Niška Klinika za onkologiju ide u korak sa svetom: Inovativni lekovi šansa i za najteže pacijente

Niška Klinika za onkologiju pozicionirala se kao vrhunska ustanova u oblasti lečenja maligniteta jer primenjuje najsavremenije terapije što pacijentima omogućava kvalitetan život i u slučajevima uznapredovale bolesti.

Specijalista internističke onkologije Dragana Ševo deo je mladog tima osobolja ove ustanove predvođene direktorkom dr Anom Cvetanović, koje zbrinjava pacijente sa područja cele jugoistočne Srbije i Kosova. Ona objašnjava da je najčešći malignitet ne samo kod nas već i u svetu, karcinom dojke ali da se zahvaljujući inovativnim terapijama, značajno poboljšala i prognoza lečenja i produžio i poboljšao kvalitet života pacijentkinja.

- Svaka osma osoba sa dijagnozom maligniteta boluje od karcinoma dojke. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se u svetu otkrije 2.200.000 žena sa ovom bolešću , u Evropi je taj broj oko 500.000 a kod nas oko 4.500. Prognoza je da će 2040. godine od karcinoma dojke oboleti oko tri miliona žena a procenjuje se da će biti oko million preminulih - kaže Dragana Ševo.

Uprkos zabrinjavajućoj statistici dr Ševo ističe da je poslednjih godina napravljen veliki iskorak u oblasti dijagnostike i lečenja ove vrste maligniteta te da su metode lečenja na niškoj onkologiji skoro dostigle one koje se primenjuju u svetu.

- Kada se pacijenti suoče sa ovom dijagnozom doživljavaju veoma teške trenutke. Mi smo ti koji treba da ih prvi suočimo sa tom istinom. Neki pacijenti to teže, neki lakše podnesu, trudimo se da im u tim trenucima budemo podrška. Ukoliko procenimo da im je potrebno više, upućujemo ih psihologu ili psihijatru na Kliniku za mentalno zdravlje. Međutim, uvek kada dolaze na terapiju, pričamo sa njima, objašnjavamo da ova dijagnoza ne znači kraj života, da postoje inovativni lekovi koji mogu mnogo pomoći. Čak i metastatski karcinom dojke pretvaramo u hronično oboljenje, pacijentkinje žive normalno, pet, deset, petnaest godina, dobijaju ciklibe, uzimaju ih kod kuće I žive komforno kao da nisu bolesne - objašnjava Ševo.

Govoreći o uzrocima karcinoma, dr Ševo objašnjava da su oni brojni.

- Na pojavu karcinoma dojke utiče starosno doba, češći su kod žena preko 40 godina. Zatim od značaja je pozitivna porodična anamneza, pacijentkinje čija je majka, sestra ili bliska rođaka bolovala od ove karcinoma dojke su u većem riziku. Veća je verovatnoća obolevanja žena koje sui male rani menstrualni ciklus, misli se na uzrast pre 13 godine, zatim kod osoba kod kojih je kasnije nastupila menopauza, zatim gojaznost, posebno kod postmenopauzalnih žena jer se u masnom tkivu stvara estrogen koji dovodi do stvaranja hormone zavisnih tumora, zatim unošenje egzogenih estrogena kao što su kontraceptivne pilule ukoliko se koriste u dužem periodu – kaže dr Ševo.

Prema njenim rečima, ono što otežava dijagnostiku ove bolesti je što su maligne promene ponekad neprimetne a ključno je da se bolest što pre otkrije.

- Kada su tumori manji od 10 milimetara, promene se ne mogu primetiti samopregledom. Sumnja na karcinom postoji ako su veći, u obliku tvrdih izbočina koje su fiksirane za kožu, zatim ukoliko dođe do uvlačenja bradavice ili iscedka Iz nje, posebno ako je sukrvičav ili braon boje. Kod ovakvih promena potrebna je dalja dijagnostika najpre ultrazvučni i mamografski pregled Ako se ustanovi suspektna promena, pacijentkinja se upućuje kod nas ili direktno na Kliniku za radiologiju radi tzv. Kor biopsije. To je bezbolna metoda, radi se u lokalnoj anesteziji, kratkotrajna je ali vrlo značajna jer se mogu dijagnostikovati i male promene. Specijalnim uređajem izvlači se uzorak promene, šalje se radi ustanovljanja PH nalaza kako bi se videli da li je u pitanju karcinom a ako jeste kom tipu i podtipu pripada – opisuje ova lekarka dijagnostičku proceduru.

Nakon identifikacije kom histološkom i biološkom tipu pripada konkretni karcinom, određuje se terapija.

- Terapija zavisi i od stadijuma karcinoma dojke, delimo ih na rane, lokalno uznapredovale i metastatsku bolest. Karcinomi manji od dva centimetra, sem nekih agresivnijih su operabilni, tu do izlečenja dolazi za oko godinu dana. Lokalno uznapredovali su veći, umeju da zahvate limfne žlezde, tu se primenjuje sistemska terapija čiji je cilj da se ta promena smanji kako bi se olakšala hirurška intervencija. Nakon operacije, kada stigne ponovni PH nalaz, tkivo dojke i limfne žlezde, odlučuje se da li je potrebna hemio terapija, hormono ili antiher 2 terapija zavisno od tipa i vrste, odnosno biologije tumora. Metastatski karcinomi su oni koji su se proširili u telu i tu se primenjuje sistemsko lečenje – objašnjava proces lečenja dr Ševo.

Komentarišući hirurški aspekt lečenja doktorica Ševo navodi da i operativni zahvat može biti različit, zavisno od vrste i uznapredovalosti tumora.

- Poštedna metoda koja podrazumeva delimično uklanjanje dojke, radi se kod malih karcinoma. Radikalna mastektomija se primenjuje kod velikih tumora, agresivnijih karcinoma i u slučaju kada su zahvaćene limfne žlezde. Kod poštednih operacija po pravilu je potrebno i zračenje a kod radikalne mastektomije samo ako je tumor bio veći od pet centimetara. Zavisno od broja zahvaćenih limfnih žlezdi, zrači se i pazušna jama – navodi Ševo.

Komentarišući primenu hemioterapije koja je sastavni deo lečenja u mnogim slučajevima oboljevanja od karcinoma, doktorica Ševo ističe da je i u ovom domenu učinjen veliki napredak te da su nus pojave lečenja svedene na minimum.

- Prvo pitanje koje nam pacijenti postavljaju kada im odredimo hemioterapiju je da li će patiti od mučnina i povraćanja. Zahvaljujući novim lekovima preko 95 posto pacijenata nema takve tegobe, može da nastupi tzv. odložena mučnina koja se takpođe rešave lekovima a niije redak slučaj da žene koje su na hemioterapiji normalno odlaze na posao. Drugi problem je gubitak kose ali i to se rešave, postoje perike, turbani i slično što omogućava ženi da se lakše nosi sa tim nedostatkom dok kosa ne poraste. Hemio terapija osim kao infuziona daje se i u tableticama, Hormonska terapije takođe je u tabletama, vrlo je komforna,pacijentkinaj dođe jednom mesečno po lekove i pije ih kod kuće – kazala je dr Ševo.

Ukazuje da je u primeni novi dijagnostički metod i procedura preventivne hirurške intervencije u slučaju visoke verovatnoće oboljevanja od karcinoma.

- Oko pet odsto karcinoma je nasledno, u pitanju su žene sa tzv. Brka mutacijom. One su u riziku da im se tumor javi i u drugoj dojci i u jajnicima pa se kod tih žena preventivno uklanjaju ovi organi. I zdrave žene mogu uraditi testiranje radi ustanovljavanja prisustva te mutacije, ukoliko je nalaz pozitivan, preventivno se skidaju obe dojke i oba jajnika – rekla je doktorica.

U nastojanju da pacijentima pruže što bolje lečenje, stručnjaci Klinike za onkologiju kontinuirano prate svetske trendove.

- Naša mlada ekipa svoje znanje kombinuje sa iskustvima prethodnih generacija. Odlazimo na kongrese, simpozijume kako bismo se upoznali sa najsavremenijim dostignućima u domenu onkologije. Osim što imamo dobar tim, učinili smo dosta i na sređivanju klinike. Dnevna bolnica se proširila, dobili smo puno novih lekara, uvećan je i srednji kadar tako da nemamo liste čekanja iako nam samo kroz dnevnu bolnicu svakog dana prođe šezdeset,, sedamdeset pacijenata. Nemamo problema sa nestašicom lekova pa svaki pacijent može da računa da će u našoj ustanovi dobiti isti kvalitet lečenja kao i u drugim centrima u Srbiji, te da naši protokoli prate najsavremenije metode lečenja koji se primenjuju u svetu – zaključuje doktorica Ševo.

(Telegraf.rs)