Ubili ga četnici 1942, a nije bio partizan: Ko je zaista bio Vojko Čvrkić
Na obroncima planine Kablar u selu Rošci rođen je jedan od viđenijih Srba. Zahvaljujući gospodinu Vojku Čvrkiću 1938. godine Čačak dobija zgradu nove pošte koja je u to vreme bila prvi objekat moderne arhitekture u Čačku.
Vojko Čvrkić je u selu Rošci pohađao osnovnu školu, a gimnaziju u Čačku, dok je studije prava završio na Univerzitetu u Beogradu.
- Tokom studentskih dana bio je član udruženja Slovenski jug. Po diplomiranju bavio se advokaturom, a sa bratom Mihailom, poljoprivrednikom po zanimanju, početkom 1930-ih godina postaje jedan od najistaknutijih pripadnika opozicije šestojanuarskom režimu u čačanskom kraju, po čemu dobijaju živopisan nadimak „kablarski orlovi“, kažu za RINU njegovi potomci.
Uprkos tome, braća Čvrkići 1935. među prvima prelaze u novoosnovanu vladajuću Jugoslovensku Radikalnu Zajednicu, navodno u zamenu za četrdesetogodišnju koncesiju nad korišćenjem Ovčar Banje.
- U stranačkoj hijerarhiji Vojko Čvrkić brzo napreduje, te je već u junu 1936. ušao u Glavni odbor stranke, a ubrzo postaje i potpredsednik Narodne skupštine. Milan Stojadinović ga oktobra 1937. postavlja za ministra pošta, telegrafa i telefona. U vladi Dragiše Cvetkovića, Čvrkić je ministar bez portfelja, a u Skupštini predsednik Poslaničkog kluba JRZ, dodaju Čvrkići.
Početkom 1942. bio je hapšen od strane okupacionih vlasti zajedno sa svojim sinovcem Gvozdenom, a 9. decembra su ga na Kablaru ubili četnici komandanta Predraga Rakovića, navodno zbog Čvrkićevih ambicija, što nikada nije potvrdjeno, da preuzme vođstvo nad pokretom od Draže Mihailovića.
Pravnim stopoma svog slavnog pretka pošli su i njegovi potomci, pa u je unuk bio predsednik Višeg suda u Čačku, dok je praunuk Ivan Čvrkić jedan od najpoznatijih advokata u Moravičkom okrugu.
(Telegraf.rs)
Video: Pepeo i garež je sve što je ostalo od dva spaljena automobila na Novom Beogradu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
pero
I Cacku i okolini je do 1943. bilo jako malo komunista bila je regularna otadzbinska vojska .Posle su komunisti sve izokrenuli a od 1945.g. vise su pobili i zatvorili ljudi nego sto je u ratu stradalo u Cacanskom krajuTreb jednom konacno otvoriti taj dosije da do dodje do pomirenja u Srbiji
Podelite komentar
Goga
Oba pokreta su glupa... Na kraju je Nemacka pobedila.. Izginuli bezveze.. Sad vidimo Treci rajh na videlu.. Pre su nas terali stocnim vagonima u Nemacku na rad a sad idemo sami i guzvamo se u kombiju nas 12 i brisemo guzice Nemcima.. Dzaba ga bilo..
Podelite komentar
Nenad
Sudiju (u Sjenici, Jagodini, Pančevu, Subotici,..) Veselina M Vukićevića dipl.prav. januara 42 hapsi Kalabić pa ga Nemci puštaju, zatim ponovo 43 i Nemci ga streljaju 27 marta. Izgleda da Draža i njegovi nisu voleli pravnike.
Podelite komentar