"Nisam ja heroj, Nađa je": Tatjana je žena sa najvećim srcem u Srbiji

Zbog jedne objave na Fejsbuku, koja je Tatjani pokidala srce na komade, heroina iz Čačka usudila se na korak koji nije nijedan čovek u Srbiji. Rešila je da preuzme brigu o devojčici koja boluje od najteže, neizlečive bolesti na svetu - bulozne epidermolize. Čak ni roditelji malene Nađe nisu mogli da ponesu teško breme koje im je život dao, pa su devojčicu po rođenju ostavili u bolnici.

Tog maja 2021. godine, majka troje dece i baka četvoro unučadi u svoj topli dom primila je devojčicu staru samo 15 meseci, ali sa neverovatno teškim oboljenjem. Decu poput Nađe, zovu "deca leptiri", a na njenu tešku životnu priču Tatjana nije mogla da ostane imuna.

"Slučajno sam pročitala jednu objavu na Fejsbuku koju je napisala glavna sestra sa odeljenja dečije hirurgije gde je Nađa, inače, ležala. Bilo mi je tako žao kada sam to pročitala, i tog trenutka sam odlučila da to dete prihvatim ja, ako je već neće niko", sa suzama u očima priseća se Tatjana u razgovoru za Telegraf.

Kako navodi naša sagovornica, mislila je da će put do Nađe biti lak, da može da ode u bolnicu, uzme dete i vodi je kući, međutim realnost je bila sasvim drugačija.

"Prvo sam morala da završim obuku za hranitelja i to je bio put da bih dobila Nađu, i par meseci nakon te obuke ona je i došla kod nas", kaže Tatjana.

Životna priča devojčice koja je tek ugledala svet jako je potresla ovu humanu ženu, toliko bolesna ostala je sama, a onda je majčinski instikt Čačanke presudio i otvorio nova vrata Nađi.

"Obuka za hranitelja trajala je neko vreme i nije bilo nikakvih dodatnih komplikacija, sve je bilo onako lepo. Pritom bih napomenula da sam za ovo vreme upoznala mnogo divnih ljudi iz hraniteljstva, koje inače ne bih upoznala da nije Nađe", otkriva naša sagovornica.

Iako u startu nije znala koliko je zahtevna briga o devojčici, kada je pitaju da je li bi isto uradila da je znala, ona uvek sa ponosom potvrdno odgovori.

"Isto bih uradila i da sam znala da je tako. Prosto čovek ne može da sazna sve na osnovu informacija, mora da vidi u praksi, a u ovom slučaju, u praksi je jako teško", rekla nam je.

Tatjani ipak najteže pada to što je Nađa u takvim bolovima, zbog kojih plače i muči se.

"Sve je boli, na svaki dodir kod previjanja ona reaguje, jako je sve žalosno. Trudim se da pred njom ne pokazujem sažaljenje, da je uvek bodrim i govorim joj da mora da bude jaka", nastavlja Čačanka.

Kako Tanja kaže, Nađa je njihovo dete, kao i sva ostala deca koja su brojna u ovoj porodici, međutim zbog ove surove bolesti, za koju tvrde da je najteža na svetu, ona je posebna.

"Prema njoj se svi posebno ophodimo, svi smo nežni, mazimo je, pazimo, volimo i čuvamo. Naš dan je onako baš pun nekih zbivanja vezanih za negu, previjanje, kupanje... Sa njom ta previjanja i kupanja traju po par sati", ističe naša sagovornica.

Cela porodica trudi se da Nađi svakoga dana priušti nešto lepo kako bi se devojčica obradovala, da joj se već ionako pretežak život ne svodi samo na previjanja i bolove. A, ova mala hrabrica ljubav dobija i od svojih drugara iz vrtića koji su je sjajno prihvatili.

"Deca su, kako ja volim da kažem, čudo. Jako je vole i svi su jako pažljivi i nežni prema njoj. Često dođe sa nekim poklon iz vrtića, evo i danas je došla sa pesmicom koju joj je napisala vaspitačica", priča Tanja.

Nađa Tanju zove baba, a njene unuke su joj sestre. Kako kaže, smatraju je članom porodice i devojčica sve njih jako voli.

"Ima jednog brata i tri sestre i oni tako žive dečiji život, vole se, igraju se, ponekad se i posvađaju", kroz osmeh otkriva.

Međutim, Tatjani jedna rečenica koju joj je Nađa izgovarala i danas odzvanja u glavi, a u vezi je sa njenim hodom.

"Pošto ona ne hoda, jednom prilikom mi je rekla da mora da jede da bi porasla i da bi mogla da ide", navela je ona.

Zbog svog herojskog čina Tatjana je dobila i mnoga priznanja i nagrade, međutim, kako je istakla, ona sebe ne smatra herojem, već taj epitet dodeljuje Nađi.

"Ona je ovako mala najveći heroj od svih, njoj je najteže. Mi smo tu samo da joj pomognemo koliko može i da je usrećimo, da na kraju dana legne srećna", kazala je ova divna žena.

Nažalost, iako je našla svoj dom, Nađina bolest stalno napreduje, kako Tanja kaže, čini se da je svakog dana njeno stanje gore.

"Ima tu nekih dana kad bude boljitka što se tiče rana. Bude malo bolje, pa se opet otvaraju, eto to je takva bolest gde je koža jako osetljiva i pri bilo kakvom trenju ili nekom jačem dodiru prave se plikovi i posle toga se otvaraju rane kao kod opekotina", objašnjava Tanja.

Možda i najveći problem u Nađinom slučaju predstavlja jednjak koji je već jednom tretiran, tj. proširen, ali muke ponovo kreću.

"Ne postoji ništa što možemo da uradimo da bude trajno rešenje, to je sve privremeno, pa ponovo", sa setom priča naša sagovornica.

Usled saznanja da kompanija "Krystal Biotech" u Americi proizvodi lek "Vyuvek" koji može u značajnoj meri poboljšati kvalitet života osobama sa ovom bolešću, za koji su potrebna značajna finansijska sredstva koja Nađina hraniteljka koja je i njen staratelj nije u mogućnosti sama da obezbedi pa se obraća svim ljudima koji su u mogućnosti da pomognu, da Nađi omoguće život bez bola.

"Ona je jako skupa, terapija se sastoji od gela koji se nanosi na kožu i deluje samo na kožu, ne i na slukožu. Primenom te terapije deci bi bio olakšan život, ne bi imali bolove i rane, jer taj gel zatvara rane", pojašnjava naša sagovornica.

Nađa je više puta bivala hospitalizovana i radi korigovanja anemije, a preporučen je i intenzivan tretman kože i generalizovanih erozija i korišćenje zavoja kako bi se sprečilo spajanje prstiju.

Usled deformiteta levog stopala i nemogućnosti samostalnog hodanja preporučuje se nošenje ortopedskih pomagala koje je nemoguće koristiti usled oštećenja kože. Neophodna joj je hiperkalorijska i hiperproteinska ishrana, kao i redovne kontrole.

Za Nađin život!

Upiši 1519 i pošalji sms na 3030.

Uplatom na dinarski račun: 160-6000001670994-27

Skeniranjem NBS IPS QR koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod

(Telegraf.rs)