U Srbiji 40.000 zavisnika od droge: Marihuana 4 puta pojačana, šta roditelj treba da čini ako posumnja u dete?

Broj zavisnika od droge u zemlji meri se desetinama hiljada, dok se broj preminulih meri stotinama, i to za period od 13 godina. Kako direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić kaže, taj podatak je nepotpun. O razlozima detaljno govori u prazničnom intervjuu za naš portal, dodajući informacije o najčešće korišćenim drogama, o zabludama građana o njihovoj štetnosti, o "procvatu" sintetičkih droga, ujedno vrlo toksičnih, o situacijama u Ukrajini i Avganistanu, koje su odjeknule i na Srbiju, pozicioniranu na "centralnoj balkanskoj ruti krijumčarenja". Govorio nam je i o očekivanjima izlečenih, kao i ulozi različitih segmenata društva, ali i pojedinaca u borbi sa ovim oblikom zavisnosti.

• Koliko je korisnika droge u zemlji?

Po tim izveštajima kojima mi raspolažemo, ima ih 30, 40 hiljada. Pokušavamo da uradimo sa drugim državnim organima istraživanja, kao na primer sa Ministarstvom zdravlja, da utvrdimo bliži procenat. Uvek će postojati neka tamna brojka, ali treba da bude što manja.

• A u odnosu na druge bolesti zavisnosti?

Najviše ima zavisnika od droge. Kako je ovo novo vreme, svedoci smo da se sve vise mladih osoba traži pomoć zbog problema sa zavišnošću od kocke, igara na sreću, od interneta. To nisu nove vrste zavisnosti, ali su možda postale aktuelnije. Mnogo je kockarnica i kladionica. U Republici Srbiji zakonom je uređena ova oblasti, samim tim i svi uslovi koji moraju da se ispune da bi se osnovala i funkcionisala ovakva organizacija. Zakonodavac je posebno vodio računa o zaštiti mladih osoba, na primer koliko moraju biti udaljene od škole, ali smo svedoci i da to nekada ne bude tako. Oni koji ih drže nalaze način da zloupotrebe zakon.

• Kakvi su ovi podaci u odnosu na prošlu godinu ili neke ranije?

Prema izveštajima Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) za 2022. godinu u toku je ekspanzija svih vrsta droga. Ne samo ove godine nego i prethodne, zaista se očekivalo da će u vreme pandemije da dođe do pada, jer su ljudi bili zatvoreni, jer je protok robe bio smanjen, činilo se da su svi načini krijumčarenja bili onemogućeni. Međutim, sva istraživanja su pokazala da je to ostalo na istom nivou, da su krijumčari našli načina da preduprede problem slabe komunikacije, te su narkotike krijumčarili u većim količinama, češće su koristili drumski saobraćaj, gde je to moguće, da su pomerene rute...

Uočeno je da je sukob u Ukrajini "poremetio" standardne rute krijumčarenja kokaina i sintetičkih droga, da se veoma često kokain može zapleniti u zemljama istočne Evrope, tj. u crnomorskim lukama. Sve to ne iznenađuje imajući na umu činjenicu da krijumčari uvek prate šta se dešava u svetu i odgovaraju na krize. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, jasno stoji da je Ukrajina pre rata prijavila da je otkrila 19 ilegalnih laboratorija sintetičke droge, a da je u godinu i nešto pre početka tog sukoba imala prijavljenih 79 laboratorija, sve za sintetičke droge. To govori da su se tamo neki narko-karteli prilagodili. Često se finansiranje kriza i samo korišćenje tih supstanci vezuje upravo za ljude koji su u takvim, ekstremno ratnim situacijama.

• Broj korisnika se, dakle, nije menjao, ali kakvi su podaci u odnosu na okruženje i na svet?

Mi smo u nivou evropskog standarda, čak smo za jedan posto manji. To je podatak iz 2019, očekujemo podatke novog četvorogodišnjeg istraživanja. Veliki je problem ekspanzija narkotika. Prema izveštaju UN za 2021, a izveštaj se radi sa godinom zakašnjenja, 296 miliona ljudi starosti od 15 do 64 godine probalo je neku vrstu droge. To je 23 odsto više nego prethodne godine. Svake godine se taj broj povećava. Postoji 13,2 miliona ljudi koji koriste droge injektiranjem, po novom izveštaju. Naspram prethodnog, to je povećanje od 18 odsto. Pola od tih ljudi su u problemu sa hepatitisom i drugim bolestima koje su prateće. Ima mali zastoj kada je u pitanju HIV u pitanju, ali eksperti tumače da taj zastoj možda i nije realan, jer u vreme pandemije nisu rađena testiranja i zbog toga je smanjen broj.

• Koliko je taj podatak značajan s obzirom na to da je reč o ljudima koji su "samo" probali drogu?

U Evropi ih ima oko 80 miliona. Marihuana je najupotrebljivanija droga u celom svetu, pa i u Srbiji. Ona je jača četiri puta nego što je bila pre deset godina. Tretira se raznim hemijskim supstancama koje pojačavaju njeno dejstvo. Istraživanje je pokazalo da ima 40 odsto mladih ljudi, dece od 15 do 24 godine, i mlađi koji veruju da marihuana nije droga. Ko je tu kriv? Krivi smo svi odrasli zbog toga što se dopušta da se o marihuani priča kao da nije droga, kao o nekom leku. Ne postoji laka i teška droga, lake nema. Samo je pitanje da li će za dva dana, dva meseca ili dve godine da čoveka uvede u problem. Kada pričate sa dugogodišnjim zavisnicima, većina će da kaže da su krenuli sa marihuanom, misleći da je to ništa, da će se izvući. Onda uđu u problem i ne mogu sami da izađu iz njega.

• Koji deo populacije je najpogođeniji ovim oblikom zavisnosti?

Muškarci do četrdeset godina. Broj žena korisnika je u porastu. Svaki peti koji ima problem sa drogom, krene da se leči. A kod žena - svaka deseta. Izuzetno se povećava broj žena zavisnica, a manje se obraćaju za pomoć lekarima. To je veliki problem. Posebno su ugrožene žene koje kada uđu u svet zavisnosti postaju višestruko zlostavljane. Zato treba raditi na edukaciji. RZS je dao podatak o smrtima koje su vezane za droge u Srbiji od 2008. do 2021. godine. Imamo oko 800 osoba koje su preminule. Njihov prosek starosti je od 25 do 40 godina, to je najfunkcionalniji period ljudskog života.

• U odnosu na broj korisnika, broj preminulih se čini malim.

Tako se čini kada gledate proste brojeve. Šta mislite koliko njih je umrlo zato što su im drugi organi oboleli? Svaki narkotik na svoj način šteti zdravlju. Najčešće stradaju jetra, pankreas, srce, ali to ne znači da ne stradaju bubrezi ili neki drugi organ koji čoveka može da dovede do smrti. Mi zastupamo ideju da edukacija ljudi i decentralizacija celog sistema da mora da bude tako izgrađena da što veći broj ljudi bude upoznat sa informacijama šta je štetno. Svi beže od tog razgovora. Onda odjedanput dođe policija, dovede dete i kaže: "Našli smo ih s drogom". Nemoguće je da čovek ne primeti promenu ponašanja kod svog deteta. Marihuana ima specifičan miris, korisnici zamene dan za noć, spavaju danju, budni noću, neuredni, popuštaju u školi... Ne možete to da ne primetite. U Srbiji postoji i drugi veliki problem, stid, sram kad se to primeti. Traže način da sakriju - da niko ne čuje. Ne možete to da sakrijete.

• Šta roditelj treba da radi?

Taj prvo treba da porazgovara sa svojim detetom, a potom da potraži stručnu pomoć.

• Nezavisno od toga šta će komšije reći?

Tako je. Ja tako gledam na stvari. Važniji je život deteta od sramote. Sramota prođe za tri dana. Treba da problem pogledamo u oči. Nijedan problem ne možete rešiti ako ne pričate o njemu - ni najgori ni najmanji. Ovo ne možete sami. Dete će da obeća, ali ne može samo. Onda kreće ta spirala, počne da se bavi sitnim kriminalom, da potkrada roditelje. A kad nestane kod roditelja, roditelji iz najbolje namere dižu kredite da vrate dugove, zalažu kuće, stanove i drugu imovinu, na kraju izgube sve. I sad pored jednog bolesnog deteta ima i cela porodica kao socijalni slučaj. Navodim najstrašniji scenario, ali to može da se dogodi.

• Imate li podatak o geografskoj rasprostranjenosti? Kako to izgleda u Srbiji?

Nekada je bilo da su ruralni delovi Srbije zaštićeni od toga. To sada nije tako. Policija i u manjim sredinama nalazi drogu. To najčešće bude marihuana. Zašto? Zato što ona može da se gaji u prirodnim i u veštačkim uslovima. Naša joj klima odgovara, a ljudi su poluinformisani. Olako se kaže: "On radi drogu, zato je pun para". Droga nažalost nekim pojedincima donosi mnogo novca i moći, ne u Srbiji, već u celom svetu. Ali ne svima. Većini donosi bolest i smrt.

Kancelarija za borbu protiv droga, Palata Srbija / Foto: Milena Đorđević

• Na koji način Kancelarija evidentira korisnike?

Mi koristimo zvaničnu evidenciju ustanova za lečenje, nemamo svoju evidenciju, na početku razgovora sam i rekao da radimo na tome da se izgradi jedinstvena baza podataka. Ima mnogo problema u vezi sa korišćenjem privatnih podataka i davanjem saglasnosti i zaista nemam razloga da sumnjam u zvaničnu evidenciju, ali bi možda trebalo dopuniti postojeći sistem evidentiranja, upravo da bi se bolje radile analize. Bitni su oni podaci koji bi nam pomogli da shvatimo kada bi nešto trebalo preduzeti. Imate ljude koji kažu da neće da se leče, ne možete na silu. Druga mogućnost je sudska presuda.

• Na koji način se Kancelarija bavi suzbijanjem droge?

Edukacijom i izgradnjom boljeg sistemskog odgovora. Rešavanje problema zloupotreba droga je veoma kompleksno, traži angažovanje svih segmenata jednog društva. Razlog za to jeste činjenica da zloupotreba droga i utiče na sve segmente jednog društva, odnosno inicira ekonomske probleme, zdravstvene, bezbednosne, privredne, kurtološke, socijalne i druge, te takav mora biti i odgovor. Jedan od značajnih puteva je i edukacija, upoznavanje građana sa problemom droga, šta sve ugrožavaju, kako da ih prepoznamo, kako prepoznati rizična ponašanja... Upravo Kancelarija kao služba Vlade Republike Srbije, obavlja sve stručne, administrativne i operativne poslove za potrebe Vlade i poslove koji su zajednički ministarstvima i posebnim organizacijama, a koji se odnose na borbu protiv droga. Kancelarija svoje aktivnosti sprovodi vodeći se multisektorskim i decentralizovnim pristupom, koji zahteva stalnu komunikaciju sa donosiocima odluka, uključenim stranama na nacionalnom i lokalnom nivou, naučnim zajednicama i organizacijama civilnog društva.

Ovakav pristup ima za cilj da integriše različite programe i da ih poveže u jedinstven sistem za borbu protiv zloupotrebe droga. Idući ka tom cilju Kancelarija je sa 26 organizacija civilnog društva potpisala memorandum o saradnju koji nam daju osnov za zajedničko delovanje. Iz te saradnje i regionalnih projekata prosteklo je da smo na teritoriji Republike Srbije formirali sedam multidisciplinarnih timova i to u Novom Pazaru, Boru, Majdanpeku, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, Loznici i Bačkoj Palanci. Šta je ideja? Da se multisektorski priđe - da uđu lekari, svi profesionalci na lokalu, koji bolje mogu da procene šta im je najpotrebnije, koje su im mogućnosti i prema kome. Mi im pružamo organizacionu pomoć, finansijsku ne možemo da im pružimo, bar za sada. Tu su i policajci, centri za socijalni rad, koji imaju veliku ulogu u teškim uslovima, imaju energiju i želju, ali ih je malo; onda lokalna zajednica, svi koji mogu da pripomognu. U Majdanpeku su na primer, na takav način uspeli da zaposle sedam ljudi koji su izašli iz oporavka, koji su lečeni. Stigma je vrlo velika. Oni teško nalaze posao. Ako iskreno odgovore da su bili zavisnici, odmah računajte da neće dobiti posao. Mi pokušavamo da objasnimo ljudima da ne možemo celog života da kažnjavamo nekog što je pogrešio jednom.

• Da li postoje zanimanja kojima nekadašnji zavisnici ne bi mogli da se bave?

Ne pričamo o radnom mestu za koje je zakon predvideo da ja ne mogu da ga obavljam kao bivši zavisnik ili kao izvršilac krivičnog dela, to ne mešamo sa tim. Pričamo o poslovima koji su jednaki za vas i mene i gde nema nikakve bezbednosne klauzule. U Majdanpeku su dobili poslove u jednoj kineskoj firmi i u javnom komunalnom preduzeću. Upamtite, nijedan posao, a tamo rade i oni koji nisu zavisnici, ne može da bude ispod nivoa. Kad dobijete priliku da radite, i dalje ste vlasnici svoje sudbine. Ako radite, pokazujete neku energiju i znanje, primetiće vas, normalno da ćete napredovati.

• Nije poenta da ti neko nađe posao iz snova, nego je poenta da dobiješ priliku? Nisi "zakucan u mestu", možeš da se razvijaš dalje?

Pošteno da pričamo. Gde da ja idem kao bivši zavisnik, izlečen? Neće niko da me primi na posao, neće niko da se druži sa mnom, razumete? Odu opet u onu rupu iz koje se obično ne vrate nikad. Ko god stigne kažnjava te. Porodica kažnjava: "Ti nisi ispunio naša očekivanja". Ti ljudi traže pažnju, traže podršku: "Okej, pogrešio sam, ali me podrži da izguram, da ne grešim više". Popričate sa bivšim zavisnicima i tu shvatite neke stvari.

• Rekli ste da je osnovni cilj rada tih multidisciplinarnih timova edukacija. Kako se ona sprovodi? Šta najviše urađa plodom?

Edukacija u razgovoru. Mi smo to imali u svim gradovima gde smo osnovali timove. Oni su držali izuzetno posećena predavanja. Tu su roditelji i neki ljudi koje je sramota, otišli da čuju. Prvi put neće doći njih sto, ali kada vide da nema nikakvih posledica, da ih niko ne evidentira, onda shvate da neko istinski želi da im pomogne i dođu. Neki kažu da su jaki, da kontrolišu porok. Kaže: "Uzimam vikendom samo". Koliko ima vikenda u jednoj godini, pa koliko si puta uzeo ako si samo vikendom? Ti si postao zavisnik, šta god da si uzeo.

• Koja je uloga društva?

Društvo ima ogromnu ulogu. Kao što sam predhodno rekao, zavisnost od droge utiče na celo društvo, na bezbednost, na zdravlje, na ekonomiju, na privredu, znači na celo društvo. Mi zastupamo ideju da moramo da pokrenemo sve segmente ovog društva da se uključe u borbu, da svako dâ svoj doprinos. Mi smo uspeli to da poguramo. Ja znam kako je danas, a kako je bilo pre pet godina, kad ljudi nisu prepoznavali kakva je uloga pojedinca u tome.

• Koja je uloga pojedinca? Kako treba da se odnosimo prema članu koji je zavisnik?

Prvo treba da se odnosimo iskreno prema njemu. Ne treba da mu odobravamo zbog priajteljstva i ljubavi ili ne treba da ga mrzimo i da budemo neprijatelji. Moramo da budemo otvoreni: "Oprosti, ali to što radiš nije dobro". Hajde da pomognemo. Taj neko treba da shvati da to što radi, koliko god ga prividno činilo zadovoljnim, donosi mu veću nesreću, ne samo zdravstvenu, nego i društvenu.  Prave se šale, pesme pevaju o drogi. Neodgovorno je. Nije to problem jednog čoveka.

• Koja je uloga različitih sistema u okviru društva?

Uloge svih ostalih moraju da budu jače. Prosveta mora da nadogradi ono što roditelj radi. Obavezno da se deca edukuju i obavezno da se razdvoji dobro od lošeg, da se dete ne ostavi u nedoumici. Oni su onakvi kakvima ih mi činimo, kakve im pravimo uslove.

• U kontekstu diskriminacije, koja je poruka poslodavcima, koja zdravstvenom sistemu?

Diskriminacije ne sme da bude ni po kom osnovu, pa ni po ovom. Kada zavisnik dođe u situaciju da mu je potrebna nekakva pomoć, često mnogi zastanu ili negoduju: "Ej, da se ja zaštitim". Da, onaj ko pruža pomoć zaista treba da brine o sebi da bi mogao pruziti tu pomoć. Kada ovo kažem ne mislim samo na zdravstvene radnike, nego sve koji se nađu u toj situaciji. Ali ne može ta zaštita da bude takva da je svako moje pravo kao zavisnika manje bitno od vašeg. Neću da pregledam zato što se bojim ili neću da pružim pomoć... Toga ne sme da bude. Svakom zavisniku se moraju poštovati ljudska prava. Sto puta se i ja ne slažem sa nečim, ali iznad mog mišljenja postoji pravilo po kome treba da radim. Svi smo mi potpisali. U svom ste poslu, kažem da ne pričam samo o zdravstvu, i preuzeli ste rizik ispunjenja svojih obaveza. Ako ste policajac, ući ćete negde gde možete da izgubite život, ali ste rekli da ćete se time baviti. Za to primite platu. To je tako.

• Imam utisak da je Vaša poruka da se čoveku mora verovati.

Tako je. To jeste poruka, ne moja, nego naša. Pokušavamo ljudima da vratimo veru u ljude. To je bitka. Da bi se neki problem rešio, mora se "ući u njega". Mi se zista trudimo da čujemo preporuke od ljudi koji su bili u problemu droge, a koji su izlečeni. Što im se ne nađemo, što im se ne pruži prilika? Ima vrhunskih ljudi, obrazovanih koji su ušli u svet zavisnosti. Ja sam bio kod čoveka ovde u jednoj organizaciji, oni su napravili mašinu za pravljenja peleta, od plinske boce napravili neki kotao. Znate kako prave? Od raznih firmi i organizacija uzimaju stari nameštaj; što mogu, repariraju i prodaju ga u svojoj prodavnici, što ne mogu, melju. Sakupljaju i stari hleb. Da bi se pravio pelet, moraju da koriste masnoću. Dakle taj stari hleb melju i mešaju sa tim drvetom koje samelju i prave pelet. Greju sebe i još i tri objekta. Korisni za sve. To je za svako poštovanje, a sve su bivši zavisnici, ljudi koji sa dna.

• Kakav je psihološki profil korisnika?

To su ljudi koji su imali osećaj napuštenosti od svih, bez podrške, bez razumevanja. Onda se dogodi neko emotivno stanje u kom se ceo svet sruši, da tako figurativno kažem, i oni onda pobegnu tamo negde gde misle da im je lepše, uzmu tu psihoaktivnu supstancu, izgube se iz realnog života. Kako se to ponavlja, postaju zavisni.

• Kada se počinje?

Sva istraživanja pokazuju da sve mlađi i mlađi, deca 14, 15 godina eksperimentišu sa drogama. Prvo sa lekovima, pa sa drogama.

• Koje su droge najčešće u upotrebi u Sribji?

Najčešće marihuana. Sintetika je u vrlo velikom porastu, ne u Srbiji, nego generalno, zbog lake proizvodnje, jeftinoće, odatle i dostupnosti. Najveći problem je što su izuzetno otrovne, štetne po zdravlje korisnika, što mogu da imaju mnogo varijacija. Većinom dolaze iz inostranstva. Kokain i heroin se pojavljuju u manjim količinama poslednjih godina. Talibani kada su došli na vlast oni su zabranili proizvodnju. Avganistan je bio najveći svetski proizvođač heroina. Međutim, šta su počeli da rade? - Sintetiku. To izaziva veliku zabrinutost.

(Telgraf.rs)