Za većinu Evropljana prehlada nije prepreka za intimnost sa partnerom

Poljupce prehlađenom partneru ne bi uskratila trećina Evropljana, a za dodatnih 30 odsto, prehlada ne bi bila prepreka ni za punu fizičku intimnost, pokazuje „Štadin” zdravstveni izveštaj za 2023. godinu, prenosi Politika.

Veća sklonost prehladama posle pandemije kovida 19, realan problem ili fikcija?

Preporučujemo

Zdravstveno istraživanje kompanije „Štada” za 2023. godinu, otkriva da sedam meseci posle zvanično proglašenog kraja pandemije kovida 19, svaki četvrti Evropljanin veruje da je sada znatno podložniji prehladama i infekcijama nego je to bilo pre pandemije. Njih 23 odsto je uverenja da je pandemija značajno oštetila njihov imunološki sistem.

Dodatno iznenađuje podatak da su ovakve ocene u visokom procentu prisutne među mladima, pa gotovo polovina mladih Evropljana uzrasta od 18 do 34 godine (46 odsto) tvrde da se sada mnogo lakše i češće razbole nego pre pandemije, a 32 odsto čvrsto veruje da im je period pandemije oštetio imunološki sistem.

Rumuni (66 odsto), Poljaci (66 odsto) i Italijani (62 odsto), prednjače u pomenutim uverenjima. Nasuprot njima građani Češke i Srbije (po 70 odsto) tvrde da prehlade imaju jednako često kao i pre pandemije, dok svega 12 odsto Evropljana ističe da je uverenje o većoj podložnosti prehladama posle pandemije kovida 19 zapravo čista fikcija.

Većina Evropljana ne dozvoljava da im prehlada ometa intimnost sa partnerom

Distanca ili intimnost sa prehlađenim partnerom, za većinu Evropljana ne predstavlja dilemu. Naime više od polovine Evropljana (59 procenata) sklono je intimnostima sa prehlađenim partnerom, pokazuje „Štadin” zdravstveni izveštaj za 2023. Poljupce prehlađenom partneru izričito ne bi uskratila trećina Evropljana, a za dodatnih 30 odsto, prehlada ne bi bila prepreka ni za punu fizičku intimnost. Holanđani (67 odsto), Austrijanci (67 odsto) i Španci (66 odsto) prednjače u navedenom razmišljanju i prehlada ih ne bi omela da budu intimni sa bolesnim partnerom.

Iznenađuje podatak da je pomenuti stav jednak i za ispitanike koji navode da imaju dobro, srednje ili nikakvo znanje o zdravlju.

U Srbiji bi 60 odsto građana bilo intimno sa partnerom uprkos prehladi, dok bi 40 procenata držalo distancu. Jednak procenat Evropljana (39 odsto) takođe ne bi bio sklon intimnijim kontaktima sa partnerom koji ima prehladu, a 52 odsto Britanaca, 44 procenata Nemaca, kao i 54 odsto Uzbekistanaca kažu izričito ne svakoj intimnosti ukoliko partner ima prehladu.

Istraživanje dodatno pokazuje i da su muškarci skloniji intimnosti uprkos bolesti (64 odsto), u odnosu na žene (55 odsto). Isto tako mlade ljude od 18 do 34 godine mnogo manje brine prehlada partnera (29 odsto) nego li sredovečne (39 odsto) i posebno one starije (50 odsto).

Neophodna bolja zdravstvena edukacija

Kada je reč o osnovnom znanju Evropljana o prehladi i povezanim simptomima, ono je alarmantno nisko, pa samo 37 odsto njih je dalo tačan odgovor na pitanje koja se najniža temperatura tela klasifikuje kao groznica kod odraslih i označilo da je to 38 stepeni Celzijusa. Skoro polovina Evropljana (45 odsto) tvrdi da je to 37,5 stepeni Celzijusa ili manje, a 18 procenata veruje da je to 38,5 ili čak više.

(Telegraf.rs)