Od Beograda do Niša stizaće se za sat i po: Dragana Sotirovski o najvećim projektima za Telegraf

Nekad je bio poznat kao grad elektronike, a danas, kažu, sve više kao grad IT-a. Niš, srce našeg juga, razvija svoj Naučno tehnološki park, širi Aerodrom za velike letove i nove putnike, pomaže majkama sa više dece, gradi vrtiće, ali i železnicu, tako da bismo, između ostalog, przom prugom od Beograda do Niša mogli da stignemo za sat i po.

Preporučujemo

Ovo su samo neki od projekata koje, govoreći o investicijama, za Telegraf otkriva gradonačelnica Dragana Sotirovski.

• Jedna od prvih lepih vesti koje smo čuli po dolasku u Niš je da su oživela niška sela, da je neverovatno kako izgledaju danas i da to ne može da se poredi sa, na primer, periodom od pre deset godina. Kako ste ih oživeli?

Niš danas ima 66 sela u pet gradskih opština. Samo jedna gradska opština nema seosko područje. Gledali smo da ljudima koji su odlučili da žive u seoskoj sredini omogućimo sve ono što imaju i oni koji žive u gradu. Dakle, vodovod, kanalizaciju, mobilnu telefoniju, internet i sve što danas čini svakodnevni život. Dosta smo ulagali u poslednjih nekoliko godina u vodosnabdevanje, jer da vam kažem, najteže je kada dođu majke sa malom decom na prijem građana i kažu "gradonačelnice, mi u 21. veku nemamo mogućnost da uključimo mašinu jer nemamo vodu". To su sela koja su nekada imala seoski vodovod, pa su ti izvori zbog promene klime presušili i mnoga sela su danas povezana sa gradskim vodovodom. Posebno me raduje danas što se i više dece rađa na seoskom području. Naravno, uveli smo i javni gradski prevoz do seoskih sredina. Ima i problema, ali se mi trudimo, prateći program Vlade, da svako naše selo do 2025. godine ima vodovod i kanalizaciju.

• Pomenuli ste baš i majke sa decom i njihove potrebe. Na koji način grad pomaže majkama sa više dece?

Pronatalitetna politika je nama jako važna. Gradska opština Medijana, koja je i najveća gradska opština, ima posebne subvencije za roditelje, za majke sa troje, četvoro, petoro i više dece. A sam Grad takođe daje novčane subvencije za prvorođeno i drugorođeno dete, za blizance, trojke i četvorke, kao i za dete koje se prvo rodi u Novoj godini. Velika je naša želja kao Grada da pomognemo majkama, kao i nezaposlenim trudnicama kojima isplaćujemo određeni broj plata. Verujemo i da će taj broj koji je sada negde oko 3.500 beba koje se rode u KC Niš, narednih godina da bude veći.

• I pored toga, migracije su i dalje jako velike, pa znatan broj mladih odlazi u Niš i Novi Sad. Kako podstičete mlade da ostanu?

Mi gledamo da ovde zaista stvorimo jednu pozitivnu klimu. Otvorili smo Naučno-tehnološki park (NTP) u 2019. godine. Sada radimo drugu fazu NTP-a, dobićemo NTP2, zahvaljujući Vladi Republike Srbije. I, naravno, imamo 15 fakulteta na našem univerzitetu. Gradimo muzeje, gradimo multifunkcionalnu dvoranu. Sve su to neke aktivnosti koje život u ovako velikom gradu čine drugačijim. I, jednostavno, želimo da i naša deca imaju sve mogućnosti kao što imaju deca u Beogradu. Ali, naravno, za sada uspešno pratimo ono što Beograd radi, iako je glavni grad i iako ima mnogo veći budžet. Prvi put smo uveli besplatan prevoz za srednjoškolce. Takođe, imamo subvencije za vrtiće. Vrtići još nisu besplatni, ali ih zato gradimo. Za poslednje tri godine otvorili smo tri nova vrtića. Dva smo sagradili i jednu zgradu rekonstruisali. U planu su za 2024. godinu još tri vrtića. Takođe, želja svih nas je da ta lista od nekih 500 mališana koji čekaju na prijem, bude ukinuta.

• Pored pomoći majkama, tu je i pomoć borcima?

Naravno, mi imamo Savet za rad sa boračkim udruženjima i jako lepo sarađujemo. Pratimo njihove zahteve i naravno, kada je to moguće, sa obzirom na to da je budžet promenljiva kategorija tokom godine, gledamo da maksimalno pomognemo. Ove godine smo uveli i dodatne povlastice, odnosno olakšice od 20% za komunalne usluge za sve borce, uz postojeće olakšice koje su imali ljudi koji su na evidenciji Centra za socijalni rad, a istovremeno imaju borčku legitimaciju.

• Ekipa Telegrafa posetila je i niški aerodrom. Obišli smo i zgradu koja se gradi, a rekli su nam da će imati kapacitet da primi čak milion i po putnika godišnje. Koliko je to važna investicija za Niš?

Uopšte postojanje regionalnog aerodroma "Konstantin Veliki" u Nišu je jako važna stvar za nas. Mi smo geografski predodređeni da imamo dobar geografski položaj i na raskrsnici smo puteva. Ovo je negde sredina između zapada i istoka sveta, odnosno tačnije između zapadne Evrope i Turske. Pored našeg grada, istočnim krakom koridora 10, prođe mnogo ljudi u tranzitu, tokom letnje sezone, i mnogo je onih koji koriste aerodrom. To su ljudi koji žive u dijaspori ili naši ljudi koji odlaze kod svojih rođaka širom Evrope i sveta.

• Najavljene su i brojne druge investicije važne za razvoj Niša.

Italijanski Ariston koji dolazi do kraja godine biće deseta fabrika, odnosno deseti strani investitor koji dolazi u Niš za poslednjih nekoliko godina, upravo zahvaljujući kabinetu predsednika Aleksandra Vučića i pregovorima koje on ima sa stranim kompanijama. Nama to jako znači jer svaki investitor koji dođe vas prvo pita kakav vam je prevoz, da li imate aerodrom, da li imate kargo saobraćaj, da li imate gasovod. Nama su sve te investicije jako važne jer svako novo radno mesto znači nama i novac u budžetu. Država ulaže milijardu i sto miliona dinara u rekonstrukciju zgrade niškog Aerodroma. Uskoro će biti izgrađen i toranj, proširena sletna staza, tako da ćemo moći da primimo i mnogo veće avione nego sada. Pre korone smo imali 47 destinacija do kojih smo iz Niša mogli da putujemo i to našim građanima i te kako znači jer, znate, imate otvoreno nebo. Mnogo nam i to što je aerodrom zaposlio veliki broj ljudi, drugo što je to sedište republičkog preduzeća ovde u Nišu i naravno, da ga država nije preuzela pre nekoliko godina od samog grada, mi ne bismo mogli sa skromnim budžetom da ispratimo sve ono što nam je korona u ono vreme donela. Na sve to imate i podatak da je za 20% više putnika nego prethodne godine, da je za 20% više turista nego prethodne godine, da je 40% njih upravo iz inostranstva, mahom iz regiona, ali to su ljudi koji takođe koriste aerodrom.

• Čuli smo da je niški Aerodrom postao konkurencija regionu, jer mnogi dolaze da idu na letove ovde umesto u Bugarsku?

Pa jeste, s obzirom na to da su cene taksija drastično manje, da su takse aerodromske jeftinije, kao i karte. I onda svi oni koji su koristili, recimo, aerodrome u Skoplju, u Sofiji, u Prištini, oni dolaze u Niš i to je nama velika prednost. Neko ko dođe, on, znate, ili kupi nešto u Nišu, ili možda prespava, ili ruča ovde, i to se oseća kroz privredu. Naši privrednici i ugostitelji su jako zadovoljni. Ove godine čini mi se da nikada više turista nije bilo. Nikada više nije bilo toliko dešavanja u kulturi kao ove godine. Nekako smo se otvorili ka svetu i to mene, kao gradonačelnicu, jako raduje i vidim da ljudi ocenjuju to jako pozitivno.

• Mnogi se raduju i projektu akvaparka u Niškoj banji. Možete li nam reći nešto više o tome?

Akvapark će biti novi sadržaj. Sa izvođačem radova imamo trogodišnji ugovor. Godina je prošla, najteži radovi na akvaparku su urađeni, tu mislim na podzemne hale i mašinske sale koje opslužuju budući akvapark i nama je jako važno to bilo, pre svega zbog Niške banje. Niška banja je u nekadašnjoj, staroj Jugoslaviji, bila treća po posećenosti, odmah posle Vrnjačke i Soko banje. Međutim, taj status je izgubila vremenom jer se, nažalost, godinama ništa u nju nije ulagalo. Sada sređujemo park, rekonstruisali smo pešačke staze, otvaramo zajedno sa privatnicima hotele. Hotelski sadržaji, odnosno smeštajni kapaciteti su bili jako mali. Imali smo samo tri hotela i sva tri su prošla kroz vrlo lošu privatizaciju, tako da nijedan ne radi, ali privatnici su otvorili neke garni hotele koji nama jako znače i smatramo da Akva Park može da bude dodatni sadržaj, da ti ljudi, a to je negde otprilike između 3.500 i 4.000 posetilaca, mogu da podignu i rejting Niške banje.

• Niš je nekada bio poznat kao grad elektronike. Vi ste pomenuli razvoj Naučno-tehnološkog parka, da se gradi i NTP2. Može li na neki način Niš da vrati svoju staru reputaciju?

Pa ne kao grad elektronike, već kao grad IT-a i smart city-a, odnosno tih pametnih gradova. Mi, zahvaljujući NTP-u i velikom projektu koji smo radili zajedno sa Ministarstvom nauke, imamo smart city, odnosno sistem koji svakodnevno nadgleda kako ceo grad, tako i sva četiri ulaza u grad, nivo reka, nivo popunjenosti kontejnera. Imali smo takođe prezentaciju u mnogim evropskim gradovima, počevši od Praga, Tirane, Brisela i taj naš primer dobre prakse, vidim da su kopirali i neki drugi gradovi, posebno gradovi u regionu. Nama je jako važno što predsednik Vučić zagovara otvoreni Balkan, jer smatramo da je to naša razvojna šansa. Znate, nekada je ovde postojala ideja da se napravi jedan trougao saradnje između Skoplja, Sofije i Niša. Nama to jako znači jer smo geografski jako blizu i Skoplja i Sofije. I upravo taj promet robe i ljudi i usluga bez zastoja, bez granica, bi nama jako značio. Dakle, i prema Severnoj Makedoniji i prema Albaniji. Izgradnjom ove brze saobraćajnice od Niša do Merdara, koja se uveliko radi, nama će put do Albanije biti otvoreniji, jer ćemo do Luke Drač moći za mnogo kraće vreme nego što smo do sad mogli.

• Rekonstruiše se i Železnica?

Železnički pravci su jako važni za naš grad, a vidim i za državu. Država u tome jako pomaže. Rekonstruiše se železnički pravac ka jugu, odnosno tačnije ka Leskovcu, ka Brestovcu. Rekonstruiran je već ka istoku, tačnije ka Zaječaru i Prahovu. Time smo povezani sa Dunavom. Dve stvari su nam jako bitne, to su rekonstrukcija pruge od Niša do Beograda, čime ćemo dobiti brzu prugu, pa ćemo moći za sat i po vremena sigurnije i brže do Beograda. Samim tim dobićemo nastavak tog železničkog koridora 10. A sa druge strane rekonstrukcija pruge od Niša do Dimitrovgrada, koja je već krenula, jer je to preduslov za početak izgradnje obilaznice oko Niša i konačnog izmeštanja pruge iz centra grada. U ovom trenutku, kada mi izmestimo prugu, a čekamo na to izmeštanje više od 50 godina, imaćemo mogućnost da vratimo tramvaje. Tramvaji su otišli iz Niša 1958. godine. Mi smo sa Francuskom razvojnom agencijom uradili veliki projekat urbane mobilnosti. Želimo da vratimo tramvaje našim Nišlijama, da rasteretimo postojeći gradski saobraćaj i, naravno, da se pomoću tramvaja povežemo sa Niškom banjom. To je naša želja u nekoj možda skorijoj budućnosti.

(Telegraf.rs)