Vernici slave Svetog Alimpija: Prema verovanju ako želite da vam krene u kući, danas izbegavajte ovo meso

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 9. decembra po novom kalendaru (26. novembra po starom) proslavljaju Svetog Alimpija Stolpnika.

Sveti Alimpije je predstavljen u pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu (stubu).

Preporučujemo

Jedna od najpoznatijih fresaka je u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, zajedno sa Simeonom i Danilom Stolpnikom.

Sveti Alimpije Stolpnik rođen je u Andrijanopolju u 6. veku. U mladosti se udaljio na neko grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je mesto puno demona i nečistih sila.

Tu je postavio krst, sagradio hram i podigao stolp, stub, na kojem je, u postu i molitvi, proveo 53 godine. Zbog toga je i nazvan Stolpnik.

S vremenom, ljudi su počeli da ga poštuju i dolaze radi utehe, pouke i isceljenja.

Poživeo je, po mišljenju jednih, stotinu, po mišljenju drugih, 112 godina. Njegove mošti i danas su isceliteljske. Sačuvana je njegova glava koja se danas nalazi u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori.

U Srbiji se Sveti Alimpije Stolpnik slavi kao krsna slava, uvek posna zbog Božićnog posta.

U narodu se priča da je zaustavljao kugu i gubu, odbijao nezdrave vetrove i činio razna druga čuda.

Sveti Alimpije smatra se zaštitnikom stoke, pa je narod nekada verovao da stoku danas nikako ne treba uprezati. Izbegava se kravlje meso, a na istoku Srbije na sto se ne iznosi teletina, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir. Na današnji dan odlazi se rano u crkvu da bi sve bilo zdravo u narednoj godini.

Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika. Poštovan je i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi.

Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu.

On je zaštitnik stoke, pa se zato na njegov dan ne upreže stoka. Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja.

Iako praznik Sveti Alimpija nije zapovedan, a time i neradan za vernike, njegov kult je rasprostranjen kod Srba i slavi se i kao krsna slava.

U Srbiji se, u nekim krajevima naziva i Sveti Đorđe Alempije. To je zato što se toga dana slavi spomen osvećenja dva hrama Sv. velikomučenika Georgija, u Rusiji i u Grčkoj. Narod je kult oba svetitelja sjedinio u jedan.

Veruje se da je Sveti Alimpije učini mnoga čudesa blagodaću Hristovom. Bolne je isceljivao, đavole iz ljudi isterivao i budućnost je predskazivao.

14 godina pre smrti, noge su mu bile poražene ljutom bolešću, te za sve to vreme on nije mogao da stoji već od samog prestavljenja svog ležao je na jednoj strani. I kada su njegovi učenici želeli da ga okrenu na drugu stranu, on im to nije dozvoljavao.

Prema narodnoj tradiciji, ne valja ni da se na ovaj dan jede goveđe meso. Otud, naročito, u istočnim delovima Srbije, da bi "kući krenulo", na trpezi na ovaj dan ne sme da se nađe kravlje, goveđe, juneće meso.

Kao i na sve druge velike pravoslavne praznike, i na ovaj bi, barem što se narodne tradicije i običaja tiče trebalo preskočiti sve teške poslove.

(Telegraf.rs)

(Telegraf.rs)