Grujičić za Telegraf: Nema opravdanja što zubari nisu besplatni, trudićemo se da svuda budu neophodni kadrovi

Ministarka zdravlja prof.dr Danica Grujičić, nakon posete rekonstruisanom Domu zdravlja u Kučevu, u šta je uloženo dva milona evra, posetila je i Dom Zdravlja i Opštu bolnicu u Majdnapeku izrazivši zadovoljstvo što će ove dve ustanove za desetak dana postati jedinistveni Zdravstveni centar.

"Jako mi je drago što je nov mamograf isporučen u rekordnom roku za potrebe Opšte bolnice u Majdanpeku. Objedinjavanjem Doma zdravlja i bolnice u jednistven Zdravstveni centar, znatno će biti organizovanije specijalističke službe, naročito one koje su u deficitu. Sve će biti pod istom kapom u jednom dvorištu i neće se duplirati specijalistički pregledi. Neće biti potrebe da pacijenti odlaze na hemioterapiju u Kladovo, već će se to obavljati u Majdanpeku. Aparata za zračenje nema, to je poznato, ali sve ostalo će se obavljati u Majdanpeku. Ovde sam bila pre deset godina, jako je bilo teško hodati gradom. Sada grad živi i veoma je dobra saradnja sa Kompanijom Zi Đin, koja je ovom gradu unela živost, upošljavanjem ljudi, poboljšanjem standarda života. Ono što je bitno, ono na čemu će se raditi da se stvore i omoguće uslovi i način da se u grad rudarev dovedu novi lekari, opšte prakse, specijalisti svih grana medicine koji nedostaju a lokalna samouprava bi trebalo da poradi da se tim ljudima obezbedi i reši stambeno pitanje, navela je ministarka Grujičić.

Preporučujemo

Kako je rekla, takođe je jako bitno što je Majdanpek dobio i nov 64-o redni ,najsavremeniji skener koji je obezbedilo Ministarstvo zdravlja kroz projekt Svetske banke ,"Srbija protiv kovida" koji bi uz mamograf u što skorije vreme kada se stvore neophodni uslovi trebalo da krene sa radom.

• Kada se nakratko vratite desetak godina unazad i pogledati šta je po pitanju zdravstvene zaštite urađeno tada a šta danas, postoji li razlika i šta treba još učiniti kako bi se zdravstveni sistem Srbije još više ojačao. Šta nedostaje?

"Ne može da se poredi. Pre deset godina i danas se ne može meriti pogotovo kada je reč o zdravstvu. Država i njeno rukovodstvo je shvatilo koliko je ova oblast važna i ogroman novac je država uložila. Država je mnogo doprinela da se sada mnoge bolesti upravo mogu lečiti ovde u Srbiji. Ja se uvek hvatam onkologije u koju sam najviše upućena, jer je to i najozbiljnija sfera. Pre samo sedam godina imali smo isto toliko linearnih akceleratora koji su bili u funciji ali se uvek po neki kvario.Danas ih ima 21, imamo dva iks noža, gama nož i ide se na nabavku i primenu još savremenijeg načina koji će lečiti karcinom prostate. Završava se KC Vojvodine, završen je KC Srbije, obavljaju se pripreme za izgradnju KC u Kragujevcu za Šumadiju. Završen je KC Niš, i insistiraću da se Ginekološko-akušerska klinika u Nišu naredne godine u potpunosti sredi i rekonstruiše.Obnavljaju se mnoge bolnice po Srbiji, jer 50 godina od gradnje nije ništa održavano kako treba. Sada je za deset godina urađeno mnogo više nego za dvadeset ili trideset predhodnih. Ako postoji opravdanje za 90-godine rat, sankcije, bombardovanje, nema opravdanja za 2000. godinu kada je Stomatološka zaštita izopštena iz zdravstvenog sistema. Mi smo vratili stomatologe u Domove zdravlja. Vršeni su vrlo negativni potezi, koje mi moramo da ispravljamo. Građani moraju da imaju osnovnu stomatološku zdravstvenu uslugu. Ne smemo da nemamo apoteke koje stalno rade. Uvek sam za takmičenje ali fer i pošteno, pa ko ume i može neka pobedi. I slobodno mogu reći da nikada kao za ovih deset godina, nije ulagano u zdravstvo.

• Ono što je Ministarstvu zdravlja bilo u prioritetu i fokusu je revidiranje listi i smanjenje listi čekanja. To je za pacijente najbitnija stavka, brži dolazak na preglede bez čekanja, što je uslov i bržeg skrininga i otkrivanja bolesti u ranijoj fazi, što je svakako uslov uspešnog izlečenja. Kako će to izgledati u praksi?

"To će se postići primenom i unapređenjem primarne zdravstvene zaštite. Gotovo 80 posto stvari se obavi na tom nivou. Ubeđena sam da nema dobrog skrininga i ranog otkrivanja bolesti ako nemate porodičnog lekara. To podrazumeva da Vam lekar bukvalno uđe u kuću. Negde pre negde kasnije. Masa bolesti nastaje i zbog loših životnih uslova, pa je u tom pogledu lekar u neku ruku i socijalni radnik. On mora imati empatiju, mora biti najbolji prijatelj porodice i to je ono što mi želimo da postignemo. Postaviti se tako da u ruralnim srdinama postoji lekar koji će raditi i pre i popodne. Da imaju dostupnog stomatologa. Novim projektom Svetske banke planirana je izgradnja oko 100 novih seoskih ambulanti u ruralnim sredinama i po određenim kvartovima u gradskim sredinama. Mnogo je pacijenata koji umiru u kućama a bolnice su prazne. Zato je neophodno palijativno zbrinjavanje pacijenata, da ne bi ljudi umirali u kućnim uslovima. Palijativi ima mesta i u sadašnjim bolnicama. Ne treba praviti nekakve Centre za palijativu. Ministrastvo za rad i socijaljalnu politiku zajedno sa Ministarstvom zdravlja će napraviti Socijalno- zdravstvene ustanove, koje nisu Domovi za stare, već palijativni centri za dve do tri nedelje zbrinjavanja pacijenata. Ne postoji zdravstveni sistem koji će obolele od Alchajmera deset godina držati u bolnici. Mora se dobro razgraničiti šta su Zdravstvene ustanove , zdravstveno-socijalne ustanove, šta je palijacija. U Srbiji se danas mnogo bolje živi, dosta se ulaže kako u zdravstvo tako i putnu infrastrukturu i ako se nađe način da se mladi zadrže, da ostanu da rade u svojoj zemlji, da svoje porodice ovde izdržavaju i razvijaju , nebo je granica i imaćemo sve što nam je neophodno, jer Srbija je zemlja budućnosti i ne treba brinuti. Trudićemo se da dosta poradimo i na edukaciji mladog zdravstvenog kadra , koji bi nakon obavljenih specijalizacija odlazili u manje sredine i pomagali građanima.

• Jedini ste možda ministar koji je obišao sve Zrdavstvene centre u Srbiji, ali zasigurno ste jedini, koji je obišao sve u našoj Južnoj pokrajini, odnosno obišli ste sve na Kosovu i Metohiji. Koliko ljudima to tamo znači?

"Znači jako puno. I treba što više raditi na tome da se narod zadrži dole. Materjalnim pomaganjem, ukazivanjem zdravstvene pomoći u dovojnom broju lekara , organizovanju skrininga i ostalom. Ono što je mene posebno obradovalo da svi lekari, medicinske sestre, ukazuju svim ljudima pomoć uvek i kad god im se ko obrati. Medicina je izvan granica. I Albanci su tu i Bošnjaci i ko god im se obrati, dobije adekvatnu pomoć i naši lekari su na zavidom nivou znanja i veština da pruže pomoć,narodu dole. Kosovo je deo Srbije i tako teba i da ostane."

(Telegraf.rs/Milica Ristić)