Soja je i dalje najstarija volonterka u regionu: Ne odustaje od pomaganja drugima iako gazi devetu deceniju

Veliko srce, entuzijazam i hrabrost, sve su to osobine koje morate posedovati da biste bili volonter. Pomagati drugima, a ne očekivati ništa zauzvrat odlika je samo velikih ljudi.

Jedna takva žena za primer uveliko gazi devetu deceniju života i bez obzira na godine jedna je od najaktivnijih volonterki Crvenog krsta u Topoli. Kad se pomene ime Slobodanke Soje Milovančević (87), svi će odmah znati ovu dobru ženu sa blagim osmehom i dobrom dušom. Uprkos svojim godinama ona i dalje ne odustaje.

Preporučujemo

- Preko pedeset godina sam volontirala i žao mi je što zbog starosti ne mogu da budem aktivna kao ranije. Vodila sam knjige o svim korisnicima i uvek sam se na svaki poziv odazivala bez pogovora. Volontiranje je posao koji zahteva puno predanosti, požrtvovanosti i ljubavi, jer obilaziti korisnike i u najudaljenijim mestima po snegu, kiši, suncu a pritom i razumeti sve njihove potrebe nije ni malo lako, ali ja sam to radila marljivo i predano. Sada mi je samo žao što ipak ne mogu biti aktivna kao ranije -kaže za RINU Soja Milovančević.

Ona dodaje da joj glavna zvezda vodilja u ovom humanom pozivu ljubav prema ljudima, kao i želja da im pomogne. Kako kaže, tu je da ih sasluša i razume.

- Obišla sam mnogo ljudi, nekad i dugo pešačila kako bi stigli do njih i pomogli im. Ništa nije teško, jer nema veće sreće kad vratite osmeh na nečije lice", rekla je humana Soja.

Na hrabrosti i posvećenosti Soji bi mogle pozavideti i mnogo mlađe koleginice. Tokom svih godina koliko se bavi volontiranjem priče je zapisivala, govoreći da je svačiji život roman i vredan pažnje, pa je njena beležnica prepuna humanih dela koja je učinila.

- Soja je volonter naše organizacije sa najdužim višegodišnjim stažom. Ova draga i požrtvovana osoba učinila je za Crveni krst bezbroj plemenitih dela. U svojim objavljenim zbirkama pesama koje je pisala često je isticala kroz stihove važnost Crvenog krsta i pozivala druge ljude da se uključe i postanu volonteri naše organizacije kako bi taj krug humanosti i požrtvovanosti bio što širi a patnje ljudi oko nas što manje“, rekla je za TopPres Biljana Pavlićević, sekretar Crvenog krsta Topola.

Volonteri širom sveta 5. decembra proslavaljaju svoj dan, a koliko su važni najbolje se pokazalo tokom pandemije korona virusa. Često se za ove humane ljude može čuti da nisu plaćeni ne zato što njihov rad ne vredi, nego zato što je u materijalnom smislu apsolutno neprocenjiv.

(Telegraf.rs)