Ispovest oca ubijene devojčice iz "Ribnikara": Sin nam je javio za pucnjavu, mislili smo da priča gluposti

Sedmica meseci je prošla od stravične tragedije koja se dogodila u OŠ " Vladislav Ribnikar". Trećeg maja, K.K. ubio je iz vatrenog oružja, devetoro đaka i čuvara škole su. Pitanje koje postavlja svih ovih meseci, a na koje niko ne daje odgovor je šta se tačno dogodilo tog kobnog dana?

Gde je nestala empatija i briga za druge? Kako se zajednica nosi sa traumom koja ih je zadesila? U emisiji "Uranak" na televiziji K1, razgovaramo sa Anom Dimitrijević, majkom devojčice koja je preživela masakr i Brankom Anđelkovićem, ocem tragično ubijene Mare Anđelković., koji nije izabran u školski Odbor "Ribnikara".

Preporučujemo

- Velika pažnja je poklonjena ubistvu u Makedoniji. Bavimo se tuđim stvarima, a svojom se niko nije bavio. Zašto? Zašto je došlo do podele među roditeljima? Zato što onaj koji je trebao da donese odluku, nije doneo, nego je doneo preporuke. Jednostavno, to je trebalo da bude završeno trećeg maja, odlukom da se uvodi vanredno stanje, jer to što se tog dana desilo je nešto najmonstruoznije, što se desilo u mirnodopsko vreme, u regionu, možda i na svetu. Mi svi posmatramo stvari koje se događaju daleko od nas 15 sekundi, a ovde je izostala reakcija od strane koja je morala da donese odluku. Video bih te roditelje da su na mom mestu. Ovo je napravljeno da se gurne pod tepih, kao da se ništa nije desilo. Da Dan žalosti proglasimo tri dana nakon tragedije, da se u školu kreće posle sedam dana nakon nezapamćenog masakra, to je strašno - kaže Branko Anđelković i objašnjava šta se dogodilo na Savetu roditelja na kome nije izabran za člana školskog odbora:

- Pretpostavljam zbog toga što sam spreman da u svakome trenutku ljudima u lice kažem ono što mislim. Druga stvar je način glasanja. Sastanak je bio najmirniji ikada, bio je pristojan i mislim da sam jedini koji je skrenuo pažnju na to da tu strane ne postoje, a neko nas je doveo do toga da su ipak pristune. Onda dolazi do glasanja na po meni, neregularan način. Svi glasaju za po tri člana, automatski ako njih više misli drugčije i imaju prava da glasaju za tri, praktično su oni već izabrali ko će biti u školskom Odboru. Nije me iznenadilo uopšte što nisam izabran. Većina roditelja je bila šokirana, jer sam ja trebao po preporuci Vlade da budem izabran. Ja nikada nisam bio član nijednog tela, jer mene te stvari ne interesuju u životu, ali ako je već prilično velika grupa ljudi odlučila da ja treba da budem taj, lada preporučila, to je na primer njihova greška, onda su trebali da donesu odluku da ja budem tamo. Nije nešto što me privlači, ali je ako to bilo nešto gde mogu da pomogem, onda hoću, uvek i svima. - kaže Branko Anđelković

Branko Anđelković objašnjava i kakva je škola Vladislav Ribnikar.

- Moj sin ide još uvek u ovu školu, pre nešto više od dve godine mi je rekao, samo da završim "Ribnikar“. Ja u tu školu idem od 1969. godine. Apsolutno imam najviše iskustva. Ja iskreno nisam bio nešto zagrižen za školu, ali znam kako su generacije nakon moje izlazile iz nje i sa kojim znanjem. To je prestalo devedesetih. Od 2005. godine škola nema verifikaciju, ali je i dalje na njoj napisano „ogledna škola“, što bez verifikacije ne može da bude. Sistemska greška. Sve do sada inspekcija nije ušla u školu, osamnaest godina se šlepaju na staru slavu. Starija ćerka kada je završila pre četiri i po godine, samo sam joj rekao, lepo su te obrazovali – dodaje.

Otac ubijene Mare Anđelković ističe i da mu je mlađi sin javio za pucnjavu u školi.

- Razmišljao sam da dete prebacim u drugu školu, ali nisam, jer je njemu najvažnije društvo i dosta dobro podnosi čitavu ovu situaciju. On nam je javio šta se dešava u školi. Nismo mu verovali, jer ima 12 godina, mislili smo da priča gluposti. Otrčao sam ispred škole i video sam nebrojano kola Hitne pomoći. Mi tri sata nismo imali predstavu da ima stradalih. Mislili smo da su stradali Dragan i nastavnica Tanja. Prva dva sata sam očajavao zbog Dragana sa kojim sam svakodnevno provodio po nekoliko minuta dok deca ne izađu iz škole . Onda su nas prebacili u drugu ulicu. Koliko su ta tela ležala tamo? Lagali su nas da ima još 60 dece zadržano zbog ispitivanja u učionicama - kaže Branko i dodaje da mu je tada sve postalo sumnjivo:

Trčao sam od Tiršove do Urgentnog. U Urgentnom starom, nisam ni znao da postoji novi centar, čuo sam od medicinskog tehničara koji je svom prijatelju pričao da ima šest ili sedam mrtvih. Uputili su me na Urgentni, ali su mi rekli da mi ćerka nije tamo i stvari su mi postajale već jasne. Da li je to dan za zaborav ili osvešćivanje o tome da je ovo društvo pogrešno - pita se.

Branko, smatra da treba predložiti odluku na koji način bi trebalo da se reši pitanje dece koja sada pohađaju Ribnikar.

- Mogu jednostavno da donesu odluku: Škola radi do novogodišnjeg raspusta. Imaju mesec dana da organizuju da deca idu na drugo ili druga mesta, ništa jednostavnije. Taj objekat ne može da bude škola, i nije škola od 3. maja - zaključio je Branko Anđelković u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ana Dimitrijević, majka preživele devojčice kaže da je sve pogrešno urađeno 3 maja.

Savet roditelja je jedno savetodavno telo, oni nemaju ulogu o tome da odlučuju o budućnosti škole i nemaju ulogu da se pitaju gde će biti škola i u kom formatu. Uloga Saveta roditelja je da preporučuje koji će biti izborni predmet ili gde će deca ići na ekskurziju. Jedina možda bitna uloga Saveta roditelja je ta što oni glasaju za školski Odbor, a to je nešto sasvim drugo. To je telo koje donosi odluke koje su izuzetno bitne za budućnost škole i decu koja se tu obrazuju. Došla je preporuka od ministarstva, što je pogrešno, jer sve preporuke koje su dolazile posle 3. maja, nisu bile uvažavane u toj Osnovnoj školi. To je moguće zato što prvi potez nakon masakra nije bio odrađen kako treba, odnosno škola nije zatvorena, jer da je škola zatvorena ne biste imali mogućnost licitacije. Da je doneta odluka, tada mislim da nije bilo problema. Možda bi bilo problema druge vrste, ali ako dođe neko i kaže vam, da od sada tu ne možete da idete u školu, vi možete samo da se bunite, prošlo bi za dva dana i tu bi se problem rešio - kaže Ana i dodaje da je jako opasno bilo vraćati decu u školu:

- Opasno je bilo vraćati decu u školu nakon nedelju dana. Desetog maja su deca vraćena u školu. Trećeg maja je Srbija prvi put osetila strah za život svoje dece u školi, to nije smelo da se dogodi. Taj strah ne prolazi, jer niko nije preuzeo odgovornost za poteze koji su dalje napravljeni. Ko je vratio decu u školu? Mi i dalje to ne znamo. Pominje se termin struka, ko su ti ljudi koji se kriju iza tih termina, Institucija. Da li je to Zavod za mentalno zdravlje ili njegova direktorka o kojoj znamo da je u vezi sa porodicom počinioca zločina, to je potpuni sukob interesa. Sve u ovom sistemu je pogrešno rađeno – zaključila je Ana Dimitrijević u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

(Telegraf.rs)