U Srbiji prepolovljen broj maloletničkih trudnoća: Dva su razloga zbog kojih do njih dolazi

Broj maloletničkih trudnoća u Srbiji je prepolovljen u odnosu na pre 10 godina. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u 2022. godini zabeleženo 658 maloletničkih trudnoća, što je najmanji broj trudnoća u maloletničkom uzrastu.

Od 658 trudnoća prošle godine, 521 se završila porođajem, a 137 prekidom.

Preporučujemo

Prema podacima "Batuta", najveći broj maloletničkih trudnoća, ujedno sa najvećim brojem prekida, zabeležen je 2013. godine. Tada je zabeležena 1.431 trudnoća, od kojih se 1.181 završila porođajem, a 250 prekidom.

Više od 200 prekida zabeleženo je još 2014. godine (234), 2015. (217), 2016. (232). Najmanje porođaja zabeleženo je 2022 (521), a najmanje abortusa 2020. (105).

"Na osnovu podataka kojima raspolaže Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u periodu 2013–2022. godine beleži se pad broja maloletničkih trudnoća godišnje. Značajan pad se uočava kod maloletničkih trudnoća koje kao ishod imaju porođaj. Stopa maloletničkih porođaja je smanjena sa 18/1000 porođaja u 2012. na 9/1000 porođaja u 2022. godini). Istovremeno se u navedenom periodu na 1.000 prekida trudnoće u proseku beleži 12 prekida trudnoće kod maloletnica", stoji u odgovoru na pitanja Telegrafa.

Ovim povodom obratili smo se i ginekologu, čiji se utisak poklapa sa statistikom - broj maloletničkih trudnoća se smanjuje. Prema rečima naše sagovornice prof. dr Snežane Rakić, specijaliste ginekologije i akušerstva, ova pojava vezuje se za dva slučaja: maloletničke brakove i srednjoškolske trudnoće.

Kako nam je rekla, u prvom slučaju, trudnoće se završavaju porođajem, u drugom retko.

Printskrin: Batut

"Jedan razlog su maloletnički brakovi koji se sklapaju u prisustvu roditelja. Postoje i ove trudnoće koje se dešavaju u srednjoj školi. Nekada se zaista desi da se one ne prepoznaju, jer deca ćute. Nekad zaista dođu u poodmakloj trudnoći kod ginekologa", kaže navodeći da porodilja iz prve grupe bude više stotina svake godine, po "Batutovoj" tabeli i više od 900 u 2013. godini, dok je u drugoj grupi otprilike do 20 porodilja godišnje.

Ocenjuje da su maloletnici zavisno od mesta u kom žive različito informisani o rizicima ranog stupanja u seksualne odnose, te da su u velikim centrima informisanija.

"Dosta rano se stupa u seksualne odnose, ali roditelji ipak daju deci informaciju kako da se ponašaju i dobar deo njih koristi kontracepciju. Bar u velikim gradskim sredinama. Jedna je priča u Beogradu, a druga u unutrašnjosti", ističe.

prof. dr Snežana Rakić / Printskrin: RTS

Dodaje i da se granica za stupanje u seksualne odnose pomerila, te da je spala na 15 u proseku.

"Ranije je to bilo 20-ak godina, međutim granica se sama spustila. Deca brže sazrevaju, dobijaju inpute sa interneta i iz raznih sredina, to jednostavno pomogne da se mozak drugačije razvije i da se hormoni drugačije luče", navodi.

Opominje da neželjene trudnoće nisu jedini rizik od ranog stupanja u seksualni odnos, te da postoji rizik od polno prenosivih infekcija.

Printskrin: Batut

U vezi sa abortusima, kaže da su rizici isti kao ranije: infekcija i rizik od nastupanja steriliteta.

"Svaka intervencija uvek nosi rizik. To važi za sve, ne samo za maloletne", upozorava doktorka.

(Telegraf.rs)