Svi mi imamo ili smo imali jednu baka Radinu: Krepkoj starici u 9. deceniji treba samo malo hrane i tople reči
Ispod marame viri bela kosa, osmeh blag, odeća na njoj je uglavnom tamne boje, miriše na jabuke, prsti su joj kvrgavi, malo od starosti, malo od reume, ali najnežniji, duša takva da bi obuhvatila ceo svet, sve bi napojila, nahranila, kao nekada... kada je bila mlađa i sve stizala. Po borama na licu znaš koliko se mnogo smejala, ali vidiš i staze koje su na licu utabale suze.
Svi imamo ili smo nekada imali baš ovakvu baku. Ženu sa sela, koja je ustajala sa prvim petlovima, a legala poslednja, koja je na ormaru čuvala mirisne dunje, a na zidu uramljenu crno-belu svadbenu fotografiju. Onu koja nas prvo zagrli rukama, a potom mirisima iz kuhinje, Baku koja sada, silom prilika, možda nema ni prvih komšija...
Na sve ovo asocira baka sa fotografije, Radina. Ona živi u selu Mionica kod Kosjerića. U svojim devedesetim još se dobro kreće.
U objavi se za baku ne traži mnogo, malo kuvane hrane i topla ljudska reč. Neko ko će je malo saslušati, popiti kafu s njom, pokazati joj da nije sama.
Objavu iz grupe "Kosjerci na internetu" prenosimo u celosti:
"Da li bi neko podelio svoj obrok hrane sa nekim kome bi to značilo u zimskom periodu? Gotovo da u selu Mionici nema neko da ne zna babu Radinu Pantović. Ko je nije upoznao sreće je već negde na putu, sigurno".
"U svojim 90-im još se dobro kreće i bori, a stalno nešto ima u zadataku da reši pa zađe po selu dok ne reši svoj problem. Borbena je bila ceo život, radi, stvara i ugrabi da zaradi neki dinar da se obezbedi. U životu je pratile nedaće, ali u borbi sa njima nije posustajala. Sad došle godine pa ne može da reši sama probleme".
"I eto proletos kiše pa krov pao na štali i ne može više da drži ovce. Preko leta je bilo komšijske podrške da podele neki obrok hrane sa njom. Sad je zimsko doba, pa ko je dobre volje valjalo bi obići babu i doneti malo gotove hrane, biće to sasvim dovoljno za nju".
"Možda i kod vas ima neko sa kim bi mogli podeliti topli obrok i trenutke pažnje. Hajde da budemo ljudi za svoj narod", navodi se u ovoj dirljivoj objavi.
(Telegraf.rs)
Video: Nastavnica Nada je ostala bez posla: Živi u školskom objektu i nema šta da jede
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nn
Cini dobro I dobro ti se vraca. Prosle godine sam ostala bez muza ( ne zivim u Srbiji) . Dolaze Bozicni Praznici, svi smo u planovima i u zurbi. Ja uvece posle svih obaveza u svojim mislima. Bozic provedem sa decom, jesam sama ali nisam usamljena. Tako vece pred Bozic sedim i odgovaram na poruke I zvoni neko na vrata. Moj komsija donosi prelep Bozicni aranzman cveca da mi pozeli Srecan Bozic. Kako je to na mene delovalo, on je mlad porodican covek u komsiluk je nepunu godinu I seli se za dve nedelje, ali, hteo je da meni ulepsa Praznike. To je bilo prosle godine. Bozic je ovde 25. Decembar. I sinoc opet neko kuca na vrata, nisam mogla da poverujem. Isti komsija navratio sa cvecem da mi pozeli sve najbolje za Praznike. Eto, ja mu ni ime ne znam, otselio se , ne znam ni koje je nacionalnosti ( to je najmanje vazno) ali, on je jednoj babi ulepsao ove pred-praznicke dane.
Podelite komentar