Jadranka otkrila zašto je progovorila o nasledstvu kog se odrekla: "Ovo nije osveta bratu"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Nevena
Jadranka beskrajno Vam hvala što ste ovu temu učinili transparentnom!
Branka
Posle smrti majke i oca bratu smo sestra i ja ostavili sve. Učestvovale smo u sahrani i podizanju spomenika. Želela sam samo deo praznog placa koji je uz njegovo dvorište da napravim malu stambenu jedinicu i dodjem tamo gde sam se rodila i odrastala. Otac je prepisao bratu i ja nisam htela da narušavam odnose zato što je moj otac prodao hektar zemlje i dao mi za podizanje kredita za stan pre 35 godina. Lepo smo se slagali do sestrine smrti koja nije imala decu i stan smo nasledili nas dvoje po sestrinoj želji 3 dela njemu 2 meni prema broju dece. On odlučuje da otkupi stan po njegovoj ceni i tu se razilazimo . Ključeve od sestrinog stana nikad nisam dobila niti ušla u njega , a ni kod brata . Čujemo se povremeno i bole me njegove reči koje mi je nepromišljeno rekao, ali sam mu oprostila zato što znam da su to iznudjene reči od njegove ćerke kaja sa porodicom živi s njim . Zakon menjati da žene naslede deo imovine od roditelja bez pitanja odricanja. Moj stan posle moje smrti ćerke dele ravnomerno i razgovor s njima sam obavila . Bez obzira na sve mog brata isto volim jer ljubav ne može da nestane zbog materijalnih stvari i živim bez griže savesti , a on i njegove ćerke ne znam. Svi smo bili bliski i njihov boravak u mom stanu koliko god treba su provodili .
Beograđanka
Ne verujem da bi bilo (osnovanih) prigovora kada bi se ovo dešavalo samo u slučajevima kada je jedno od dece ostalo da živi s roditeljima i decenijama ulagalo u imanje, radilo na njemu, gradilo ga i unapređivalo - jer to onda više nije samo roditeljsko imanje. Boli kada se sinu, samo zato što je "nosilac prezimena", ostavi sve iako nije ništa doprinosio niti ima nameru da tu živi... Jer vrlo je slična situacija i po gradovima, da se razumemo, dakle, nema zemlje ali zato su tu nekretnine, lokali i slično. Mentalitet se teško menja, dugo je nastajao pa će dugo trebati i da se promeni, ali zato bi zakoni trebalo da prate vremena i da se usklađuju sa 21. vekom. To što ćeš ženu psihologa nazvati psihološkinjom nema nikakve stvarne veze sa rodnom ravnopravnošću. Ali obezbediti toj istoj ženi da porodičnu imovinu nasleđuje ravnopravno sa bratom ili braćom, da ne bude tikva bez korena koju neki gad može celog veka mirne duše da mlati zato što zna da nema kuda da se vrati i kuda da pobegne - e, to bi već bio veliki korak u pravcu rodne ravnopravnosti. I bilo bi krajnje vreme da se u tom pravcu i krene.