Manastir Koporin čuva mnoge misterije: Pored svetinje nalazi se i vinarija poput onih u Italiji

Manastir Koporin predstavlja pravo duhovno ognjište građanima Velike Plane, blizu koje se i nalazi, ali i čitavoj Srbii. Zidovi manastira sagrađenog u 15. veku sa sobom nose tešku istoriju, a poznato je da je ovaj hram u jednom trenutku bio i skrovište srpskim hajducima. Koporin u sebi čuva i mnoge misterije, a ona najveća svakako se vezuje za nedoumicu oko moštiju despota Stefana.

Preporučujemo

Ovo kulturno-istorijsko blago Srbije sve generacije uvek rado posete, a kada se kroči u portu manastira oseti se takav mir koji vas uvek natera da se iznova vratite ovom svetom mestu. Odmah do svetinje postoji i izvor vode za koju narod kaže da pomaže mnogima, a i sam despot Stefan Lazarević svraćao je na njega kad god je prolazio kroz Srbiju.

"Manastir Koporin osnovan je 1402. godine, a sagradio ga je sveti despot Stefan Lazarević, odnoso sagradio je crkvu posvećenu svetom Arhiđakonu i Prvomučeniku Stefanu u znak zahvalnosti Gospodu jer je preživeo bitku kod Angore 1402. godine", ispričao je za Telegraf.rs sveštenik Vladimir Nestorović direktor vinarije Ambelos koja se nalazi pored manastira.

U glavnoj manastirskoj crkvi i danas se čuvaju neke od fresaka koje su prvobitno oslikane, a veoma je zanimljivo da se grob sa moštima pronađen upravo ispod portreta zadužbinara despota Stefana. Njegove mošti, kako otkriva naš sagovornik, i danas se čuvaju u ovoj svetinji. 

"One su svedok da je Gospod vaskrsao i da je i za nas pripljemeno vaskrsenje kada Gospod drugi put dođe, u šta verujemo i za šta Gospoda molimo", ističe sveštenik Vladimir.

Koporin pripada Moravskom stilu arhitekture, glavna crkva posvećena svetom Stefanu ima jednobrodnu osnovu, dok je glavna crkva sazidana od tesanog kamena i cigle.

Postoji i jedna legenda u vezi sa manastirom koja kaže da je na mestu gde je danas izvor, pao konj despota Stefana koji se vraćao iz lova, u kome je bio ranjen. No, kada se konj napio vode sa izvora, ozdravio je, pa je despot tu podigao obeležje, koje i dan-danas posećuju mnogi putnici namernici i gotovo svi posetioci manastira.

Vinarija Ambelos 

Kako je naveo naš sagovornik, sveštenik Vladimir Nestorović, kraj crkava i manastira, bez obzira na to u kom su delu sveta ili kom delu istorije pripadaju, uvek su postojali vinogradi radi proizvodnje vina, pre svega za bogoslužbene svrhe. Tako je 2010. godine Njegovo preosveštenstvo episkop braničevski gospodin Ignatije dao blagoslov za obnavljanje manastirskog vinograda u Koporinu.

"Najpre smo zasadili 4 ipo hektara, a posle 7 godina još 2 ipo hektara vinove loze u svrhu proizvodnje vina", otkriva otac Vladimir.

Za potrebu prerade grožđa najpre, a potom i za proizvodnju vina u manastiru je napravljen gornji konak gde se odvija sama proizvodnja, a u svrhu plasmana vina na tržište i za izvoz u inostranstvo osnovana je vinarija "Ambelos".

"Ambelos na grčkom znači upravo vinograd, takođe crkva kao vinograd Božiji i treće značenje je vinova loza od koje se dobija grožđe za porizvodnju vina", navodi naš sagovornik.

Opremljena je prodajno-degustacionim prostorom, degustacionom salom odnosno trpezarijom sa 40 mesta za sedenje i otvorenom terasom sa isto toliko mesta. Postoji i manja degustaciona sala za 20 osoba, odvojena od podruma staklenim zidom. Što se tiče mogućnosti za duži boravak, tu su tri luksuzna apartmana i tri dvokrevetne sobe.

"Imamo smeštajne kapacitete, apartmane i sobe, i one su pre svega rezervisane za poklonike u manastiru, odnosno za prijatelje manstira Koporin, a i naravno da svi naši prijatelji koje poznajemo i koji žele da probaju naše vino mogu da prespavaju u konaku", zaključuje Vladimir.

Vinarija Ambelos manastira Koporin neguje proizvodnju vrhunskih vina na tradicionalan način od grožđa iz sopstvenih vinograda, neka od njihovih najboljih vina upravo su od naših tradicionalnih sorti prokupac i tamjanika, za koju je vladika posebno insistirao da se sadi kako bi se ispromovisala naša loza.

Pored vrunskih vina, naša ekipa imala je priliku da proba i neke od specijaliteta poput dimljenog sira sa borovnicama, kao i paštete od fazana koja je domaće proizvodnje.

(Telegraf.rs)