Žensko dete - tuđa kuća, kako se sudbina ponavlja: "Sin ne govori sa mnom jer sam jedan sprat tražila za kćer"
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Violeta
Nasledjuje onaj ko brine o roditeljima, a ponekad to i nisu deca, nazalost.
Jasmina
Koliko god se mi trudile da budemo jednake, ovde to nikada nece biti moguće, nažalost.
John
Džabe što se na papiru imaju sva prava kad je ono "van papira" jače... Kad ljudi, pre svega, ni ne znaju kakva prava imaju, a potom i da ne smeju, da se plaše, da strahuju da ta prava zatraže ili ostvare, ako i znaju za njih. Inače, "odricanje u korist..." se u pravu tretira kao poklon