Srbija u grupi sa Francuskom, Nemačkom i Norveškom do skupog leka za decu leptire: Bez liste čekanja za VTO

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO)  Sanja Radojević Škodrić rekla je  da su rešene liste čekanja kada je u pitanju vantelesna oplodnja, ali za operaciju katarakte te liste postoje ne zato što nema dovoljno kapaciteta ili ugovora sa privatnicima, već zato što uglavnom stariji pacijenti žele isključivo da se operišu u državnim ustanovama.

Govoreći o "deci leptirima", ona napominje da je Srbija zajedno sa Francuskom, Nemačkom i Norveškom dobila prva u Evropi lek za "decu leptire" od početka sledeće godine.

Preporučujemo

Nemačka je aplicirala za jednog pacijenta, Francuska za četiri, Norveška za jednog i Srbija za dva pacijenta.

Vest da devetnaestomesečni Viktor Putica ide na lečenje u Ameriku, i da je prikupljen novac za njegovo lečenje, obradovao je sve koji su pomogli da ovaj mališan dobije šansu za normalan život.

Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić rekla je za RTS da su lekovi za retke bolesti jedni od najskupljih lekova.

Prema njenim rečima, pored inovativnih lekova za maligne i druge bolesti, to su tzv. najsavremeniji inovativni lekovi.

"Pre 15 godina najskuplji lek je bio 450.000 dolara, a sada je 3,6 miliona dolara. Sada vidite koliko smo mnogo više lekova mogli da nabavimo za isti budžet ili isti novac. A mi sada nabavljamo više nego pre 15 godina. Dakle, maksimalno se trudimo, ne samo za retke bolesti, nego i za sve ostale da uvodimo inovativne lekove. Kada su u pitanju deca leptiri, ovaj lek o kome pričamo je tek registrovan u Americi u maju ove godine. U Evropi još nije registrovan. Plan je da se registruje do juna 2024. godine", rekla je Radojević Škodrić.

Reč je o najtežoj bolesti po simptomima, ne po prognozi. Najčešće oboleli su deca, koja trpe bolove u trajanju od 24 sata.

"Mi smo odlučili na inicijativu predsednika da lek uvezemo pre registracije u Evropi. Naravno, saglasnost je dala naša Agencija za lekove i to nije neuobičajeno. Ali, zahvaljujući najvećem budžetu u istoriji zdravstva do sada, trenutni budžet je 7,2 milijarde, jer smo uradili rebalans u septembru od dodatnih 3 milijarde, mi možemo sada da uvodimo i nove retke bolesti, nove pacijente koji nisu lečeni, a isto tako i ovako skupe lekove", rekla je direktorka RFZO-a.

Podvlači da smo paralelno sa Francuskom, Nemačkom i Norveškom dobili prvi u Evropi ovaj lek.

"Nemačka je aplicirala za jednog pacijenta, Francuska za četiri, Norveška za jednog i Srbija za dva", rekla je ona.

Reč je o genskoj kremi

"Ukupno obolelih je 39, ali smo počeli sa uvođenjem prva dva pacijenta i kod retkih bolesti, s obzirom na visoka finansijska sredstva, uvode se oni koji su u tom momentu najteži i koji ispunjavaju kriterijume za aplikaciju tog leka", kaže Radojević Škodrić.

Kako kaže, lek je zapravo genska krema, a stići će u Srbiju u prvom kvartalu sledeće godine.

Ne radi se o tabletama, ne radi se o klasičnom leku, koji u kutijama može da stoji, već se lek specijalno priprema za pacijente i kompanije koje nemaju lekove na lagerima, već se lekovi prave po porudžbini, objasnila je ona.

Liste čekanja za vantelesnu oplodnju i kataraktu

Pokazalo se da su liste čekanja vrlo uspešno rešile problem vantelesne oplodnje.

"Kad je u pitanju vantelesna oplodnja i katarakta, rešene su liste čekanja, prilikom čega su mnogo bolje za vantelesnu, tu uopšte nemamo liste čekanja, ali za kataraktu postoje još uvek liste čekanja, i to ne zato što nemamo dovoljnog kapaciteta ili ugovora sa privatnicima, već zato što postoje pacijenti, to su uglavnom stari pacijenti koji žele isključivo da se operišu u državnim ustanovama", kaže Radojević Škodrić.

"Kada država šalje nekog pacijenta kod privatnika, mi ne određujemo kod koga će", napominje ona.

Prema njenim rečima, pacijent sam bira u koju će ustanovu, ali starija populacija koja čeka ne želi uopšte u privatne ustanove, već žele u državne. "To je starija populacija koja ima više poverenja u državni sektor i mi ne vidimo razlog, a nisu hitne operacije zašto im ne bismo tu želju ispunili", ističe Radojević Škodrić.

Proširenje državnih kapaciteta

"I te državne kapacitete sve više proširujemo, sa izgradnjom novih bolnica, novih operacionih sala. Kada se pogledaju podaci, liste čekanja i u državnom sektoru sve više nestaju. Ako mislite na neke dodatne usluge kao što su na primer magnetna rezonanca, tu nije dobro ugovarati sa privatnicima: prvo nemate ravnomernu raspodelu po celoj Srbiji magneta kod privatnika", rekla je Radojević Škodrić.

Napominje da magnetne rezonance imaju veći gradovi kao Beograd, ali je mnogo gradova u Srbiji koji imaju maksimalno jednu ordinaciju ili jednu polikliniku ili kliniku sa magnetima.

"Nema ih mnogo, nema dovoljno kapaciteta. A da ne pričamo o tome da ti magneti nisu najnoviji, da su to dosta stari magneti i čak kupljeni, a da su prethodno korišćeni", kaže Radojević Škodrić.

Napominje da u Srbiju stiže 22 magneta a kupovina se nastavlja i sledeće godine.

(Telegraf.rs)