Jadranka se odrekla nasledstva u ime brata: "Emotivno me ucenio. Ne idem više kući ni na groblje kad i ostali"

Odrekla sam se najveceg dela nasledstva da ne bih morala da se odreknem sestre. Neka nam Bog da zdravlja, pameti i snage da mozemo sebi da stvorimo sve sta nam treba… a vec nam je dao puno. Ono sto me je u celoj toj prici zabolelo jesu lazi koje je moja sestra izrekla, oceve stvari koje je prodala… ali neka, niti ce ona biti bogatija niti ja siromasnija… a i nema tog nasledstva koje moze da mi nadomesti osecaj nedostatka oca i to ne samo sada vec kroz ceo zivot. Pritom je moja sestra mnogo poboznija od mene… ja se pre vere drzim svojih nacela, izmedjuostalog da ne postoji nista zbog cega bih nikome ucinila zlo

Roditelji su krivi od malih nogu prave razlike medju decom I kad odrastu nemaju osecanja jedni za druge…. Moja sestra I ja smo od malih nogu delile jedan bonbon… kad bi mi roditelji nekom cudom sve ostavili ja ne bi prihvatila jer imam sestru I nikad nisam pozelela da imam nesto vise od nje

Posle smrti oca svu njegovu imovinu ostavio Sam sestru,udata je bila u sirotu kucu,ja Sam sa majkom Ziveo u staroj,a novu kucu I imanje, sve Sam ostavio njoj,jer smo oboje deca od nasih roditelja,posle mamine smrti ja cu ostati u toj kuci gde Sam sada,a sestra dvesta metara dalje,ja imam sestru,ona ima brata,kad odemo idemo u rupu dva sa metara I to je to.Ali mnogi ovde na selu nisu odobravali sto Sam to uradio,cak I familija, znas "musko je musko" e pa nije rodbino,Meni je sestra jedna jedina I ni Malo se ne kajem sto Sam Tako postupio,nas odnos je Jos vise produbljen ovima cinom,a svi su kao vernici,mada nisu u crkvu usli.tako da ljudi volite bliznjeg svog,jer to je prece od bilo kojeg parceta zemlja.

Mene je sramota da pricam o pohlepi u mojoj porodici.Nista nisam dobila od roditelja.Stariji brat- stan,sestra- velik miraz,drugi brat se propio ziveci sa roditeljima i radeci za ove starije kojima nikad dosta.Umrli su gladni u tudjim kucama.Ovo dvoje lesinara sta su radili nije za pricu.Svadje,lazu,uzas.Odrekla sam se svega u korist brata kojieg su upropastili,naravno sada ovi nece da se razdele,vec cekaju i njegov deo.Sto se tice karme sve su bogatiji,silniji i srecniji.Meni je samo muka kad ih se setim.

Ja i sestra posle oceve smrti,rekli smo da smo zainteresovani ali ustupamo majci svu imovinu. Nikog nismo pitali za savet,smatramo da cemo se dogovoriti. Jesmo li pravilno postupili,sobzirom da je sve nekako bilo na brzinu

I onda nije htela da uzme deo da ne ostane bez brata ali je onda u inat odlucila da on ostane bez sestre. Pa, onda je mogla i da se prihvati svog dela - opet bi ostala bez brata tj. on bez sestre... A vi kako 'te?

Ako brat traži sve za sebe to znači da nema ljubavi prema sestri, ili pak ima ali ipak više voli pare, što se svodi na isto. Da sam žensko ne bih mu to dozvolio jer svakako nemaš pravog brata, a glumac mi ne treba. Ako se vadi da je imao više ulaganja u kuću, nema problema tu je digitron pa pošteno.

Поменут је и мираз који се некад давао девојкама при удадби (мираз обичајна институц. у време непостојања државних закона, то је био сестрински део којим се она намиривала одмах, а остало се делило браћи по родитељској одлуки). И данас понеки родитељи дају кћерки мираз и тиме се сматра да је намирена. Али обично се чека остав. расправа иза смрти родитеља и тад закон каже да свакоме припада процентуално од вредности имања, не наводи се сума него ако ће неко узети свој део то треба да реши лично са оним ко је остао на имању, или судским спором. И шта ако је рецимо сестра већ добила мираз/намирбу/ и хоће да узме део који јој закон гарантује, а закон не узима у обзир мираз? Такође, при подели закон не узима у обзир вредност тренутног имања нити оног које је било у моменту удадбе сестре, а имање је брат у међувремену увећао, и хоће ли та сестра кроз законски процент добити и део братовог самостално стеченог имања -рекло би се да хоће!? А сад оно друго. У савременом градсом животу људи имају само један стан, сестре се удају, брат се ожени и стекне себи стан самостално; да ли је онај ко је остао у стану дужан да исплати браћи и сестр. део тог стана -једна је ситуац. кад су деца изишла и добила неки новац од родитеља или од оног ко је остао као наследник у стану (то је као мираз/намирба) а друго је ако нису. Шта ту чинити и како је праведно да се поступа? Молио бих одговор струке.(П.С. Изгледа да је мираз при удадби најправеднија институција, али уз писмено наводђење и оверу мираза?)

Da ponovimo. Sud sve deli na jednake delove. Kad bi svako obavezno uzeo svoj deo ova nakaradna tradicija bi otisla u istoriju za dvadesetak godina...

Mi smo dve sestre. Ja sam otišla sa mužem u inostranstvo. Sestra se razvela i vratila kod roditelja. Prvo je umro otac a ostala bolesna majka sa malom penzijom. Ja sam majku materijalno pomagala obzirom da nisam bila pored nje. Sestra i pored fakultetske diplome nije htela da radi ni u firmi nekoj ni bilo šta u kući. Majci nije htela ni pola hleba iz samousluge da donese. Po cele noći je visila na društvenim mrežama a po ceo dan spavala. Ja sam im organizovala nabavku hrane, čišćenje kuće i maminu negu. Sestra joj je ulazila u sobicu (najmanju u stanu) smo kad joj je trebao novac pa da ga traži od mame. Kad je mama preminula zadnjih dana sam došla da je negujem a sestra je otputovala negde. Organizovala sam sahranu i sve što treba. Odrekla sam se svega u sestrinu korist (lep stan), automobil, novac jer meni hvala Bogu nije neophodno. Na kraju svega, sestra je ljuta i nismo u kontaktu već godinama.

"Ne poklanja se dečije" to je savet koji je potekao iz naroda Ako je neko čuvao i negovao roditelje i sa njima proveo i takve teške trenutke, to se rešava ugovorom o doživotnom izdržavanju. Naravno uvek mora da se uzme u obzir da ipak bi bilo u redu da i ostali nešto naslede, ali to je već od porodice do porodice, jer svako ima neku svoju porodičnu muku, u protivnom ako nije tako regulisano, da ponovim, pa ko razume dobro a ko nije shvatio poruku... žao mi je. "Ne poklanja se dečije"

U Americi i muška i ženska deca odlaze punoletstvom od roditelja. Sinovi ne stiču imovinu sa tatama i mamama, kao ni ćerke. Nasledstvo se nasleđuje podjednako, ili različito, ali sin nije presudan. Dokaz Paris Hilton i Ivanka Tramp. Ali Srbi prave nesposobnu dečicu, idiote do 50 godine, vračare i crna magija su pomoćno stedstvo za ostvarenje cilja, posle satara u glavu....daleko je Amerika.

Pa to se desilo i meni a žensko sam! Živela sam do smrti mojih roditelja sa njima, sve vreme brinula o njima, vodila po lekarima, bežala sa posla, mučila se (ne žalim se niti kajem jer sam ih volela), u stanu id 50m2 slave, nove godine, božić, uskrs, krštenje njene dece, skola njene dece itd, bila je moja dužnost jer sam živela sa roditeljima a sestra kao gost, dodje, uzme i ode. Da bi posle tatine smrti hladno tražila 100% nasledstva jer nemam decu. Nije to slučaj samo sa muškom decom! Već sa svim sebični braćom i sestrama. Po vama ja sam trebala i više da dobijem jer sam se stakala o njima i nisam stigla svoju porodicu da steknem a i sestra je rekla da se to podrazumeva jer ja živim sa roditeljima. Ma dajte molim vas!! Sva deca podjednako po zakonu su dužna da brinu o roditeljima plus po jednakim delovima nasledstvo.

Kod nas se kaze " Uzela od brata". Znaci, nije dobila od oca, nego "Uzela od brata ". Sve jasno, nazalost😥.

Draga moja, nisi jedina. JA SAM ISTU TORTURU DOZIVELA OD SESTRE (samo nas dve smo) nakom gubitka oca, iako sam ga molila da napiše testament za života jer smo znali kakva je sestra i da će odmah, po sahrani, otvoriti ostavinski postupak (radi u Ministarstvu). ONA SE NIJE JAVLJALA NA TEL PRE ROCISTA A PAR SATI PRE TOGA JE TRAZILA DA SE ODREKNEM SVEGA U NJENU KORIST JER NEMAM DECU ZA RAZLIKU OD NJE, I DA MI OSTAVLJA GROBNICU RODITELJA. I da ukoliko tako ne uradim, njenu decu koju smo moji roditelji i ja odvajala u našoj kući dok ih je ona samo "preuzimala", NIKAD NECU VIDETI AKO TAKO NE URADIM. Od soka nisam mogla da pričam. Svidela sam se njene crnine ni 40d nije prošlo...na sudu sam rekla da hoću da se ispostuje tatina želja (njoj je pripao plac 10 ari na Voždovac basnoslovno skup, a meni mali stan 50g stan, raspad). Znate ste se desilo? Moja sestra je nakon udesa u kome sam stradala prekinula svaki kontakt sa mnom i njena deca a u narednih god dana je kupila stan od 100m2 za kes bez prodaje placa. Kako, ne znam. Ali znam da sam ispala budala jer kad sam tražila po 50% pre Ročišta, jer ne mogu 100% da se odreknem jer nije fer pošto sam i ja deo te porodice ona je rekla NE! Taj plac je MOJ. Danas nemam sestru ni sestrice, ni zdravlje ni posao. Ali se izdrzavam tim malim stanom, Bogu dragom hvala. SVE JE MOGLO DRUGACIJE DA SU RODITELJI NAPRAVILI TESTAMENT ZA ZIVOTA ALI NISU HTELI DA JOJ SE ZAMERAJU JER JE UVEK BILA SEBICNA I EMOTIVNO JE UCENJIVALA DA NECE VIDETI UNUKE.

Ako se jedan od dece doživotno brine i živi sa roditeljima mogu roditelji napraviti ugovor sa njim o doživotnom izdržavanju a onda ostali posle njihove smrti nemaju pravo na nasledstvo. Tako mi je advokat rekao i u pravu je.

Meni je šok bio kada mi je bivši momak rekao da će od cele njihove imovine koja je bila ogrooomna sestra dobiti samo jedan stan, jer se ona udala... Moj vojvodjanski mozak nije mogao da razume te brdskoplaninske zakone gde je pravilo da sve ide sinu i (snaji naravno) a da ćerka dobije ništa...

Čitam pojedine komentare, zašto je objavila- nek je da se pročita i da se nauči iz njenih grešaka. Tema je poučna jer svi kad idu na ostavinsku neko ide srcem ( većinom sestre), neko pohlepom, retkost je da da to bude civilizovano, odnosno da su svi zadovoljni. Ja sam za ravnopravnost, nije odluka na sinu ili bratu da smatra da je Bogom dan što je muško. Ostao i gledao roditelje u kući pa zaslužio imovinu- svašta... niti je kod svih ista situacija, zato je najbolji obrazac ravnopravno kod notara, a onda je lična volja da li će se neko odreći ili neće. Moj primer je skoro pa savršen. Kad je otac umro na ostavinskoj raspravi ja sam se svog dela odrekla u korist majke i brata. Majka je zadržala svoj deo u nadi da ću se ja predomisliti i uzeti posle njene smrti deo. Kad je ona umrla, brat i ja smo otišli kod notara koji je moram reći bio u šoku jer me je brat molio da uzmem deo par puta, bio je divan osećaj, ta pripadnost i privrženost porodici. Bilo je šala tu oko nasledstva ali se ni jednog sekunda nisam pokajala. Da napomenem da kad je otac umro, suprug i ja smo bili podstanari, odmah nakon toga smo kupili stan pod hipoteku, nakon majčine smrti, nasledili smo stan od suprugovih rođaka koji nisu imali decu, suprug je nasledio i dosta šume, ali ono što je najbitnije stan sam kupila lično i uskoro će biti otplaćen. Ono što hoću reći, odrekla sam se u korist brata jer je divan brat i danas moja porodica i ja u toj kući smo dočekani od strane njegove porodice srdačno.

Muškarci "gazde" su ponekad kukavice i razmisljaju potpuno glupo. Za zivota otac, majka, i deca kada su dovoljno zrela sedaju sami( bez zetova i snaji ako su u braku) i roditelji kazu kome sta pripada, ako neko ima prigovor resava to sa roditeljeima a ne sa bratom i sestrom posle smrti roditelja. Ovde roditelji moraju da iskljuce bilo kakav pritisak autoriteta i omoguce svoj deci da kazu sta im je na dusi i sta oni misle. Imam zensko i musko dete ima da im ostavim sto je moguce ravnopravnije svu imovinu ako zasluze i postanu ljudi to je prvi i jedini uslov. Samo cu zamoliti cerku da ostavi bratu zemlju u selu koja nema nikakvu materijalnu vrednost na njegovo ime.

Po meni si ti pogrešila.Sebičan brat i na kraju si ostala i bez njega i bez imovine.Sve deliti i sa braćom i sa sestrama,naravno ukoliko roditelji za života ne prepišu na nekoga..

U Bibliji,u Knjizi o Jovu,obuhvata vreme od 1657pre.n.e -1473 pre.n.e. Na kraju Knjige piše,Jov je imao 7 sinova i tri kćeri, otac,Jov je cerkama dao nasledstvo među njihovom braćom. Bog nije pristrastan,ćerke,ženska deca,su mu važna koliko i sinovi.

За такве предлоге маме да све припадне сестри после смрти оца, хтела сам да се одрекнем свега ради мира,питала см свог духовника и он ми је рекао да ме они неће волети ни тада и да ја немам права да се одричем у име моје деце. Богу хвала на таквом савету, сестре су после пар година ипак желеле да се виђамо на гробљу када су задушнице и чак ме позивају код њих. У Богу је све могуће.

Postoji sud i zakon tacno se zna koliko kome pripada! Po zakonu se deli na jednake delove! Drzava po tom principu fukcionise, e sad sto je njoj emotivno bilo tesko to su nebuloze! Brat joj nije pretio, nije pocinio nikakvo krivivno delo, gospodja krivi brata zbog svoje gluposti! Mi smo uredjena drzava, sad sto ljudi nece da procitaju ili konsultuju advokata ako ne razumeju to je njihov licni problem! NISMO ZEMLJA TRECEG SVETA!

Zensku djecu treba posebno obezbjedit

Znači ćerka ode od roditelja i nije tu živela verovatno 2-3 decenije ili više, brat je bio tu za njih, za kuću , za imanje, brat je bio taj koji se brinuo o roditeljima u starosti i bolesti, delio sa njim hleb i jeli šta su imali, ulagao u kuću, popravljao, gradio, održavao kuću i imanje i njive ako je imao... samo onaj ko se brinuo o starima zna koliko je to muke, i onda kada su umrli pojavi se sestra ili drugi brat i traže da se deli imovina koju brat sticao mukom sa roditeljima, jel to realno, da li bi taj njihov otac imao to imanje da su očeve sestre i zetovi tako uzeli ili deda njihov da su dedine sestre uzimale imanje tako? NE KAŽE SE DŽABE DEDOVINA, ZNAČI OD DEDE, PRADEDE OSTALO SINU PA UNUKU, ISTO KAO I PREZIME, ŠTO ĆERKA NE UZME ONDA I PREZIME I NE OŽENI SE ĆERKA I DOVEDE ZETA U KUĆU, A SIN NEKA SE UDAJE ONDA...

Znaci, njemu je skroz u redu da nema sestru? Ne smem da psujem, ali to je los covek. Mene bi bilo blam da neko od mojih ostane kao podstanar negde..Sramotno.

Epilog price jeste da nije nasledila nista, a i ne prica sa bratom. Trebalo je da se prihvati svog naslednog dela jos na prvoj, a naravno i na drugoj ostavini. Ni tada ne bi pricala sa bratom, ali bi bar imala nesto svoje. Ova prica je sramota njene porodice.

ko se brine i ostane najduzea pogotovo do kraja u toj kuci sa roditeljima njegovo treba da bude sve!!znam slucaj za neke sestre,nisu brata ni imale..jedna je ostala i brinula se za roditelje do samog kraja..druga je otisla u muzevljevu kucu i dolazila jednom il dva puta na kafu u kuci kod roditelja.jako ih je volela ova druga koja je otisla al iz daljine.nije htela ni cut da zivi u toj kuci koja je ogromna i da se zajedno brinu za roditelje.al kad su otisli na onaj svet odmah je zatrazila svoj deo!!

ako je on ostao sa roditeljima i brine se o njima i nastavlja obiteljsko ime!!nema sta ti da nasljedjujes..ti ces u toj obitelji gdje si se udala.ako si ti zivjela u toj kuci i brinula o roditeljima a on izaso iz te kuce..tvoje je sve

Delta je sve poklonio testsmentom sinu. Majka i njene sestre ništa. Kao ostaće im majčina imovina. I to nije bilo malo. Pre dve godine ujak mi dodje i priča o nekoj ostavinskoj raspravi gde je on bio i babina polusestra. I to je on uzeo, a mi nismo ni pozvani na ostavinsku. Tako se to ovde radi. Sad je i ujak umro. Bio je u sukobu sa sinom koji je hteo da proda deo nasledstva. Zbog toga je i glavu izgubio. A njegov sin u godinama bez porodice i potomstva. Tuga. Sve ono što je deda nasledio i stvorio propada. Sa tetka a sam otišla na ujakovu sahranu. Volela sam ga. A i one da se oproste sa rodnom kućom. Tamo više neće otići. A moglo je sve drugačije. Dedu krivim što je takav bio prema ćerkama. Samo ga je sin zanimao. I evo kako se završilo. Jedne ugledne porodice više neće biti. 😥

Sledeći put kad samo pomislite da se odreknete bilo čega u korist brata, sestre, bilo koga, razmislite da li imate pravo da to oduzmete od svog deteta. Jel neću imati brata, pa neće ni on imati sestru. Žene, pasuljite se više i ne budite čuvarke patrijarhata.

Ajde ne dramite ,na zapadu je jos gore. Roditelji prepisu sve detetu za koje misle da zasluzuje da nasledi . Sta treba nekoj bitangi da ostavi nasledstvo. Ja sma za ravnomernu podelu ,ali ako je zasluzena.

O ovoj temi treba razgovarati javno. Znanje iz oblasti nasleđivanja je malo. Advokati zloupotrebljavaju svoj položaj a i stranke. Na pr. u ostavinskom rešenju navedeno je da je imovina "ustupljena". Podnosilac zahteva ne navodi svu imovinu koja podleže deobi, a to zahteva maratonski sudski spor. Većina ljudi ne zna kako da postupi a emotivne ucene su jako česta pojava .

Nije on tebi brat... Ja moju sestru ne bih mijenjao za cijeli svijet, baš me briga za nekakvu imovinu...

Imaš pravo na nasledstvo, ne znam zašto si dozvolila da te preveslaju na emocije? Ako je brat spreman da te se odrekne jer tražiš da ne budeš na ulici nego u svojoj kući onda neka se odrekne.

Ja sam uzela nužni nasledni deo i brat i sestra ne govore sa mnom ! Toliko o Balkanu!

Nas troje, braca i ja smo, od detinjstva, sve delili bratski. Moj otac je mene, kao žensko dete, više štitio ali je bio, kao i majka, za to, da sve ravnopravno delimo što smo i ispoštovati. Trudili smo se da podjednako brinemo o njima. ja malo više jer sam tako želela i nikad nismo imali problema. Tako sam i ja vaspitala našu decu., oni će svoju, da nema privilegovanih i nema ljubomore.

Roditelji bi morali deci ostavit jednako. I podelit za života.

Sama si kriva jer nisi razmisljala svojom glavom nego sestra se odrekla onnda cu i ja pa sta i ako nemas brata jel se on nasekirao kad si rekla da nemas sestru bratu be naravno samo njemu treba a vas dve ko zamorcici

Šta mislite kako je u Crnoj Gori? Mene niko ništa nije ni pitao za dedovinu, samo su rekli na Cetinju u moje ime da se odričem nasledstva. To se jednostavno podrazumeva, a ja mogu da se bunim protiv toga koliko hoću. Znam da mogu i da ih tužim jer se ja nisam nigde potpisala, čak ne znam ni tačno kad se to desilo, ali ... 😞. Imam troje dece i sad znam tačno šta trebam da uradim sa svojom imovinom pre nego što umrem.

Ja sam se odrekao u korist sestre.. i živimo srećno i zadovoljno..

Balkanska pravila koja su nas udavila, pokvarila sve porodične odnose . Moja majka je brinula o svojim roditeljima do smrti i nije uzela iz te kuće ni kašiku ali je zato ujak alkoholičar sve nasledio . Njegova porodica iz straha da sestre ne zatraže deo nasledstva i dan danas nisu u dobrim odnosima sa tetkama.

Postoji ovdje dublja tematika ne samo prica ko ce da nasledi!Za mene je najrealnije da ono dete koje uzgleda roditelje dobije sve jer znaci on je ulagao radio odrzavao to imanje!Zamislite pomazes svojim roditeljima 20-30…. I vise godina,,! Dodje brat i sestra i uzmu deo!??Izisli iz kuce pre 30 god., onaj koji je uzgledao roditelje i bio sa njima svaki dan kad im je bilo najpotrebnije da deli sve sto je sam stvarao i ulagao u to imanje za svo to vreme!Jel realno? Znaci napustiti roditelje i ne ulagati nista nit voditi brigu o roditeljima je najbolje resenje???!Poceti praviti svoje i ne delis sa nikim!Zato mislim da je sve zavisno od situacije do situacije jer u mnogo slucajeva se desava da cerke nisu udate i zive na tom imanju znaci automatski pravni je naslednik, ko god da je!Za zivota ostavis testament svima jednako a samo jedno dete vodi brigu!Jel to u redu???

Sve je u redu, samo mi ta fotografija iz SIV-a nikako nije jasna... ima li tu neki skriveni kontekst, ili neka informacija koja objasnjava otkud sad interesovanje za ovaj slucaj?

Ja da sam na vašem mestu bih angažovala advokata, postoji i nešto što se zove nužno nasledstvo, iako je brat nasledio sve, ako ste zajedno brinuli o roditeljima, ako su oni napravili propust, ne morate i Vi, svakako ne treba da tek tako prepustite sve, najlakše je dići ruke od svega, ako u nešto verujete onda se bortite za to, u ovom slučaju za svoje pravo kao naslednika.

Sve sam prepisao sestri tacka!!!!!

Ko koliko brine o roditeljima toliko i treba da dobije. Nije bitno da li je muško ili žensko. Kad ostarimo retko ko hoće da vodi računa o njima, a kad treba nasledstvo onda svi hoće.

To vise govori o balkanskim muskarcima gotovanima. Umesto da podele posteno sa sestrama, te sebi dalje stvore i grade.

Ako po zakonu ima pravo na svoj deo nasledstva što nije išla do kraja i tražila deo,a ne sad priče po novinama.

Gospodjo pod puno vas razumem ,ja sam mome bratu sve poklonila cak me odveo kod notara i diktirali sta da izjavim sve moje dobije .Moj sin je htjeo posle da kupi u tom istom selu plac da sebi napravi vikendicu moj brat se prepo da ce traziti od njega i prekine dvaki kontakt sa nama .Sestra jedna je uzela sta njoj pripada meni je bilo u pocetku krivo zasto jd to uradila alk vidim da nije pogresila moj brat samo misli na sebe i samo da je njemu sad niko niskim nema kontatkt

Ko o čemu a srblji o nasledju. Nisam i ne volim da nasledim ništa što lično nisam, zaradio. Da na ovaj, isti način gleda bar jedna četvrtina stanovnika Srbije, prestigli bi Švajcarsku, Luksemburg i Lihenštajn zajedno, po svakakvom bogatstvu. No, ovako što dobijemo “džabe” odnosno nasledimo i u najvećem broju slučajeva “zakrvimo”, mislimo da je sreća za nas i za našu decu!? Ne, nije! Nikada ne bih prodao sestru za njivu, niti brata, za kuću ali eto ima nas a i advokata ne nedostaje, kojima je “laka zarada” preča od porodične, bratske i sestrinske ljubavi! Za advokate je to razumljivo, jer oni od tužakanja žive ali za nas, … nikako nije!

Ista situacija se desila i kod moje mame,zalosno da je tako.Jedina je pravda sto nista u grob se nemoze ponjeti

Nekada se sinu sve ostavljalo, cerku kad udas das miraz, bio on plac, njiva, kuca, suma, vikendica ili novac. Vise to nije slucaj, sad lepo podelis sve po pola i resis situaciju dok si ziv da se deca ne svadjaju oko materijalnih stvari

Zašto imaju tolku decu ako hoće da sačuvaju imovinu, pa mogu onda samo jedno dete sa imaju u braku, osim ako to nisu starije sestre što ostanu bez imovine, jer su ljudi samo hteli sina i one su višak. Nije baš logično, šta će im po dvije troje dece, ako žele samo jedno dete koje će naslediti sve.

Moj pradeda je plac podelio na moju babu i njenog brata na dva jednaka dela...To je bila ura-dura po selu...Jednostavno je covek razmisljao kako ce se moja baba(njegova cerka)udati,dal ce ici u braku... ipak je zensko dete uvek ima gde da se vrati....Srecom baba je imala lep brak,gde su ona i deka stekli sami stan,a imanje sada tetka odrzava....Ali,babin brat nikako nije mogao da prezali tu polovinu i ako smo svi u dobrim odnosima uvek je sa strane lajao po selu...A,sa druge strane moj deda(babin muz) je imao 2 brata a jedan je uzeo sve,a moj deda i jos jedan brat nista!!! Tako da se moj deda fakticki udao :)

Ima raznih logika, ali svakako treba sva deca da budu nečim obezbedjena, no nije uvek pošteno ni na ravne časti, jer treba više onom ko ostane sa roditeljima. Svakako je najlepše kada se braća i sestre vole i poštuju pa i od srca da se odreknu nekog dela u korist onoga ko ima manje.

porodica moga supruga uradila je suprotno. Sve su dali cerki. Moj suprug je morao da izdrzava sestru i njenu decu i muza. Da placa letovanja zimovanja itd Kada se pobunio i rekao dosta je i ja imam porodicu o kojoj moram da brinem bio je sok. danas dvadeset godina posle smrti njegovih roditela ostavinski postupak nije zavrsen. Sestra je rekla da ce deliti sa bratom samo preko nje mrtve. Takvu nastranost i samozivost se retko srece

И ви њега зовете братом.Ако имате могућности тржите свој део.

Zato,današnji roditelji,ako smo mi zaboravljene ćerke naših roditelja,ne činite i vi tako.Za života rešite sva imovinska pitanja i ne zaboravite žensku decu.Jer onaj odozgo ili karma ili kogod vidi SVE.A ako pak to ne želite,bolje ih se otarasite još u začetku,dok su u stomaku -spasićete ih mučnog života.

Kada roditelj umre tada njegovu imovinu nasleđuju jednakim delom sva deca i bračni partner. Pritom ukoliko je neka imovina uknjižena na preminulu osobu a zajedno je stečena u braku, njen/njegov bračni partner prethodno može da traži da mu polovina automatski pripadne i da samo druga polovina bude predmet ostavinske rasprave. Ukoliko je preminula osoba ostavila testament npr otac ostavio u nasledstvo svu imovinu svom sinu, to nipošto ne znači da ostala deca nemaju prava na nasledstvo, naprotiv ravnopravno imaju pravo na nasledstvo čak i ako se nisu brinuli o tom roditelju, što možda nije pravedno ali ništa ne menja na stvari. U ovom slučaju ne mogu da razumem da se gospođa odrekla nasledstva pogotovo jer nije bogata osoba, naime živi kao podstanar.

Неразумем зашто јавно излазити по новинама с овим,имала си прилику да кажеш шта оћеш а шта нећеш, кад је било време за то,сестра се одрекла па и ти исто урадила ко она и сад ти криво,сад је касно ако је све преписано брату,шта оћеш сада????

Moj brat od kad se rodio uvek je gledao svoj interes. Moji roditelji su jako imucni, a ja nista nisam uzela, a potajno sam se nadala da ce neko nesto dati ako ne meni, makar mom detetu, jer ja nemam nista. Tata mi umre iznenada, a ja ostanem bez ista. Znala sam ako nesto uzmem da brata nikad necu imati, a i ovako kao da ga nemam, isto mi dodje. Samo galami, a mama i ja nismo htele da se nastavljamo sa njim. Mojoj mami nije pravo, ali sta ce zena. Kad je moj tata bio ziv nista mi nije falilo. Uvek je bilo nesto prece da on kupi, nego meni da se kupi kuca, tata umre, a ja nista nedobi i o tome se cuti, a odlicno zna da je i meni trebalo da se kupi. Neka, nema veze,samo on da ima.

Primitivno patrijarhalno drustvo- uzas.

Ovakva socijalna svest je veoma opasna a imovina je tu jos i najmanji problem. Ako cenite samo musko dete a zenska su nebitna to proizvodi dalje posledice. Ako se pitate odakle toliko ubijenih zena verujte mi da je ovo jedan od razloga na neki nacin. Ako zenska deca nisu vredna nasledjivanja onda nisu vredna nikakvog ulaganja. To implicira da se ne ulaze preterano u obrazovanje zenske dece vec je cilj da se ona sto pre udaju i sutnu u tudje dvoriste. Tako da u takvim porodicama zenska deca i nemaju sanse za neku buducu ekonomsku nezavisnost i pristojna primanja vec zavise od muza. U tom smislu neko ima srece a neko ne. Kada krenu batine zene nemaju kud. Ne mogu se vratiti u roditeljski dom jer isti nikada nije bio njima namenjen. Ispada da su zivoti zenske dece nebitni.

Прича је поучна, с једне стране, али вфома штура, с друге. Ко је пазио на рофитеље, ко је покривао њихове трошкове? Да ли су и то делили? Или би само имовину да поделе - небитни су полови у овим питањима или недоумицама.

Realno gledano treba da ostane onom detetu koje bude gledalo roditelje i vodilo računa o njima.Nebitno dali je muško ili žensko.Nažalost u praksi mahom muška deca tako odrastaju da je sutra sve njihovo ali kad treba da se brinu onda većinom ćerke brinu dok sinovi i snaje se drže po strani.Ja se zalažem za to da i roditelji sami treba da shvate tu imovinu kao neko životno osiguranje daj onom ko će da te gleda pa i tudjem ako nemaš svog.

Кад је мени отац умро било је приче (два брата и две сестре) хоће ли ко прихватити свој део. На имању је са родитељима сво време остао најмлађи брат. Имање је невелико, и ја сам већ одлучио да нећу ништа, а брат је рекао 'ма нема се тамо шта ни узети да има ја бих узео' а тако су одлучиле и сестре. Најмлађа која једина нема свој кров је чак рекла: Знаш шта, све те године он је био уз родитеље и бринуо се о њима, а кад су славе сви ми смо тамо и требало је нас дочекивати и нахранити, а он то чини све о свом трошку, није лако, и да му сад узмемо од те сиротиње није уреду. Па ето, погледајте мало и са ове стране, а и данас се састајемо код тог брата сви. (Мада, ако је имање веће могжда нешто може и да се узме!?)

Po meni treba da se deli na jednake delove ali pod uslovom da su se jednako brinuli i ulagali, nije bitno muško ili žensko. Znam mnogo slučajeva gdje su ljudi koji nisu kročili po 30-40 godina niti šta ulagali u nekretnine tražili svoj dio. Nažalost zakon ne poznaje taj dio, zato roditelji dok ste živi otvorite oči širom da kasnije ne svadjate decu. Živi bili.

Strašna priča i, na žalost, većina u Srbiji rezonuje ovako. Žensko će se udati, ide u drugu kuću, pa ne mora ništa da nasledi! Moja pokojna baba je mom bratu od malena punila glavu kako je sva imovina njegova, i na opasku moje majke da ona ima dva deteta i da će sve podeli na pola, baba kaže "pa ona će da se uda i da ode!"... Mizoginija ukorenjena generacijama teško da će se iskoreniti. I dalje ne mogu da shvatim da brat nije trezven ka svojim sestrama i da podeli sa njima... Sve je to od roditelja poteklo, zabadanje glave u patos i ne činjenje ničega da se deca od malena nauče da dele u budu humana...

Imam dva brata i malo veću imovinu ..stariji brat je uzeo najviše dve kuce u isto dvoriste,a mladji tj moj blizanac uzeo kuću od pokojnog nam dede i stan.Ja se nisam mesala,a onda je moj otac koji je još uvijek živ pitao mog starijeg brata da mi pokloni,zamislite pokloni tu manju kuću u dvoriste ,on je rekao da neće zeta u dvoriste.Onda mi je brat blizanac dao dedovinu,kuću staru a njemu ostao stan.Ja i moj muž smo je renovirali,i tu živimo leti,s obzirom da sam se udala u inostranstvu. Nikada nisam tražila nista,al eto brat i otac mi poklonise kuću,koja bi se srušila za kratko vreme da je nismo renovirali.Mom ocu je sad drago jer je tako sačuvao očevu kuću u kojoj je odrastao.

Nas je troje ,dve sestre i brat. Kad god se u kući pričalo o imovini to je bilo da se sve radi za ,muško dete''. Mi smo odrasli u toj atmosferi i kad je otac preminuo nama je bilo sasvim prirodno da se sestra i ja odreknemo nasledstva u korist brata. Danas smo već u trećem dobu ali se jako dobro slažemo i volimo što je,lično za mene,mnogo veće bogatstvo od nasledstva.♥️

Meni su roditelji u porodičnoj kući ostavili deo. Veći deo je pripao bratu,mada on ne zivi tu. Udata sam, i hvala Bogu sa suprugom imamo svoj krov nad glavom. Otac nije hteo da me ostavi bez ičeg. Hvala im. Mada, meni za sve ove godine nista vise nisu pomogli ni kupili, ulazu u tu kucu, zajedno sa bratom. Ne znam koliko je i to realno. Znam samo jedno, imam i sina i cerku. Nikad ih odvojiti necu, pruzicu jednako i jednom i drugom. Kako kaze narod, prsti na ruci jednako bole.

Imam sina i ćerku i već sam za života sredio da svu imovinu posle moje smrti nasleđuju po pola. Jednako volim oboje i jednako volim unuke i od sina i od ćerke. Ne bih nikad dozvolio da jedno od svoje dece ostavim bez ičega a jedno da uzme sve.

Nazalost kod nas Balkanaca je u praksi da sinovi nasledjuju sve. Slican slucaj kod mene, otac prepisao za vreme svog zivota sve bratu, naravno brat vec cuti godinama nikad mi nije spomenuo to(otac jos ziv), a hvala bogu brat mi je jako fobro situiran 150x bolje nego ja, ali naravno treba mu i to malo parce zemlje i ta kuca u koju uopste neodlazi jer znate kad je neko alav i proklet onda to ostane ceo zivot. Ali nema veze, ipak ima nade da onaj gore sve gleda i pise, pa makar nek vrati sve dobro mojoj deci, nemora meni.

Ko ovde nije normalan? Troje dece,imovina na troje,i šta ima dalje da se priča! Gde ovo postoji da ženska deca ništa ne nasleđuju??? Kakve veze ima ko je muško a ko žensko???