Vršnjačko nasilje: Istraživanje pokazalo šta može biti uzrok lošeg ponašanja koje se javlja među mladima

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Asocijacija Duga, uz podršku Misije OEBS-a predstavili su istraživanje o uzrocima vršnjačkog nasilja u srednjim školama, otkrivajući dublje uvide u faktore koji doprinose ovom problemu.

Kako su objasnili, rađeno je  istraživanje koje je uključilo 1.183 osoba, a istraživači su se trudili da pronađu uzorke na celoj teritoriji Srbije. Aleksandar Prica iz Asocijacije Duga rekao je za Telegraf da su istraživanjem došli do tri zaključka, Istraživanje je pokazalo da je koren samog problema porodica.

Preporučujemo

- Kada su u pitanju uzroci nasilja došli smo do podataka koji kažu da porodične krize mogu izazvati pojavu vršnjačkog nasilja u školama jer kad-tad ono prelazi iz kuće u školu zato što deca ne mogu to da ispolje nad svojim roditeljima, bakom i dekom i tu negativne emocije koje se dešavaju tokom porodične krize ustvari se prenose u obrazovni sistem- to je prva stvar do koje smo došli - priča na Prica.

Druga stvar do koje su došli je da na vršnjačko nasilje utiču lične karakteristike učenika.

- Misli se na izgled, sek*ualnu orijentacija ili rodni identitet, a kad govorimo o izgledu mislim na oblačenje, govor. Deca koja dolaze sa sela imaju drugačiji akcenat i naglasak i tu dolazi najčesće do verbalnog i psihološkog nasilja što u jednom trenutku pređe i u fizičko, ali moramo ga sprečiti kada je neki hajde da kažemo blaži oblik nasilja u pitanju - objašnjava nam on.

- Mladi, a i roditelji su navodili filmove, igrice, muziku i čak i knjige da su prilikom rasprava uzroci pojedinih nasilja. U određenim sredinama smo uvideli da nacionalna, verska i etnička pripadnost može biti uzrok u ali to zavisi od same sredine.

On se pita ako porodične krize izazivaju vršnjačko nasilje, da li to znači da u našoj zemlji ima toliko porodica koje su u određenim krizama i da li te porodice znaju da se sa tim krizama nose. Njihova istraživanja pokazala su da je  moguće izboriti se sa tim kroz radioničarski rad.

-Kad radioničarskim radom damo mogućnost mladoj osobi da je naučimo kako da sprovodi radionice i zatim joj damo mogućnost da ona sama kreira, uz našu mentorsku podršku, kako će ta radionica teći i da radi u skladu sa svojim znanjima i nekim izgrađenim veštinama i između ostalog i svojim iskustvima koje ima u životu, e tek onda će dati maksimum od sebe.

Objašnjava da je moguće pobediti ovaj problem ako svako nauči da prepozna porodičnu krizu koja ima sedam faza: šok, poricanje, krivica, bes, tugovanje, reorganizacija i pomirenje odnosno razređenje krize. U početnim fazama treba prepoznati krizu i reagovati.

- Svi treba da znamo kako u kojoj fazi reagujemo. Faza šoka, besa i krivice su faze sa izuzetno negativnim emocijama koje izazivaju različite oblike nasilja - psihološko sigurno, ne mora da dođe do fizičkog. Ako sprečimo to, ako mlade naučimo kako da izbegnu i da saniraju u svojoj porodci mi sprečavamo jednim delom i nasilje u obrazovnom sistemu jer se ta kriza porodična neće preliti u obrazovni sistem - objašnjava Aleksandar Prica.

Dodaje da bi najbolje bilo da te radionice vode učenici, a da psiholozi budu ti koji bi davali upute i bili edukatori jer kako kaže, postoji razlika u generacijskom jeziku. Mladi imaju svoje izraze koje koriste i najbolje bi se međusobno razumeli. Takođe kaže da u radionici niko ne sme da dominira, autoritet ne sme da postoji. Mladi su ti koji sami grade svoje znanje.