Više umrilih od antibiotske rezistencije nego od side: "Pacijenti vrše pritisak, misle da je to kraći put"

Iako je zakonom zabranjeno podizanje anzibiotika bez recepta, prema anketi Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, 17,7 odsto anketiranih, dakle, skoro petina pacijenata, koristila je antibiotike bez recepta. To je rečeno na danas održanoj stručnoj konferenciji "Antimikrobna rezistencija - opasnost koja neprekidno preti".

Objašnjavajući da je antimikrobna rezistencija sposobnost bakterija da se razmnožavaju u prisustvu antibiotika, dr Danka Purtić Kljajić, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, ujedno načelnik jedinice za kliničko-dijagnostičko testiranje u Centru za mikrobiologiju GZZJZ, navela je da neracionalna upotreba antibiotika podrazumeva nesvrsishodno davanje antibiotika, neadekvatnu primenu i vrlo često zloupotrebu.

Preporučujemo

"Što se tiče zloupotrebe, ona može da bude i od strane lekara i farmaceuta i građana. Što se lekara tiče posredi može da bude loša procena; farmaceuti ne treba da ih izdaju ako ne postoji recept, a što se tiče pacijenata, ne treba da uzimaju antibiotike na svoju ruku, prizvoljno", kazala je u izjavi za Telegraf.

dr Danka Purtić Kljajić / Foto: Telegraf

Ujedno objasnila je i prethodne stavke.

"Nesvrsishodno davanje antibiotika podrazumava davanje antibiotika kod virusnih infekcija, gde znamo da nemaju nikakvu svrhu", navela je jedan od primera.

"Što se tiče neadekvatne primene moguće je da se ne da adekvatan antibiotik, da se ne propišu adekvatna doza i dužina trajanja lečenja, zbog loše procene lekara", dodala je.

Ističe da su posledice ozbiljne.

"To je globalni problem koji predstavlja veliku opasnost za javno zdravlje. Prepoznat je od strane Svetske zdravstvene organizacije i svih relevantnih tela. Što se tiče Srbije, mi smo na visokoj lestivici zastupljenosti rezistentnih bakterija", navela je potvrđujući prethodno izrečenu ocenu načelnika Infektivne klinike KCS prof. dr Gorana Stevanovića "da smo prvaci Evrope".

Učestvujući na stručnoj konferenciji kao jedan od predavača istakao je da postoji veliki pritisak na primarnu zaštitu da se daju antibiotici.

Prof. dr Goran Stevanović / Foto: Telegraf

"Moramo da edukujemo populaciju. Do pravilne upotebe se ne dolazi tako što ukinemo budžet za antibiotike", rekao je navodeći da je neophodno dobro upravljati antibioticima, te da to ne znači da se prestane sa upotrebom, već da se koriste pametno.

Načelnik jedinice za istraživanje u oblasti javnog zdravlja u GZZJZ dr Gordana Belamarić objasnila nam šta je u osnovi insistiranja pacijenata da dobiju antibiotsku terapiju.

"S jedne strane imamo taj pritisak pacijenata da dobiju antibiotik. To percipiraju kao jednostavniji put: 'Prestaće ta temperatura i tako'. Sa druge strane, lekari možda ne mogu uvek da odole tom pritisku. Ako već pacijent insistira, treba odmah da se uradi laboratorijska analiza i da se onda kaže jeste ili nije infekcija i onda da ili ne antibiotiku. Ali je važno i da se pacijenti edukuju. Ne mora odmah da se propisuje antibiotik. I kad je temperatura, i za malo dete se sačeka dan, dva, tri, zna se kako se polako skida ta temperatura, pa se onda uradi analiza krvi i vidi se da li je zaista infekcija i da li je opravdano da se upotrebi antibiotik", ističe u izjavi za Telegraf.rs.

dr Gordana Belamarić / Foto: Telegraf

Ocenjuje da informisanje pacijanta prvenstveno treba da se odvija u domovima zdravlja, te da anketa pokazuje razultat nad kojim svi treba da se zapitaju. Manje od trećine ispitanih dobilo je adekvatan savet o lečenju.

Stručnjaci su istakli podatak iz 2019. godine, pre epidemije korona virusa koja je - iz navedenog se čini, povećala nesvrsishodnu upotrebu antibiotika - da je 1,27 miliona ljudi u svetu umrlo od posledica antimikrobne rezistencije, više nego od side i malarije.

Inače, treća nedelja novembra posvećena je podizanju svesti o anitimikrobnoj rezistenciji, a 18. novembar je proglašen za evropski dan svesnosti o antimikrobnoj rezistenciji.

Na pitanje o tome kada je problem prepoznat, odgovaraju - još iz Flemingovih dana. Već od pronalaska penicilina rizik od pojave rezistencije bio je realna pretnja.

(Telegraf.rs)