"Kad dete dobije batine, mozak se prodrma, i onda sve shvati": Ovako su srpska deca govorila 1981. godine

"nasilje rađa nasilje" to nije tačno, mene je majka umela da povuče za pletenice kad nešto ne slušam. Zbog posla roditelja morala sam da kuvam od 12. godine da bismo mlađi brat i ja imali šta da jedemo. Bili smo po više dana sami u stanu, obišla bi nas komšinica kad dođe sa posla. Nikada nisam bila nasilna kao ni moj brat. Oboje smo zdravi i normalni ljudi koji imaju svoju zdravu i normalnu decu i sad nam stižu unučići.

Moja deca ( njih troje, dve kcerke i sin) su vec zreli ljudi, zavrsili fakultete i sada gaje svoju decu. Bila sam stroga majka, a oni deca za primer i danas ljudi za orimer. I da, dobijali su po koji put i batine. Unuke volim ludo, i posvecena sam im. Kcerke su imale teoriju da nece da budu stroge kao ja. Ali se teorija mnooogo promenila. Sve vise lice na mene, i sve cesce govore da sam bila u pravu. A ja potvrdjujem opet i sada da treba da se zna cija je rec odlucujuca. A danas su ponosni oni na mene, a ja sam ponosna na njih.

Majka sam dečaka od 9 i devojčice od 5 godina. Nikada se suprug i ja nismo vodili tom parolom, da je batina iza raja izašla. Naprotiv, ključna stvar je vaspitavanje i mnogo razgovora sa decom, mnogo. Nažalost, većina roditelja danas sve manje strpljenja ima. Većina je nervozna, brza, ishitrena. Nismo ni mi idealni roditelji verovatno, dobiju nekad po turu, ili slično, ali batine poput ovih kaišem, varjačom, ili premlatiti dete da grca u suzama jeste strogo zabranjeno i treba da bude kažnjivo. Zato, roditelji, manje telefone u ruke i sedenja za ekranom, pokažite deci malo više saosećanja, emocije i interesovanja i za njihove želje, potrebe, pa i neku strepnju ako postoji. Ali, u isto vreme, držite pod kontrolom i postavite pametne granice svojoj deci.