"Flaša mi je bila pored kreveta": Odrastao uz oca pijanicu, gadilo mu se šta on radi, a onda je utonuo u porok

Alkoholizam te polako uvuče u svoje kandže da i ne primetiš, pa sve što radiš postaje ti normalno. Moj otac je bio alkoholičar, kao dete još posmatrao sam ga kako ispred sebe stavi flašu i ne pomera se dok sve ne popije, to je meni delovalo normalno, nažalost. Još od malena smo sestra i ja bili označeni kao deca alkoholičara, ona se kasnije udala i otišla od kuće, a ja sam ostao sam sa roditeljima i nisam se ženio, a kasnije sam shvatio i zašto – ovim rečima počinje za Telegraf priču D. M. (42) iz okoline Beograda, kome je ovaj porok, kako kaže, upropastio život.

Kako i sam sagovornik ističe, alkoholizam je nešto što nikome ne donosi dobro, počinje nekom navikom, ili pak nezadovoljstvom, ponekad su roditelji uzori, pa se alkoholizam preslika na mlađe generacije, ili pak suprotno, deca alkoholičara ne podnose alkohol.

Preporučujemo

- Kada sam bio tinejdžer devojčice su me izbegavale jer sam "sin alkoholičara", u našem mestu svi se znamo manje-više. Bio sam bio obeležen. Priznajem, kao dete nisam mogao da gledam pijance, nervirali su me jer su me podsećali na oca koji se nije treznio. On nije bio agresivan, ali je bio neupotrebljiv, majka je držala sve na svojim leđima, a otac bi često pričao kojekakve stvari koje su bile neprijatne, pa niko od drugova i drugarica nije ni dolazio kod mene. Rođendane smo slavili i sestra i ja tako što ga je majka sklanjala kod rođaka, a ostale proslave su bile nepodnošljive kako za nas same ukućane, tako i za goste – priseća se.

Bio je razočaran i prepustio se

Kako priznaje D. M. on je u početku želeo da bude sasvim suprotno od svog oca, ali okolina nije verovala u njega, dodaje. Devojke su ga izbegavale verujući da će postati kao otac, imao je nekoliko veza, ali se to nije srećno završilo.

- Kako je vreme odmicalo, završio sam školu, radio sam na građevini, pokušavao nešto, bio sam neko vreme i u inostranstvu, ali sam se brzo vratio. Vremenom sam počeo i ja da pijem, bio sam loše volje a nisam želeo da priznam sebi i odem kod psihijatra. Iskreno, nije mi lako da o ovome pričam ali mnogi ljudi veruju da iz toga mogu da se povuku kad god požele, ali to nije tačno. Shvatio sam da kad je otac umro, da sam ga nasledio u pravom smislu te reči, počeo sam i ja da pijem – nastavlja priču.

Flaša pored kreveta

Da je situacija izmakla kontroli shvatio je jednog jutra kada se probudio sa mučninom i bolovima u stomaku. Počeo je da povraća, a pored kreveta se nalazila flaša.

- Verujte mi da ja nisam znao šta radim, tek kasnije sam shvatio da sam spavao sa flašom pored kreveta. To je bilo preterivanje. Bilo je i ranije i mučnina i glavobolja, i povraćao sam nekada, ali kao tog jutra nikada mi nije bilo. Ne znam tačno koliko dana sam proveo u tom stanju, ali lekarska pomoć mi je bila neophodna. Kada sam se otreznio i kada sam dobio pravu pomoć, mislim i na psihijatrijsku, shvatio sam da sam pogrešio, umesto da postanem bolji, ja sam postao gori. Sada pokušavam da ispravim grešku i nadam se da ću uspeti. Teško je kada poželiš ponovo da popiješ kada imaš krizu, ali probaću da se izborim. Apelujem na sve ljude koji se nalaze u sličnoj situaciji da ne počinju sa ovim porokom, kada im zatreba pomoć da je traže i ono najvažnije, ako vam je neko u familiji alkoholičar, budite drugačiji – poručuje D. M.

(Telegraf.rs)