Digitalno nasilje: Dele tuđe slike, prave grupe, vređaju vršnjake! Evo kako prepoznati da dete ima problem

Omalovažavanje, vređanje, ucenjivanje, zastrašivanje, samo su neki od elementa digitalnog nasilja koje je često prisutno među decom i vršnjacima. Naime, nedavno su se u novosadskim školama pojavile  grupe koje su osnovala deca boljeg materijalnog statusa kako bi ismevala decu slabijeg materijalnog statusa od njihovog. Oni u grupama šire tračeve, hvale se skupim patikama, najboljim telefonom i komentarišu i ogovaraju decu koja su telefon ili neki komad odeće nasledila od brata ili sestre.

Grupu je slučajno otkrila jedna majka i burno reagovala kada je saznala da joj je ćerka deo te ekipe jer kako kaže, nisu je tako vaspitavali, ali brzo je uvidela da se ćerka nije bavila radnjama kao njeni vršnjaci, ali je sve to posmatrala i čitala. Majka je ishitreno reagovala, napustila grupu i onda izazvala još veći problem.

Vršnjačkog nasilja je oduvek bilo, pojašnjavaju stručnjaci, ali nekako se čini da je poslednjih godina prisutnije nego ikada, jer svemu tome doprinosi digitalna komunikacija pomoću koje se sadržaji dokumentuju, a informacije brzo šire. Tako je vršnjačko nasilje dobilo neki nov prostor u kojem će se razvijati, a sam razvoj savremenih kominikacijskih tehnologija dovelo je do pojave novog oblika nasilja - elektronskog nasilja.

Digitalno nasilje i ugrožavanje zdravlja

Nasilje na internetu je svaki vid nasilja koji nastaje upotrebom digitalnih tehnologija - društvenih mreža, platformi... Ono obuhvata svaku zloupotrebu sadržaja ili širenje fotografija i snimaka bez pristanka osobe koja je na njima, a potom i ogovaranje, omalovažavanje, ucenjivanje, širenje lažnih vesti i lažno predstavljanje.

To je neverbalno ponašanje koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva čoveka, poznato je kao sajberbuling, a psiholog Maja Svetozarević objašnjava da je izuzetno važno znati pre ulaska u svaku priču koja je vezna za bilo kakvo Internet predstavljanje, da to sa sobom vuče i pozitivne i negativne komentare sa kojima osoba mora da bude spremna da se nosi.

- Mladi često nisu svesni u šta se upuštaju kada je u pitanju internet i sadržaj koji šire niti razmišljaju koliko on može biti štetan po nekoga. Ako imaju Jutjub ili profil na nekoj društvenoj mreži trebalo bi i da imaju svest o tome da će biti i negativnih komentara - kaže ona.

Sajber nasilje može dovesti do tragičnih ishoda

Uticaj mreža na široke mase je ogroman, a on je i savršeno oružje za manipulaciju pogotovo omladinom koja na toj platformi prati svoje omiljene jutjubere i čija razmišljanja, stavove i ponašanja kopira i usvaja.

Prema rečima psihologa Zorana Musterovića osobe koje na društvenim mrežama imaju mnogo pažnje i pratilaca postaju žrtve sopstvene zamke. Kod njih se javlja nemogućnosti da tu ulogu i dalje uspešno igraju, jer im je za nju potrebno sve više energije, a koju nemaju zbog prisutnosti depresivnosti sa kojom ne mogu da se suoče.

- Što "uspešnije" pokrivaju za njih teške emocije i stanja, to se ona pojavljuju u intenzivnijem obliku u vidu patnje, tuge, osećanja besmisla i da je sve što rade besmisleno bežanje od sopstvene provalije", rekao je nedavno za Telegraf.rs psiholog Zoran Musterović.

On je tada objasnio da je ova pojava  posebno prisutna kod mlađih osoba i adolescenata i vrlo ju je teško uočiti, jer znake slabosti ovi ljudi obično kriju i od sebe i ne pričaju o njima. Ali suicidne misli ne moraju nužno da se pretvore i u suicidne namere.

Podelite problem sa porodicom ili psihologom

Tinejdžeri koji trpe ovakav vid nasilja (koje se pojavilo u viber grupi) ne mogu sa tim da se nose, pa se često povlače u sebe, izbegavaju školu i nemaju kome da se povere. Psiholozi kažu da u tim trenucima ključnu ulogu ima porodica koja mora da ih sasluša, ohrabri i nikako ne osuđuje.

- Svakako da mnogo toga zavisi od strukture ličnosti, ali i od spremnosti osobe da se nosi sa svim tim što Internet nosi. Ako neko, recimo, na društvenoj mreži ima 5.000 "prijatelja" kojima su dostupne fotografije, svako treba da zna kakvom je riziku izložen, i od krađe identiteta, i od uzimanja fotografija, pa sve do negativnih komentara. Što se tiče Internet nasilja, niko ne treba da ćuti o tome i da gura pod tepih, već da kaže roditeljima, u školi tu je psiholog, a naravno tu je i MUP, koji može da procesuira sve to. Niko ne treba da trpi nasilje i da ćuti o tome, rešenje postoji, objašnjava psiholog Maja Svetozarević.

(Telegraf.rs)