Dr Lazar Davidović: Cilj skrininga da se otkriju svi pacijenti koji imaju aneurizmu trbušne aorte

Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i vaskularni hirurg Lazar Davidović izjavio je danas da je skrining aneurizme trbušne aorte, za koji je pilot projekat pokrenut ove godine, veoma značajan kako bi se taj zdravstveni problem otkrio na vreme i sprečile dalje komplikacije.

Davidović je rekao novinarima uoči konferencije vaskularnih hirurga u Beogradu da je cilj skrininga da se otkriju svi pacijenti koji imaju aneurizmu trbušne aorte značajnih dimenzija koja može dovesti do pucanja, a u momentu kada je operativno lečenje bezbedno i sa minimalnim procentom komplikacija.

Preporučujemo

"Verujem da će se sprovođenjem tog skrininga prognoza takvih bolesnika značajno poboljšati. Suština je da se skrining svodi na jedan bezopasan, bezbolan, jeftin i komforan ultrazvučni pregled koji je u isto vreme veoma precizan", rekao je Davidović.

Podsetio je da je pilot projekat pokrenuo vaskularni hirurg Igor Končar navodeći da je imao želju da on to uradi dok je rukovodio Klinikom za vaskularnu hirurgiju, ali da nije uspeo.

"Ova bolest kod nas je vrlo zastupljena, a nažalost vrlo često se manifestuje tek kada se komplikuje, kada su šanse pacijenta da preživi mnogo manje", rekao je on.

Naveo je da se prema savremenim stavovima u evropskom i u američkom vodiču skriningu ultrazvučnim putem treba podvrgnuti sve osobe muškog pola starije od 65 godina, sve osobe bez obzira na pol, stariji od 55 godina samo ukoliko neko od njihovih krvnih srodnika po prvoj liniji ima aneurizmu trbušne aorte, kao i sve osobe kod kojih je otkrivena aneurizma butne ili zatkolene arterije.

Dodao je da se smatra da će se na taj način otkriti 90 odsto pacijenata koji su asimptomatski.

"Značajan broj bolesnika koje na godišnjem nivou mi operišemo dolazi sa rupturom. U savremenim zemljama u kojima je skrining počeo mnogo ranije zastupljenost takvih bolesnika je manja od četiri odsto. Mi takve rezultate ne možemo očekivati odmah sutra, ovo mora biti kontinuirana akcija", rekao je on.

Davidović je istakao i da će na današnjoj konferenciji biti organizovana promocija dve knjige čiji je on glavni urednik i jedan od autora, a koje su posvećene hirurgiji aorte i arterijskim aneurizmama, što su dva najveća i najaktulenija problema u vaskularnoj hirurgiji.

Govoreći o ulozi veštačke inteligencije u borbi protov kardiovaskularnih bolesti, vaskularni hirurg sa Univerziteta Antib u Francuskoj Fabien Lerejer (Fabien Lereyere) rekao je da ona donosi mnogo promena u lečenju, dijagnozi i prevenciji kardiovaskularnih bolesti.

"Veliki izazov su pitanja etičke i legalne prirode koja je potrebno adekvatno urediti kako bi se sve to na pravi način dovelo u kliničku praksu. Sa naučne strane jako je važna međunarodna saradnja, saradnja između centara, između različitih disciplina, jer jedino saradnjom na taj način možemo doći do unapređenju svih tih platformi koje se sada prave, a koje služe da pomognu doktoru da na pravi način oceni pacijenta, odredi terapiju i leči", rekao je on.

Dodao je da veštačka inteligencija neće zameniti doktora, ali je važno što je napravljena.

"Sledeći korak je da ispitamo njenu tačnu preciznost i da pokažemo da ona zaista radi i da je precizna", rekao je on.

Vaskularni hirurg sa Sent Džordž univerziteta u Londonu Mital Desai rekao je da je skrining za abdominalnu aneurizmu aorte uveden 2009. u Velikoj Britaniji i da je doneo pozitivne promene.

"Prevalencija aneurizme abdominalne aorte je bila tri odsto tada, a od uvođenja skrininga pala je na oko jedan odsto. I dalje je fokus na prevenciji faktora rizika poput pušenja", rekao je on.

(Telegraf.rs)