Žiku zovu Bosonogi, a on napravio svoj grad u kojem uživaju svetski političari: Zbog ovoga godinama hoda bos

Za Živorada Stefanovića, koga zovu Bosonogi, život je njegov breg, a i posetioci iz celog sveta ovo mesto, na svega šest kilometara od Donjeg Milanovca, ne zaobilaze.

Bosonogi je ostvario svoj san i u srcu Đerdapske klisure napravio, svoj Žikin grad u kome je spojena tradicija, kultura, lepota života i pravo uživanje. Žika, za koga gotovo da nema ko nije čuo, kako i sam kaže, svoj život je posvetio najlepšem mestu na svetu, bez kojeg ne može zamisliti ni minut svog postojanja.

Kapetan Mišin breg i velelepni Etno kopleks, porodica Stefanović godinama je stvarala i ulagala da bi postao ovo što je danas. Prava oaza mira i tišine, okružena prirodnim lepotama, uz uživanje u etno kuhinji po tradicionalnoj vlaškoj recepturi. Smešten je u srcu Đerdapske klisure, sa kojeg se pogled pruža na Dunav, srpsko more. Tu je jednistvena Galerija "Čovek, drvo, kamen" od preko 400 drvenih i kamenih skulptura koje je vlasnik Živorad Stefanović vredno sakupljao u obližnjim šumama i Dunavskim obalama, pa je svaka iz Žikine vizure, dobila naziv i pronašla pravo mesto na ovom imanju.

Ni svoj nadimak ovaj čovek nije dobio bez razloga, kao što ni u njegovom životu uostalom ništa nije slučajno, već sve ima smisla.

Slika siromašnog detinjstva i bespomoćnosti, duboko mu je urezana u pamćenje, pa, kako kaže, upravo iz tog raloga, od ranog proleća do kasne jeseni hoda bos. Svoj nadimak ponosno nosi i po tome je kaže, prepoznatljiv.

- Iz sećanja na svoje detinjstvo kada sam gledao kako vatrena stihija guta našu kuću, majka nas je svila pod svoje skute ispod jedne kruške i tako smo mali, bespomoćni, bosi i nejaki ostali bez igde ičega.  Tada sam bio bos i iz saosećanja na to vreme i dan danas ja od ranog proleća do kasne jeseni koračam bos. Iz zemlje crpim svu svoju energiju kao i od svojih posletilaca koji su moja neiscrpna inspiracija da istrajem u svemu ovome - kaže Živorad Stefanović Bosonogi.

Ovo velelepno imanje u proseku dnevno poseti preko 100 posetilaca. Pored uživanja u samom ambijentu svaki gost u opuštenoj atmosferi uživa u gurmanlucima ovoga kraja koja samo ovde mogu da se okuse i zateknu, a koja se služe na takozvanoj Mišinoj sofri.

Dobrodošlica je neizostavna uz dobru čašicu medovače, a onda sledi pravi užitak, kako kažu svi koji ovde kroče, a to je opuštanje sa vidikovaca na Kapetan Mišinom bregu sa koga "puca" pogled na Dunav.

- Mnogo sam prijatelja stekao. Mnogo njih želi da dođe da se ovde opusti, da sa mojom porodicom provodi vreme pričajući, i da kroz naše priče upoza prelepu Istočnu Srbiju. Ne bih nikoga izdvojio, ali moj prijatelj je biviši ambasador Kine, Li Mančang, čovek koji kad god dođe u Srbiju prvo dođe na breg. Tu je i nekadašnji američki ambasador Kajl Skot, čija je suruga iz Hrvatske, te nekadašnji Nemački ambasador Volfram Mas, Picera Langera, pa direktorka Akademije u Ulmu, mala Jana iz Rusiije... To više nisu moji gosti, to su moji veliki prijatelji kao i svi ostali iz naše zemlje i okruženja, a ima ih jako puno - kaže on.

Posebno mesto u ovom Etno kompleksu zauzima Muzej vina otvoren 2013. godine čija zbirka broji preko 2.000 različitih boca vina donetih s različitih strana sveta, koje svaki turista koji prvi put dođe na Kapetan Mišin breg donese iz poštovanja prema domaćinu i svemu ovome što je sam sa svojom porodicom stvorio.

Boce dobijaju svoj broj, a turisti magnetić kao suvenir sa kojim odlaze kućama.

To je razlog da ovo mesto ponovo posete gde će ih uvek čekati njihova doneta boca.

Mnogo toga može na ovom mestu da se nauči. Neizostavna inspiracija vlasnika Etno kompleksa, Živorada Stefanovića, je kapetan Miša Anastasijević, veliki humanista i čovek po kome je ovo mesto dobilo ime. Pa su tako i saznanja o njemu kao i pravom Đerdapskom kavijaru za koga je svet znao, neizostavna.

Inače, malo ko zna da je Žika Bosonogi i đak takozvane Kumrovačke škole, ali i veliki Titoista , koji je kako i sam kaže davno naučio da ceni prave vrednosti, te je deo svog imanja posvetio ovom vremenu.

- Deo imanja je posvećem jednom vremenu o kome ja ne želim da sudim. Već sam pružio priliku svakome ko ovde dođe da sam da svoj sud. Da li ga pamti po dobru ili ne, da li je to bilo vreme pravih istinskih vrednosti, ili ne - kaže Žika.

Kako mnogi koje put nanaese u ove krajeve kažu, Žikin grad, popularno nazvan, jedno je od najlepših mesta u Istočnoj Srbiji, jer je ovaj vredan čovek koji je proveo više od pet decenija u turizmu, napravio pravi raj na zemlji. On je u utkao nesebično znanje i iskustvo iz ove oblasti, ljubav prema prirodnim lepotama i bogatstvima kojima ovi predelili raspolažu.

(Telegraf.rs/ Milica Ristić)