"Istražićemo 5 vekova pre Nemanjića, Srbija dobija kapitalno delo": Svi detalji o Velikom geografskom atlasu

Naš veliki izdavač, "Službeni glasnik", u planu za narednu godinu predvideo je dosta ozbiljnih novina, a jedna od njih ima poseban nacionalni značaj i smatra se kapitalnim delom za našu istoriju i kulturu. Reč je o Velikom geografskom atlasu Srbije.

Kako za Telegraf otkriva Mladen Šarčević, direktor Službenog glasnika, takva knjiga do sada nije rađena. Odnosno, postojao je atlas bivše SFRJ, a nakon toga nije urađeno delo ovakvog tipa koje se tiče same Srbije i koje bi na takav način i do tančina predstavilo celu teritoriju, stanovništvo, kulturu i istoriju Srbije.

Preporučujemo

„Komšije u Hrvatskoj su to uradile vrlo lepo i kvalitetno. Koliko sam obavešten, prodali su oko 50.000 primeraka i to je i naš ambiciozni plan. Veliki geografski atlas će biti kapitalno delo i za buduće naraštaje. Radiće se dvojezično, ćirilično na srpskom i latinično na engleskom, i sadržaće geografske karte koje će obuhvatiti sve regije“, pojašnjava na početku razgovora Šarčević.

Respektabilan tim

Šefica projekta je Gordana Petković Srzentić, zamenica izvršnog direktora za izdavaštvo i istaknuti geograf. Sastavljen je, napominje naš sagovornik, vrlo respektabilan tim, na čelu sa akademikom Slobodanom Markovićem, jedinim akademikom geografom.

„Obuhvatili smo sve univerzitete u Srbiji, u timu su, između ostalih: prorektor Beogradskog univerziteta prof.dr Dejan Filipović, doskorašnji dekan Geografskog fakulteta u Beogradu, rektor Univerziteta u Kragujevcu prof.dr Nenad Filipović, rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici prof.dr Nebojša Arsić, upravnik Departmana za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu prof.dr nebojša Arsić, grupa istaknutih profesora, među kojima su profesor Slobodan Marković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, prof.dr Aleksandar Radivojević, redovni profesor Departmana za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Nišu, dr Dejan Šabić profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu. Tu su i predstavnici Vojno-kartografskog zavoda, Geografskog instituta, Republičkog geodetskog zavoda, Geološkog zavoda Srbije... Tako da imamo zaista jedan ogroman tim ljudi, istinskih stručnjaka. Ono što je jako važno jeste to da su se svi ovi ljudi opredelili da rade bez honorara, prevagnuo je patriotizam, a ako projekat bude uspešan, Službeni glasnik će im se svakako odužiti“, kaže Šarčević.

Istraživanje od Vašingtona do Vatikana

On dalje ističe da će ovo značajno delo biti važna i kvalitetno opremljena knjiga, koju će uz tekst pratiti mnoštvo karata, ali i lepe fotografije. Namenjeno je širem čitalačkom krugu, ali i svakome ko dođe u Srbiju, jer će je na ovaj način najpreciznije upoznati. Namenjena je i članovima diplomatskog kora, delegacijama.

„Kuriozitet je i da će se uraditi i jedno poglavlje vezano za srpsku dijasporu. Oni su integralni deo našeg naroda, i iako ne pripadaju matičnoj teritoriji, prikazaćemo regije u kojima živi najveći broj njih. Poseban deo knjige činiće istorijske karte. Istoriografija čuva vezu između naše sadašnje i nekadašnje teritorije i ona odražava i državnost Republike Srbije. Ono što sigurno znamo jeste to da su karte od perioda Nemanjića naovamo vrlo egzaktne, utemeljene u nauci i prepoznatljive. Međutim, nedostaje nam čitavih pet vekova da bismo mogli da utvrdimo dokle su dosezale tačne granice nekadašnjih srpskih županija, kneževina... Zbog toga smo posebno angažovali više stručnjaka, koji će se time baviti i to istraživati, pre svega u Vatikanu. Tamo će biti jedan mladi doktor nauka, kome je dodeljen taj zadatak. Vatikan je nedavno otvorio svoje arhive, a mi pretpostavljamo da je u vreme krstaških ratova najviše dokumenata iz arhiva tadašnjih kraljevina preneto u Vatikan. Stoga se nadamo da ćemo tu pronaći ono što nam je potrebno za rani srednji vek“, otkriva Šarčević, dodajući da su uspostavljeni kontakti i sa Muzejem istorijskih karata u Vašingtonu, koji prikuplja i obrađuje istorijske karte svih država sveta, a taj zadatak je poveren našem čuvenom istoričaru prof.dr Momčilu Momi Pavloviću.

Šarčević posebno ističe kako je reč o velikom nacionalnom projektu i kapitalnom delu, te da veruje da će ono predstavljati knjigu koju bi trebalo da poseduje svako od nas, pogotovo državne institucije – biblioteke, škole, naučni instituti, ministarstva...

„Imaćemo kartografsku osnovu uz obilje opisa o regijama Srbije, počevši od Vojvodine preko Zapadne Srbije, Raške, Ibarsko-kopaoničkog kraja, Kosova i Metohije, Južnog Pomoravlja, Zapadnog Pomoravlja, Šumadije, Istočne Srbije... Tako da će, ko god bude imao kontakt sa ovim delom, imati pregršt zaista sjajnih informacija, objašnjenja, naučno potkovanih, a koja su opet, s druge strane, pristupačna i učenicima osnovnih i srednjih škola, ljudima koji se zanimaju za jednu takvu materiju“, navodi šefica projekta, Gordana Petković Srzentić.

I, ono što je interesantno, geografski podaci nisu jedini koji će biti otkriveni.

„Pored opštih geografskih karakteristika, delo će sadržati i druge zanimljive podatke, počevši od geološke osnove, tektonike, klime, hidrografije do privrede i demografije. Svi podaci koji su vezani za demografske odlike naselja biće izvučeni iz poslednjem popisu. Knjiga će doneti obilje topografskih karata, planova, sa prikazima svih većih naselja u Srbiji, i to ne samo kartografskim već i sa mnoštvom ilustracija, koje će predstaviti prirodne i antropogene karakteristike“, ističe Gordana Petković Srzentić.

Još jedno zanimljivo delo važno za Srbiju

U Službenom glasniku već je obrazovan jedan tim za rad na još jednom važnom delu, a u vezi sa eksapnzijom vinogradarstva u Srbiji.

„Prikazaćemo i mapirati sve vinarije, regije, naročito autohtone vrste, a imaćemo i neke vrlo zanimljive odeljke. Malo ko zna da u Srbiji recimo 10 srednjih škola pravi vina i za njih osvaja nagrade, da dva fakulteta takođe proizvode vina, da mnogi manastiri i crkve imaju vanserijski dobra vina. Na ovom projektu sarađujemo sa brojnim ekspertima, kako predstavnicima crkvenih vinogorja, tako i predstavnicima struke. Svakako prednjače poljoprivredni fakulteti, od kojih se takođe neki bave vinogradarstvom“, napominje Šarčević.

(Telegraf.rs)