Veliki kašalj se širi i u Srbiji: Prvi simptomi su slični prehladi, na jedan treba obratiti pažnju

Veliki kašalj širi se i u Srbiji, kao i u zemljama regiona, a samo u Beogradu u toku ove godine zabeleženo je 36 slučaja obolevanja. Poređenja radi, prošle godine u Beogradu nije prijavljen nijedan slučaj obolevanja, a prethodne 2021. samo dva.

Širenju doprinosi loš odziv za vakcinaciju, a podsećanja radi, ni prošle godine ciljani obuhvat vakcinacijom petovaletnom vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b ( (DTaP-IPVHib) nije dostigla očekivani obuhvat.

Preporučujemo

Doktorka Ivana Begović Lazarević, specijalista epidemiologije iz Zavoda za javno zdravlje u Beogradu objašnjava za Telegraf.rs da je veliki kašalj ili pertusis, akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi ove bolesti javljaju se nakon 7 do 10 dana a najduže 21 dan, od kontakta sa obolelom osobom.

Tri stadijuma bolesti 

Dodaje i da se u  tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.

- U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi - kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, i blag kašalj, koji traju jednu do dve nedelje. U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma, dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je jedna do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna - objašnjava dr Begović Lazarević.

U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.

Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi. Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa (prisustvo vazduha u plućnoj maramici).

Prema rečima naše sagovornice, bolest je primarno izazvana toksinom.

- Bakterija se pričvrsti za trepljasti epitel respiratornog trakta i luči toksin koji izaziva paralizu „treplji“ i inflamaciju i otežano izbacivanje respiratornog sekreta. Pertusis je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog rezervoara infekcije. Adolescenti i odrasli su značajni rezervoari Bordetella pertussis za odojčad. U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultatima dostupnih studija, 12 do 26 odsto odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije - kaže dr Begović Lazarević. 

Put prenosa

Radi se o visoko kontagioznom oboljenju.

Prenosi se sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom kataralnog stadijuma bolesti, odnosno kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje, kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja.

- Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe. Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Pored toga ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom (zemlje u razvoju).

- U razvijenim zemljama najviše oboljevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast oboljevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba. Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih 5 godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, 3 slučaja 2020. godine, 2 slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Tokom 2023. godine prijavljeno je 36 slučajeva - navodi dr Begović Lazarević.

Doktorka podseća da je najefikasnija mera prevencije velikog kašlja vakcinacija.

- Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta. Imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena 2 meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda) - podseća dr Begović Lazarević.

Ciljani obuhvat vakcinacijom nije dostignut

Inače, kao i MMR vakcinom, ni vakcinacija petovaletnom vakcinom protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b ( (DTaP-IPVHib) nije dostigla očekivani obuhvat, u 2022. godini iznosio je 91,9 odsto, pokazuje pokazuje najnoviji izveštaj o sprovedenoj imunizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", zbog čega stručnjaci odavno upozoravaju da i neke od ovih bolesti mogu da se vrate ili počnu da raste.

Prema podacima Instituta "Batut" prošle, 2022. godine od velikog kašlja u Srbiji je obolelo 5 osoba, i svi su bili sa teritorije Vojvodine. Isto toliko slučajeva bilo je i u 2021. godini.

Ciljni obuhvat vakcinacijom DTaP-IPV-Hib vakcinom u Srbiji prošle godine, u prvoj godini života od 95 odsto postignut je na nivou 12 okruga, a obuhvat ispod 90 odsto registruje se u dva okruga.

-Analiza obuhvata vakcinacijom kombinovanom petovalentnom vakcinom po okruzima pokazuje da je u 2022. godini obuhvat u 12 okruga dostigao ciljnu vrednost od 95 odsto i više planirane dece, dok je obuhvat manji od 90 odsto registrovan u dva okruga. Najniži obuhvat od 85,8 odsto registruje se na teritoriji Grada Beograda.

- Najniži obuhvat u centralnoj Srbiji bio je u opštinama Surdulica (70,4%) i Mionica (56%). Na teritoriji Vojvodine najniži obuhvat zabeležen je u opštinama Odžaci (79,1%) i Titel (72,1%).

U izveštaju se podseća da se niskim obuhvatom održava rizik od epidemija.

(Telegraf.rs)