Saveti za dokazivanje lekarske greške na sudu: Pravda dostižna ali spora

Doktorka Dragana Maletić, specijalista medicinskog prava, kaže da će svaki pacijent koji je pogrešno lečen, u postupcima za naknadu štete nastale usled lekarske greške dobiti pravdu na sudu i da je pravda dostižna ali spora jer su sudovi preopterećeni.

Ističe da mnogi pacijenti pogrešno veruju da su pogrešno lečeni jer se ne razumeju u medicinu i savetuje im da se obrate veštaku i pokažu mu medicinsku dokumentaciju pre nego što se upuste u sudski proces.

Preporučujemo

Nakon što je Apelacioni sud ukinuo presudu anesteziologu osuđenom na tri godine zatvora zbog smrti trogodišnje Anje Grahovac posle operacije katarakte, mnogi su se zapitali da li je moguće dokazati lekarsku grešku. Anja je umrla pre 16 godina, a predmet je ponovo vraćen na suđenje.

Doktorka Dragana Maletić, specijalista medicinskog prava, kaže za RTS da većina sporova u parničnom postupku traje tako dugo iz mnogih razloga.

"Prvi razlog je što su sudovi strahovito preopterećeni, što sudije u beogradskim sudovima imaju od 500 do čak 800 predmeta, i iz tog razloga ne mogu da zakazuju suđenja u nekom manjem razmaku. Razmak je od tri do četiri, pa čak nekada i pet meseci. Sada se zakazuju suđenja za mart i za april", navodi doktorka Maletić.

Smatra da ne možemo da se ljutimo na sudije i ističe da nisu lenji i nesposobni, već su preopterećeni.

"Drugo, nemaju ni sudnice. Dve sudije dele istu sudnicu, pa jedan sudi jedan dan, drugi sudi drugi dan", napominje doktorka Maletić.

Što se tiče konkretno sporova za naknadu štete nastale nakon lekarske greške, Maletićeva ističe da su oni posebno specifični jer je dokazni postupak opterećen.

"Određuje se veštačenje, pa se stavljaju primedbe na nalaz veštaka, pa dok veštak odgovori na primedbe, pa ako nije zadovoljan ima pravo da traži da veštači neki viši organ. Ako je veštačio pojedinac, onda traži veštačenje komisije, pa na kraju od sudsko-medicinskog odbora", navodi doktorka Maletić.

Kaže da je veća šansa da pacijent na sudu dobije parnični postupak jer je krivično delo nesavesnog lečenja bolesnika formulisano u zakonu tako da biće samog dela podrazumeva da je lekar u lečenju primenio očigledno nepodobno sredstvo.

"Nivo te nepodobnosti mora biti doveden do stadijuma očiglednosti. Druga stvar, i veštaci kada veštače u krivičnom postupku, oni znaju da je lekar, kolega iz iste specijalističke oblasti u medicini, na optuženičkoj klupi, za razliku od parničnog postupka gde je on samo svedok", objašnjava doktorka Maletić.

Ističe da su zato veštačenja objektivnija u parničnom nego u krivičnom postupku.

"Druga stvar, u krivičnom postupku je u priličnoj meri skraćen postupak. Sud najčešće odmah određuje veštačenje i odmah od strane sudsko-medicinskog odbora. Nekada čak i ne poziva lekare protiv kojih je podneta krivična prijava ako dobije nalaz sudsko-medicinskog odbora da je lečenje bilo u skladu sa pravilima i da nema lekarske greške", navodi doktorka Maletić.

Pravda je spora, ali dostižna 

Na pitanje koliko često pacijenti mogu da dobiju pravdu po koju su došli, doktorka Maletić kaže da će svaki pacijent koji je pogrešno lečen u postupcima za naknadu štete nastale usled lekarske greške dobiti pravdu na sudu.

"Ima ona maksima da vrana vrani oči ne vadi. Nije to baš tako. Kada veštak ima pred sobom situaciju da treba da utvrdi da li su lekari koji su lečili pacijenta postupali protivno pravilima medicinske struke, ukoliko jesu u čemu se sastoje njihovi propusti i da li su upravo ti propusti doveli do štete, nema veštaka koji će lagati i koji će neistinito prikazivati činjenice", ističe doktorka Maletić.

Naglašava da je pravda spora, ali dostižna i ponavlja da je najveći problem što su sudovi preopterećeni.

Na pitanje da li potpisivanje papira pre operacije znači da pacijent lekara u potpunosti lišava bilo kakve odgovornosti za tok operacije, doktorka Maletić ističe da nije tako.

"Kada pacijent potpiše da je upozoren na rizike predložene medicinske mere, on prihvata rizike koji su mu predočeni, ali samo pod uslovom da je lekar zaista postupao onako kako je trebalo, da je postupao po pravilima medicinske struke", objašnjava doktorka Maletić.

Savetuje svakom pacijentu da se pre nego što ode kod advokata i zatraži da podnese tužbu obrati veštaku iz specijalističke oblasti kojoj pripada lekar koji ga je lečio, da odnese veštaku svu medicinsku dokumentaciju nastalu tokom lečenja i da tek posle obavljenog veštačenja razmisli da li će podneti tužbu ili ne.

Doktorka Maletić naglašava da veliki broj pacijenata "pogrešno veruje da su pogrešno lečeni" zato što se ne razume u medicinu.

"Onda se sude po deset ili 12 godina i na kraju izgube silni novac, silno vreme, i nerve i strpljenje i još uvek su ubeđeni da su pogrešno lečeni, a u stvari nisu", ističe Maletićeva.

Što se tiče prava pacijenta da tuži lekara ili se žali ukoliko ga nije dovoljno jasno upozorio na moguće posledice uzimanja terapije, doktorka Maletić kaže da lekar osim zakonskih i pravnih obaveza ima i etičke obaveze.

"Etička obaveza svakog lekara je da umereno dozira informacije koje daje pacijentu, uključujući i informacije o štetnosti nekog leka. Nisam pristalica defanzivne medicine, da se po svaku cenu da pacijentu svako obaveštenje na koje ima pravo", ističe doktorka Maletić.

Naglašava da treba da raskrstimo sa iluzijom da postoji neškodljiv lek.

"Dovoljno je da pročitamo uputstvo za neki lek koji je vekovima u primeni, tipa aspirin, pa da definitivno raskrstimo sa tom iluzijom da postoji neškodljiv lek. Svaki je lek škodljiv, ali je prihvatljivo škodljiv ukoliko pomaže", naglašava doktorka Maletić.

Ističe da lekar ne treba taksativno da nabraja sve moguće nuspojave uzimanja nekog leka jer je to zastrašivanje pacijenta i odvraćanje od predložene medicinske mere koja mu je neophodna.

(Telegraf.rs)