Upozorenje: Sve više dece u Srbiji se truje lekovima zbog suicida

Zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci sve je češća u Srbiji, a ono što je najporaznije sve je češća među omladinom i adolescentima. Veliki broj mladih, posebno tinejdžera odlučuje se za suicide lekovima, a u porastu je i konzumacija psihoaktvinih susptanci poput kokaina i amfetamina.

Prof.dr Snežana Đorđević sa Vojnomedicinske akademije i Centra za Kontrolu Trovanja gostovala je u podcastu Teorija zdravlja na portalu Telegraf, gde je pričala o zloupotrebama psihoaktivnih supstanci, kaoi  lekova i alkohola među omladinom.

- Naš Centar za kontrolu trovanja je osnovan krajem prošlog veka, i ima tradiciju već skoro 30 godina. Centar je organizovan tako da postoji Klinika za toksikologiju na kojoj se leče pacijenti sa akutnim trovanjima, lekovima ili psihoaktivnim supstancama i Institut za toksikologiju i farmakologiju u kojem se nalazi i toksikološka laboratorija u kojoj ja radim i koja u suštini prati rad klinike za toksikologiju, odnosno u kojoj se vrše analize uzoraka biološkog materijala od pacijenata koji su se javili u naš Centar.

Foto: Nikola Tomić

- Ovaj Centar je jedinstven, ne samo u Srbiji nego i u zemljama u okruženju, jer je bukvalno na jednom mestu i lekar kojem može da se javi pacijent sa trovanjima i laboratorija u kojoj se može detektovati ta supstanca. Centar ima mogućnosti da se bavi i nekim eksperimentalnim istraživanjima, pošto imamo i eksperimentalnu toksikologiju, gde se mogu proučavati toksikološke karakteristike različitih agenasa - objašnjava naša sagovornica.

Godišnje 5000 ljudi se primi u kliniku zbog trovanja

Prof. Đorđević ističe da se u posljednje vreme beleži porast korišćenja psihoaktivnih supstanci, pre svega kokaina i amfetamina.

- Mi imamo godišnjak Nacionalnog centra za kontrolu trovanja koji izlazi svake godine i u kome se objavljuju podaci o akutnim trovanjima, o broju akutnih trovanja, o vrsti i uopšte karakteristikama trovanja.

Ono što bih za početak rekla je da mi na godišnjem nivou lečimo preko 5000 pacijenata koji se jave u naš Centar zbog sumnje na trovanje nekom od supstanci.

- Od tih oko 5000 pacijenata, 50% otpada na trovanje alkoholom, odn. zbog zloupotrebe alkohola, a ostatak su uglavnom akutna trovanja lekovima i psihoaktivnim supstancama. Oko 8% ukupnih trovanja su akutna trovanja psihoaktivnim supstancama i do pre nekoliko godina heroin je bio taj koji je bio vodeći uzročnik trovanja. Međutim, ono što smo primetili u poslednjie 3 do 4 godine, je porast zloupotrebe psihostimulansa kao što su kokain i amfetamini, odnosno jedinjenja amfetaminske strukture gde spadaju osim amfetamina još i metamfetamin, ekstazi, odnosno MDMA.

Foto: Nikola Tomić

- To je ono što zabrinjava s obzirom da je u pitanju mlađa populacija koja dolazi u naš Centar da se leči zbog neželjenih efekata psihoaktivnih supstanci.

Kombinacija kokaina i etanola ubitačna

Šta znači trovanje psihoaktivnim supstancijama? Šta on treba da doživi kada konzumira kokain recimo, pa da se javi?

-Obično se javljaju pacijenti kad osećaju neku nelagodnost: konkretno kod psihostimulansa kad dođe do ubrzanja srčanog ritma, povećanja pritiska, nervoze, neke neugodnosti, ono što oseća a da nije željeno. Tu se javi i neki strah i panika, a nekad dovodi do ozbiljnih problema i uticaja na kardiovaskularni sistem.

- Ono što je isto interesantno, a vezano za ta trovanja recimo kokainom je da se vrlo često kombinuju sa etanolom, s obzirom da etanol, da kažemo, „spušta“, a kokain „podiže“. Oni koji to zloupotrebljavaju isto znaju da će ukoliko konzumiraju obe supstance, kokain imati nešto duže delovanje, zbog toga što etanol produžava delovanje kokaina.

- Oni obično zajedno konzumiraju, sa ciljem da bi kokain imao duže delovanje, međutim, ne znaju da je kokain u kombinaciji sa etanolom mnogo opasna kombinacija, opasnija nego kokain sam, zato što se u organizmu stvara jedno novo jedinjenje koje se zove koka-etilen i koje ima delovanje isto kao i kokain, ali duže i potentnije delovanje nego što ima kokain sam, što opet predstavlja neku vrstu opasnosti za konzumente. A što se tiče amfetamina kao što je ekstazi, to su droge za provod po diskotekama.

Foto: Nikola Tomić

Energetska pića opasna

Koliko je opasno to što sad te droge postaju sve lošije i lošije u smislu kvaliteta, da se dodaju razne druge supstance unutra, pa koliko to zapravo možda bude problem za konzumente?

- To je veliki problem jer j u suštini ekstazi koji se prodaje na ilegalnom tržištu, bi trebalo da sadrži MDMA. Metilendioksimetamfetamin je derivat amfetamina. Međutim, te tablete nikad ne sadrže samo ekstazi, odnosno MDMA, već vrlo često sadrže i neke druge supstance.

- Da li su to drugi amfetamini ili je to kofein ili je to nešto drugo, to niko ne može da zna dok ne proveri ili dok ne uradi analizu. I zbog toga oni nose veliki rizik, jer se ne zna šta je unutra, niti koja je doza. Ono što je recimo vrlo zabrinjavajuće je bilo pre 4-5 godina, kada su se pojavile tablete Red Bull ekstazi, koje su imale mnogo veću dozu ekstazija u odnosu na uobičajene tablete i, na žalost, kao posledica konzumiranja tih tableta zabeležena su dva smrtna slučaja.

Sve više trovanja analgeticima

Jedna od još zanimljivih stvari što se tiče lekova je da postoji sve veći broj pokušaja suicida sa lekovima koji služe za eliminisanje bola, kao što su brufen, paracetamol i sl. Šta se tu dešava i zbog čega se to dešava?

- Da, u poslednje vreme smo zabeležili porast broja trovanja paracetamolom, odnosno brufenom, to su nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji se koriste ili za lečenje akutnog bola ili za obaranje temperature. Prema podacima svetskih Nacionalnih centara za kontrolu trovanja, paracetamol je jedan od vodećih uzročnika trovanja u svetu. Kod nas ne. Kod nas su najčešće benzodiazepini uzročnici trovanja.

- Međutim, u poslednje vreme imamo porast broja trovanja ovim lekovima, verovatno iz razloga što su lako dostupni i mogu da se kupe, osim toga ima puno preparata koji se prodaju za lečenje prehlade, gripa, u kojima je aktivna komponenta paracetamol ili ibuprofen, odnosno brufen, što se čini da nisu opasni, ali u suštini ovi lekovi mogu da izazovu ozbiljne probleme i mogu, ukoliko se unesu u velikoj dozi, da izazovu oštećenje jetre, bubrega, pa čak i smrt.

Foto: Pixabay

Detekcija toksične koncentracije Brufena kod pacijenta

- Pa evo ja sam iz dežurstva došla ovde kod tebe u studio. Imali smo jednog pacijenta kome je tražen screening na lekove. Dokazali smo Brufen kod toga pacijenta. I onda kad sam se čula sa doktorom, kažem ja ovde vidim samo Brufen, ništa drugo.

- On kaže da je pacijent rekao da je popio, prvo je rekao tri table, pa je onda rekao pet tabli, pa je dao tako različite podatke, ali u suštini šta god je rekao, uklopilo se u ono što smo mi dobili u uzorku, tj. da je to bila toksična koncentracija.

- I taj pacijent je naravno morao da bude zadržan na klinici, da primi adekvatnu terapiju. I evo jutros smo radili kontrolu, i sada gotovo da se lek eliminisao iz organizma.

- Ono što je zanimljivo je da poslednjih nekoliko godina sve više ljudi vozi pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci.

- Naša laboratorija je inače laboratorija u kojoj se rade testiranja alkohola kod vozača i određivanje psihoaktivnih supstanci. Znači, sve saobraćajke koje se dešavaju na teritoriji Beograda i kada je potrebno uraditi analizu alkohola, vrše se u našoj laboratoriji.

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Na godišnjem nivou mi imamo negde oko 1500 analiza alkohola u krvi, a što se tiče psihoaktivnih supstanci, to se radi opet kada postoji sumnja ili kada je neka, ozbiljnija saobraćajna nezgoda sa smrtnim ishodom.

- I sad opet zavisi od procene policajca, ali isto tako na terenu oni imaju ne samo dreger koji se koristi za određivanje alkohola u krvi, već imaju sad jedan aparat koji vrši testiranje na prisustvo psihoaktivne supstanci.

- Ukoliko dobiju da je to pozitivno, oni dovode tog pacijenta, odnosno ispitanika kod nas, gde se uzorkuje urin i gde se proverava da li je taj neko zaista pozitivan ili negativan. I u suštini, ako pogledamo neku statistiku, u toku prošle godine možda smo imali oko sto.

Foto: Shutterstock

Na 100 testiranih 50% je pozitivno na psihoaktivne supstance

Profesorka Snežana Đorđević ističe da je veliki porast broja vozača pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

- Analiza na određivanje psihoaktivnih supstanci u urinu je vršena na možda nešto manje od 100. Pola od toga je bilo pozitivno, pola je bilo negativno. Na prvom mestu je marihuana, naravno, pošto za marihuanu je karakteristično da se vrlo dugo može detektovati urinu, čak i nekoliko dana, 7 do 10 dana. A na drugom mestu su psihostimulansi, kokain i amfetamini.

- Tu je, da kažemo, mrtva trka. Nekad ima malo više amfetamina, nekad ima malo više kokaina, ali, u suštini, zaista je slična slika kao na klinici. Znači, na klinici imamo porast psihostimulanasa, ali evo sad i u saobraćaju, se detektuju te supstance.

- Mi imamo saradnju s nekim kolegama iz drugih država, i ono što je interesantno, sad je bio Kongres toksikologa u maju mesecu ove godine, ovde u Beogradu, i bile su nam kolege iz Makedonije. Znači, i kod njih je ista priča, i kod njih je zloupotreba kokaina u porastu, ali kolega nam priča da je to verovatno zato što je kokain sada lakše dostupan i mnogo jeftiniji da se nabavi.

Foto: Marko Jovanović

 Ekstremni slučajevi trovanja lekovima dece

Ono što zabrinjava je porast trovanja dece lekovima, i to ne slučajno već namerno uzimanje u smislu suicida

- Najčešće su to benzodiazepini koji se zloupotrebljavaju u tu svrhu, ali opet na svu sreću ta deca završavaju dobro. Što se tiče alkohola i trovanja, tu uglavnom žele da se provedu pa popiju malo više, ali što se tiče ovih lekova, u najvećem procentu to nisu lekovi iz njihove terapije, već su to lekovi koji se nađu u kući i onda ako se popije jedna cela tabla, to sigurno nije za provod, nego je to u cilju suicida.

- Obično i kod takvih pacijenata, ukoliko su u lošem stanju, onda se čak i ako se jave na vreme lekaru, radi lavaza, pa mi čak i u tom lavatu možemo da nađemo prisustvo tih lekova, što opet ukazuje na to da jednostavno postoji loš primer uzimanja lekova u cilju suicida.

Foto: Marko Jovanović, Shutterstock

A kako dođu do lekova, ako nema u kući?

- Do lekova dođu ili u kući, obično oni uzimaju terapiju od svojih roditelja ili baka i deka, pa sad ako su to, na primer, kardiološki lekovi, najčešće su to od nekih starih ukućana, ili benzodiazepini koji se često propisuju, na žalost, za mnoge bolesti, znači ne samo za neke psihijatrijske, već i za kardiološke bolesti. Ti lekovi tipa bromazepama mogu da se nađu u kući i neko može to da popije.

-Imali smo slučaj devočice od 15 godina, odličan đak, normalna porodica i ona je rešila da popije veliku količinu lekova. Na sreću sve se dobro završilo, ali šta je razlog ne zna se, možda je neki pritisak bio da se bude najbolji u školi ili slično, ne znam.

- A s druge strane imali smo i slučajeva mladih ljudi, adolescenata, koji zaista imaju psihijatrijske probleme i koji se leče na klinici za psihijatriju, dobijaju terapiju za lečenje svoje osnovne bolesti, međutim u nekom momentu svu svoju dostupnu terapiju, popiju u cilju suicida. To su obično pacijenti koji se leče od depresije - zaključuje Prof.dr Snežana Đorđević.

(Telegraf.rs)

.