Do transplantacije srca može dovesti i nepreležani bilo koji virus: Ovaj simptom je prvi znak problema sa njim

Za 10 godina, pre koliko je u Srbiji obnovljen program transplantacije srca u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) ovaj organ je dobilo 52 pacijenata. Većina njih je osetila umor ili suvi večernji kašalj, koji se najčešće pripisuje virusu, plućnim bolestima ili godinama starosti, a ne problemu sa srcem, ukazuje u intervjuu za Telegraf.rs ass dr sci med Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKCS.

S obzirom na to da ulazimo u sezonu virusa naša sagovornica apeluje na sve da virusnu infekciju odleže, miruju i da se ne izlažu fizičkoj aktivnosti, jer veliki broj pacijenata dobije oštećenje srčanog mišića kao posledicu virusne infekcije i nažalost postaju kandidati za transplantaciju srca.

Naša sagovornica kaže i da će se broj donora povećati onda kada se bude podigla edukacija o moždanoj smrti, koja se često meša sa kliničkom.

• Ove godine se obeležava deset godina kako je u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije urađena prva transplantacija srca posle duže pauze u našoj zemlji. To je sve, tačnije, urađeno 21. septembra 2013. godine. Koliko je ljudi do sada u Srbiji dobilo srce u vašoj ustanovi?

Prošla je čitava decenija, otkako je ponovo obnovljen program transplantacije srca u Republici Srbiji, i do sada 52 pacijenata je imalo sreću da dobije novi život.

• Mi ćemo imati priliku da razgovaramo i sa tim, da kažemo, pacijentima koji su među prvima dobili organ. Kakva je situacija danas i kolika je sreća da danas neko dobije organ u Srbiji?

Kada pričamo o transplantaciji organa, možemo reći da je 50 odsto uvek faktor sreće, i za nas doktore koji lečimo te pacijente, a i za same pacijente, s obzirom na to da znamo kakav je problem doniranja organa svuda u svetu, pa i kod nas. Kada govorimo o broju donora nismo nešto napredovali ako se vratimo na period od 2013. godine. Sa istim žarom, sa istim faktorom sreće očekujemo ih i danas kao i te 2013. godine.

• Koliko sada pacijenata čeka novo srce?

Taj broj je promenljiv, jer nažalost, svuda u svetu svakog dana 20 ljudi umre na transplant listi. Tako se, nažalost, i kod nas dešava da neki pacijenti preminu, neke uspemo da premostimo sa veštačkim srčanim pumpama ako imaju sreću, tj. medicinsku indikaciju da je dobiju. Novi pacijenti se stavljaju svakog dana na listu, tako da taj broj varira između 60 i 70. Do skoro je taj broj bio konstantan, između 35 i 40, ali nakon korone, koja je usporila program transplantacije, taj broj se značajno povećao, i danas između 60 i 70 pacijenta svakog dana čeka na novo srce.

• Da li se granica pomerila, pa ima sve mlađih kandidata?

Ne mogu reći da se pomerila, mlađi su bili prisutni i ranije i sada. Kada govorimo o medicinskoj statistici, vidimo da glavni uzrok srčane slabosti kod mlađih starosti 30 do 40 godina, jeste promena na krvnim sudovima srca, što je nekada ranije bila karakteristika za stariju životnu dob. Drugi uzrok srčane slabosti kod njih je već pomenut virusni miokarditis. Najčešće u populaciji je poznat koksaki virus, ali bilo koji virus koji protrči kroz vaš organizam može da napadne srce.

Kada ste mlađi, mislite proći će, pa nemate tu naviku da mirujete, a znamo da su mirovanje i odmor glavni načini lečenja kada je pitanju virus i oporavak pacijenta. Imamo i određeni broj pacijenata koje dobijamo iz Instituta za majku i dete, i iz Klinike u Tiršovoj, koja imaju urođena srčana oboljenja i zahvaljujući velikom naporu dobrih lekara uspeju da premoste taj period i dođu u adultno doba i postanu naši pacijenti. Moram da kažem da smo do sada transplantirali i dva pacijenta koji ne pripadaju adultnoj populaciji, starosti 15 i 16 godina, i oni su naši najmlađi pacijenti koji su dobili srce.

• Znači, kada imamo virus, nikako ne treba da ga "preležimo na nogama", kao što mi Srbi radimo, nego moramo da ga odležimo.

Najbolje da ga odležimo, a kada je u pitanju mlađa populacija i tinejdžeri, nikako ne treba da se u tom periodu bave fizičkom aktivnošću, teretanom i treninzima, jer se u tom trenutku organizam izlaže još dodatnom fizičkom naporu, i to ostavlja najviše posledica. Neće se to dogoditi kod svih, ali vi ne znate da li ste baš vi ta osoba kod kojeg će virus oštetiti srčani mišić i dovesti do toga da vremenom postanete transplant kandidat.

• Koji su glavni razlozi zbog kojih dolazi do oštećenja srčanog mišića?

Glavni razlog je u 50 odsto slučajeva ishemijska bolest srca, najčešće preležani infarkt miokarda. Veliki broj tih pacijenata ima neprepoznatu koronarnu bolest gde prva manifestacija bude baš srčana slabost. To se naročito dešava kod pacijenata koji imaju dijabetes i oštećenje perifernih nerava, tako da ne osećaju tipične tegobe kao što su bolovi u grudima koji bi ih upozorili da se nešto dešava sa srcem. Na drugom mestu je urođena bolest srčanog mišića, kardiomiopatija, koju ne znamo da imamo sa rođenjem. Zato je jako važan skrining i prevencija. Kao što nas preventivno uče da idemo kod stomatologa, moramo već od 20. naročito 30. godine da uradimo bar jedan ultrazvuk srca godišnje. Takođe je važno da ukoliko se bavimo fizičkom aktivnošću, naročito za naše male sportiste, iako u rutinski skrining spade samo EKG, uradimo bar jednom i ultrazvuk srca. Veliki broj pacijenata misle da su zdravi a nisu. Imali smo slučaj mladog fudbalera koji se sve vreme izlagao fizičkom naporu, a nije znao da ima urođenu bolest srčanog mišića. Treći uzrok su urođene srčane mane.

Međutim, ono što bih istakla jeste da je srčana slabost jedno podmuklo oboljenje, obzirom da su simptomi nespecifični. Prvi simptom koji pacijenti osećaju je umor. Svako od nas u određenom trenutku života zbog prevelike količine obaveza ima taj simptom. Najčešće ga pripisujemo nečem drugom a ne srčanom oboljenju. Zato se nažalost, bolest otkrije vrlo kasno. Postavljanje dijagnoze srčane slabosti je krucijalno, jer iako bolest ne možemo da izlečimo, možemo da produžimo vremenski period do krajnjeg stadijuma bolesti kada je transplantacija srca jedino rešenje.

• Koji je to još neki drugi simptom koji može da nam ukaže da postoji neka bolest srca?

Kao što smo već rekli bolest počinje sa umorom i zamaranjem, kada primetimo da nam je otežana teža fizička aktivnost, penjanje na prvi, drugi sprat... Onda kasnije kreće kašalj, koji se najčešće javlja tokom večeri kada legnemo u krevet, prija nam da podignemo jastuk jer pod silom zemljine teže loš srčani mišić dovodi do zadržavanja tečnosti u samim plućima. Vremenom kreću da otiču noge. I to se ponekad pripisuju dužem stajanju. Kako bolest napreduje, kreću i kompleksniji simptomi kao što su aritmije, popuštanje drugih organa, zamor u miru i obavljanju uobičajenih kućnih aktivnosti, tuširanje, oblačenje, jelo. Tada već dolazimo u neki krajnji stadijum bolesti kada pričamo o transplantaciji srca.

Tu je jako važno da takve pacijente prepoznaju naše kolege na nivou primarne zdravstvene nege, da ih pošalju na vreme u centar koji se bavi srčanom slabosti jer prognoza je najbolja onda kada dobijete pacijenta u određenom vremenskom periodu kada je samo srce oslabljeno. Vremenom nakon srca kao glavnog pokretača dolazi do slabljenja drugih organa - jetre, bubrega, pluća a onda kada se razvije multiorgansku slabost, transplantacija srca nije moguća i ti pacijenti nažalost nemaju nikakvu mogućnost za dalje uspešno lečenje.

• Kako da nateramo ljude da budu donori, i da pacijenti koji su na listi za novo srce dožive sudbinu kao što su ovih 52 pacijenata?

Suština je u prosvećivanju populacije, u edukaciji. Najteže borbe su borbe protiv neznanja. Evo u našoj praksi, u komunikaciji u svom okruženju vidite da pojam moždane smrti nije adekvatno shvaćen. To je nekako glavni uzrok donošenja negativnih odluka kada pričamo o pristanku za doniranje organa nekog svog bližnjeg.

Moram da nagovestim da je davne 1950. godine promenjena definicija smrti, da smrt nije prestanak rada srca i disanja. Ako napravimo anketu među prosečnom obrazovanom populacijom, reći će vam da je smrt prestanak rada srca i disanja, tzv. klinička smrt a ne moždana smrt. Iz kliničke smrti moguće je pacijenta povratiti a iz moždane je nemoguće. Zato je važna edukacija građana.

• Zašto dolazi do zabune?

Ono što porodica preminulog ne zna jeste da napretkom tehnologije i zdravstva, mi smo u mogućnosti da održavamo organe moždane preminule osobe određeni vremenski period, jedan do dva dana. Mi nismo u mogućnosti da održavamo život. I, to je ono što porodicu buni, jer vidi da srce i pluća i dalje rade, a to radi mašina i lekovi i to samo privremeno.

Najvažnija stvar je da radimo na kontinuiranoj edukaciji naših građana i ta edukacija mora da bude prisutna od najranijeg uzrasta. Da se već govori o tome od biologije, od osnovne škole i jednostavno da dođemo do toga da svako ima pravo da iznese svoj stav po pitanju donorstva, ali samo na osnovu pravog znanja o tome. Da ne dođemo to toga da gubimo dodatne živote i da predrasude i dezinformacije utiču na odluku da li će neko da živi ili ne. Osam puta je veća šansa da vam treba organ nego da vi postanete donor.

Sutra na našem portalu gledajte priču o pacijentima koji najduže u Srbiji žive sa transplantiranim srcem. Jedan od njih, nosi srce imenjaka.  

(Telegraf.rs)