Spalili Titelski breg, a i ne slute koliko je to opasno: Poljoprivrednika skoro koštalo života, kazne paprene

Često se stručna lica iz oblasti poljoprivrede obraćaju poljoprivrednicima i svim drugim građanima, objašnjavajući da paljenje strnjike ima štetne posledice po zemljište, da ga oštećuje, uništava njegovu hranljivost, ali te njihove činjenice i objašnjenja ne dolaze baš do svakog građanina, prenosi Dnevnik.

Problem paljenja strnjike javlja se svake jeseni i veoma je ozbiljan, a naročito kada se strnjika pali uz obode prirodnih rezervata, kao što je slučaj sa Titelskim bregom.

Preporučujemo

Svako ko se ovih dana zaputi ka Titelu, već iz daljine može da primeti da je Titelski breg išaran crnim tragovima paljevine, koje kvare zlatnu boju sasušene trave na njegovim padinama. Kako pričaju meštani nekoliko sela koja se nalaze u okolini brega, nekad je postojalo verovanje da će se paljenjem suve trave ubrzati i poboljšati rast nove trave, koju će stoka moći da pase i da će takva, nova trava, na proleće biti zelenija i gušća. Verovatno je to razlog zbog kog su padine brega mestimično pretvorene u zgarišta.

- Breg se palio zbog bolje trave, a njive se pale da bi se tako raskrčila njiva od strnjike, otpada, slame i kukuruzovne, ali i da bi se pokupio kukuruz, koji je ostao da leži na zemlji nakon mašinskog branja. Pričalo se nekad da je to dobro i da se tako zemljište čisti od bolesti koje može da uništi setvu. Da je to dobro i korisno, ne bi bilo kažnjivo - priča jedan od meštana Vilova.

Da se o problemu paljenja strnjike brine svedoče i posete pokrajinskih poljoprivrednih inspekcija koje posećuju različite opštine, kako bi kontrolisali sprovođenje propisanih zakona o zaštiti od požara i zabrani paljenja strnjike. Inspektori mogu da kazne sve koji ova propisana pravila krše visokim novčanim kaznama definisanim zakonom. Pored toga što ova još uvek ustaljena praksa naših ratara nije dobra za njihove njive, ona ugrožava čitave pojase oko samih njiva, prirodu i ekosistem, pa tako i različita zaštićena područja, staništa biljnog i životinjskog sveta.

Prema rečima nekoliko građana iz Loka, Vilova, Mošorina i Titela, većina poljoprivrednika poštuje zabranu paljenja strnjike i ne pali vatru na svojim njivama, ali postoji mali procenat onih koji to krše i zbog toga dolazi do ovakvih situacija.

Tako je prošle godine nečija nemarnost mogla mnogo da košta jednog poljoprivrednika iz Mošorina, prema čijoj njivi se kretao otvoreni plamen. Brzom reakcijom pripadnika Vatrogasne jedinice Titel požar koji je pretio da zahvati 30 jutara kukuruza je ugašen, te je tako izbegnuta velika materijalna šteta.

Predstavnici nadležnih institucija i i vatrogasci apeluju na sve građane da se odgovorno ponašaju u prirodi i poštuju propisana pravila, kako se slične situacije ne bi ponavljale u budućnosti.

(Telegraf.rs)