Nestašluci zbog kojih roditelji odgovaraju umesto dece: Buše gume, oštećuju automobile - zabava postaje rizik
Sve češće se čuje da mladi uništavaju javne površine, oštećuju automobile, buše gume Bušenje guma i kamenovanje autobusa – ko se bavi posledicama dečjih nestašluka kad zakorače u prekršaj
Na društvenim mrežama su se pojavili snimci na kojima se vidi kako osnovci ispuštaju vazduh iz guma parkiranih automobila na Zvezdari, u Mirijevu, Zemunu. Maloletnici su kamenovali i autobus gradskog prevoza. Nameće se pitanje da li je takvo ponašanje za ozbiljnu brigu ili samo faza u odrastanju i mladalačka potreba za adrenalinom.
Jovan Petrović požalio se da su mu maloletnici skinuli kapice sa ventila pneumatika njegovog automobila. Počeli su sa jednom, pa posle nedelju dana drugu. Jednom su skinuli sve četiri, taman da kupim nove pa opet.
Na društevnim mrežama su se pojavile fotografije na kojima se vidi kako osnovci to rade, a i komšije u ulicama Pere Veljkovića i Vladimira Popovića u Mirijevu kažu da imaju isti problem. Nešto slično desilo se i pre nekoliko dana u Zemunu.
Jovan Petrović veruje da se to radi iz hira.
"Ne krivim ja tu decu, ispuštena su, roditelji su toliko zauzeti", dodaje Petrović za RTS.
Roditelji imaju važnu ulogu, kažu psiholozi, ali deca tog uzrasta sklona su nestašlucima. Nekada smo krali trešnje i zvonili ljudima na vrata, pa bežali ili polivali prolaznike sa prozora vodom. Sada je drugačije, ali su razlozi ostali uglavnom isti, kažu psiholozi.
Socijalni pedagog Martina Kvarantan Šmitran objašnjava da ima jedan važan element, a to je element zabave i rizika.
"Hajde da uradimo nešto što ima dovoljnu količinu rizika gde mogu da nas uhvate, a gde im mi pokazujemo koliko smo sposobni. I onda ta mala grupa koja nije društveno prihvaćena, unutar sebe raste, oseća se dobro, zabavlja", kaže Kvarantan Šmitranova.
Sve češće se čuje da mladi uništavaju javne površine, oštećuju automobile, buše gume. Ponekad blokiraju automatsko otvaranje vrata na vozilima gradskog prevoza, a česti su i izazovi na društvenim mrežama.
"Bilo bi sjajno kada bi roditelj preuzeo odgovornost da se pozabavi posledicama tog neprihvatljivog ponašanja. U smislu 'zabranjujem ti nešto što ti je nagrada', na primer, izlasci", naglašava Martina Kvarantan Šmitran.
Posledicama, osim roditelja, mora da se bavi i zakon jer maloletnici i deca mlađa od 14 godina često učestvuju i u ozbiljnijim prekršajima, pa i krivičnim delima. Ali, i dalje maloletnici tek sa 14 godina postaju krivično odgovorni. Do tada mogu da se primene samo vaspitne mere. Ako imaju između 16 i 18 godina mogu da idu u maloletnički zatvor.
Prof. dr Mladen Milošević sa Fakulteta za bezbednost ukazuje na to da treba razlikovati krivičnu odgovornost od obligacione, tj. od naknade štete.
"Maloletne osobe koja imaju do sedam godina, ne odgovaraju za pričinjenu štetu, već umesto njih odgovaraju roditelji. Ako osoba ima između sedam i 14 godina i sposobna je za rasuđivanje, odgovara za štetu zajedno sa roditeljima, objašnjava Milošević.
Ako maloletnik isti prekršaj ponovi više puta, mogu da se primene mere iz porodičnog prava, a tada je nadležan Centar za socijalni rad. Slučaj iz Mirijeva nije prijavljen policiji. Na kraju se ovakve situacije često završe bez ikakvih kazni.
(Telegraf.rs)
Video: Vučić: Bio sam u Novom Sadu i odao počast preminulima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Ako dete svesno uradi nesto za sta zna da je zabranjeno, mora da snosi posledice. Sistem mora da se menja , deci su data sva prava . Idemo u sunovrat.
Podelite komentar
Lord
Treba spustiti krivicnu odgovornost na 10 godina,a inace - batina je iz raja izasla!
Podelite komentar
MAJKA
Ja znam da su roditelji ti koji treba da vaspitavaju decu, ali to pravo im je oduzela drzava pa su postali nemocni. Ako detetu zapretis kaznom ono kaze" ja imam moja prava". Devojcica od 15 godina moze biti trudna, izvrsiti abortus, a da roditelji ne znaju. Cija je tu krivica? Drzave, jer prihvata sve lose stvari sa zapada.
Podelite komentar