Misterija nestanka molera iz Brodareva, 10 meseci ga nema. Sestra o poslednjim danima: "Tome se nismo nadali"
Kako se drhtavim glasom vraća na taj crni 14. decembar Sanela prepričava da ništa nije nagoveštavalo da će Semir u potrazi za poslom tog dana nestati bez traga
Prolazili su dani, meseci, a uskoro će i godina kako od Semira Kukuljca iz Brodareva nema ni traga ni glasa nekon što je krenuo na posao. Njemu se svaki trag gubi 14. decembra prošle godine u jutarnjim časovima, a njegova sestra Sanela za Telegraf.rs, dok guta knedlu, jedva izgovara ono čega se najviše plašila. Kako kaže, i poslednja nada da je njen brat živ - umrla je.
Kako se drhtavim glasom vraća na taj crni 14. decembar, Sanela prepričava da ništa nije nagoveštavalo da će Semir u potrazi za poslom tog dana nestati bez traga.
- Prema rečima njegove supruge on je u jutarnjim časovima oko 6.15 časova izašao iz kuće da ugovori neki posao. Nije bio u radnom odelu već u običnom. Sa sobom je poneo novčanik i telefon. Od tad mu se gubi svaki trag. Istraga je u toku, ali od njega još uvek ni traga ni glasa - priča Sanela i dodaje da ni supruga, a ni oni nisu primetili da je bio zabrinut ili drugačiji tih dana.
Prethodnog dana je, kako kaže Sanela, bio kod njihove majke o kojoj se zajedno brinu, a potom je u lokalnoj kafani popio pivo nakon čega se oko ponoći vratio kući.
- Dan pre nestanka je bio kod majke i popio kafu, a zatim je oko 11 časova bio je u lokalnoj kafani i popio pivo. Kući je, prema rečima njegove žene, došao oko ponoći, a ujutru oko šest je otišao da dogovori neki posao. Radio je kao moler - prepričava sesra nestalog Semira.
Sanela se sa svojim bratom, kako kaže, čula svaki dugi dan, a zajedno su se brinuli o majki i bili veoma bliski.
- Prilično smo bili bliski, ali nismo se čuli baš svaki dan. Ja sam 30 kilometara udaljena od naše porodične kuće gde imamo majku koja je doživela moždani udar. Ja sam dolazila svaki drugi dan da je obiđem jer je i Semir sa suprugom bio tu pa smo se zajedno brinuli o njoj. Pili smo zajedno kafe, jeli smo zajedno - priča Sanela.
Kako kaže, njen brat je bio porodičan čovek koji se nikad nije zamerio nikome, niti je ulazio u bilo kakve konflikte. Svi ga, dodaje Sanela, pamte kao tihog, povučenog i neprimetnog čoveka.
- Ni sa kim se u životu nije posvađao niti imao konflikt. Bio je tih, miran i neprimetan. Nikad mu se nije desilo da ode negde i prenoći i da ne znamo gde je - ističe.
Očajna Sanela ne krije da joj je i poslednja nada utihnula, a kako kaže, iscrpljuje ih i baca u očaj, što ga ne pronalaze ni živog ni mrtvog.
- Da je živ, pojavio bi se. Zabrinjava nas što ga ne nalazimo ni mrtvog ni živog. Baš smo sada već posle toliko vremena iscrpeljni i ojađeni. Deca su zabrinuta, ma isto nam je svima. Čekamo šta će nas strefiti. Naša familija je velika, svi smo blizu i preživljavamo mnogo teške trenutke. Očajni smo koliko se očajno može biti. Moje su nade sve izgubljene i poslednja nada je umrla - dodala je očajna Sanela.
Ova zabrinuta sestra za kraj ističe da nikada neće odustati od potrage sve dok ne pronađe brata Semira.
(Telegraf.rs)
Video: Snimak iznošenja tela Stefana Jovanovića iz šume u Sremčici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.