13 čuvenih Srba studiralo u Beču, da li ih austrijsko društvo pamti? Oko najistaknutijeg postoji polemika

Čuveni srpski umetnici Paja Jovanović i Uroš Predić, autori još čuvenijih dela "Seoba Srba" iz 1896, odnosno "Kosovka devojka" iz 1919. godine, školovali su se u Beču. Za evropsku javnost još čuvenija bečka slikarska akademija oblikovala je talenat dvojice znamenitih Srba, utirući im put za prijem u bečko društvo. Prvi od njih u Beču je i umro, a urna sa pepelom preneta je u Beograd. Do smrtnog časa deo života proveo je u Parizu i Minhenu, zbog čega je njegov slikarski rad ujedno i evropsko nasleđe.

Ipak, na pitanje o tome da li je priča o znamenitim Srbima deo obrazovnog programa u Austriji, dobili smo odričan odgovor. Đaci u Austriji ne uče ni o znamenitim Austrijancima, rekao nam je - delom u šali - gradonačelnik Beča Mihael Ludvig.

U poseti bečkoj Gradskoj kući, u čuvenoj Crvenoj sobi, u kojoj je 1945. formirana vlada kojom je okončana nacionalsocijalistička vladavina, novinarima iz Srbije rečeno je da postoje inicijative da tamošnjim učenicima prošire gradivo o zaslužnim članovima društva nekad i sad, ali se na ime Vuka Stefanovića Karadžića odmahnulo glavom.

Na to ime, po povratku u Srbiju, odmahnuo nam je i istoričar Nebojša Damnjanović. Mada će se mnogo puta spomenuti u izrazu "Vukov krug", u smislu pripadnosti uticajnom srpskom društvu u jednoj evropskoj metropoli, Vuk, kaže nam Damnjanović, zapravo nije završio nikakve škole.

"Ne možemo govoriti o Vuku, koji nije tamo završio, pošteno govoreći, ništa. On je samouk, potpuno; nema ni prvi osnovne", kaže u izjavi za Telegraf.rs ističući da je Vukov značaj za srpsko društvo i u tom slučaju nesporan.

Ipak, vraća se na temu s početka. Ocenjuje da dilema zapravo ne postoji. Domaće znamenite ličnosti, koje su se školovale u velikom univerzitetskom centru u Beču, iz Austrije su donele najbolje u Srbiju. Srpski uticaj na austrijsko društvo značajno je manji.

"Ne spadam u one hiperkritične. Naš doprinos Beču i Austriji nije veliki, posebno ne na planu nauke i umetnosti. Mi smo tu učili, đaci bili, u najplemenitijem smislu, ali ne možemo sebi preveliki kompliment činiti. Beč je evropska metropola, tu su mnogi, mnogi dolazili; Mađari još od 14. veka, naši kasnije. Mi smo oblagorodili tu sredinu na neki način, ali imaju oni svoje velikane, kao i ove druge: Mađare, Čehe, Jevreje, Ruse. Tako da je naš doprinos vrlo skroman", objašnjava Damnjanović.

Ko su pomena vredni bečki đaci?

Upravo on je istakao slikare Paju Jovanovića i Uroša Predića kao možda najuticajnije Srbe u Austriji, sa najznačajnijim doprinosom. Ipak dodaje da oni nisu poslednji na spisku "bečke škole".

"Tu je i slikar Dimitrije Avramović. On je u prvoj polovini 19. veka učio šest godina u Beču na slikarskoj akademiji. On je oslikao Sabornu crkvu u Beogradu", počinje od njega kao najznačajnijeg.

"Onda ima nekoliko Aleksića, poznata porodica slikara iz Banata. Ima Dušan Aleksić, u drugoj polovini 19. veka. Značajan slikar, ikonograf, rođen u Aradu. On je učio slikarstvo u bečkoj akademiji, a recimo nije završio. Nisu svi završili, ali je važan. On je oslikao mnoge male crkve po Banatu", nastavlja.

Naredni na spisku je njegov otac, Nikola Aleksić.

"On je iz starog Bečeja rodom, u Aradu je umro. Svi su vezani za taj kraj - od Tise, pa na Arad u Rumuniji. On je dve godine bio na slikarskoj akademiji u Beču, to znači da ni on verovatno nije završio sve", navodi.

"Imate, recimo, lekare. Znate ko se tu najčešće navodi? Nikako ga ne možete zaobići. Tu je Vladan Đorđević, čuveno ime. Osnivač Crvenog krsta Srbije, ministar, prvi je izvodio operacije. Čudo od čoveka, velika ličnost. Kao konzervativac jedno vreme je bio zanemarljiv, sad opet ima punu slavu. On je promovisan za doktora medicine u Beču 1869. To je dosta rano", kaže Damnjanović dodajući da su Srbi dobili Medicinski fakultet tek 1920. godine.

Utom prelazi sa medicine i slikarstva na druge oblasti.

"Konkrertno, tu je Dimitrije Antula", kaže ističući njegovo cincarsko poreklo: "On je doktorirao geologiju i hemiju".

"Od lekara, tu je bio i Dimitrije Antić iz Negotina. On je veoma važan", kaže navodeći da je istorija zabeležila i njegovo poznanstvo sa engleskom doktorkom Elizabetom Ros, koja je umrla 1915. godine u Kragujevcu, lečeći srpske vojnike od tifusa.

"Vukoman Aračić, nije učio, ali je veliko ime, đeneral iz Prvog svetskog rata. Inače Jagodinac rodom. On je umro u Prvom svetskom ratu. Kao državni pitomac, početkom osamdesetih godina 19. veka u vreme kneza Milana, dve godine je bio u inženjerijskim trupama".

"Imate značajnog književnika, prve polovine 19. veka, Bogoboja Atanackovića. On je Prečanin, iz Baje u Mađarskoj, ali je u Baji dosta Srba bilo. On je, recimo, učio prava u Pešti i Beču. Tu je ušao u Vukov krug. Bio je kratkovek, ali je ostavio veliko ime".

"Sreten Adžić, pedagog naš, vrlo značajan za razvoj pedagogije. On je rođen sredinom 19. veka, živeo do pred Drugi svetski rat. On se obrazovao u Beču i u Lajpcigu. On je tu učio i psihologiju. Možete misliti, multidisciplinarno. Bio je upravitelj one nekada vrlo poznate učiteljske škole u Jagodini".

"Imate Ignjata Bajlonija, čuvenog industrijalca, on je recimo završio trgovačku akademiju u Beču", kratko spominje srpskog preduzetnika, poreklom Čeha, koji je preminuo u Beogradu, a u kom se nalazi i čuvena Bajlonijeva pijaca.

"Evo jednog ženskog lika: Jelisaveta Milica Bandić. Ona je bila naša glumica u prvoj polovini 20. veka. Završila je višu devojačku u Kikindi, jednogodišnji trgovački kurs u Novom Sadu, pošto je porodica bila i tako orijentisana, a onda i trogodišnju glumačku školu, Konzervatorijum za muziku i dramske umetnosti u Beču", ističe jedini ženski primer iz komentarisanog perioda - 19. i početka 20. veka.

Pobrajajući najistaknutije primere, sagovornik se vraća na imena sa početka, tvrdeći da je tema široka, da su mnogi Srbi školovani u inostranstvu, te da je postojalo i svojevrsno nadmetanje između đaka školovanih u Patizu, Pešti i Beču, a kasnije i Minhenu, gde ističe veliku Nadeždu Petrović.

"Oprezan sam i ne želim hvalisanje preko mere, ali Paja Jovanović je priznat. On nije neko ko se vratio rodnom kraju. On se tamo i oženio, tamo je delovao. On je cenjeno ime".

(Telegraf.rs)