Kako su novosadski Jevreji dospeli u Izrael? Jednom pobegli od rata, a sada ih dočekala tragična sudbina

U Novom Sadu je nekada postojala velika zajednica Jevreja. Njihov broj se drastično smanjio tokom Drugog svetskog rata, ali i u poratnim godinama, prenosi 021.

U proteklim godinama čitali smo vesti iz Izraela koje su imale veze i sa Novim Sadom, odnosno njegovom istorijom.

Preporučujemo

Tako je nekoliko meseci tokom 2022. godine premijer Izreala bio nekadašnji ministar finansija Jair Lapid. Njegov otac Tomi, rođen je u Novom Sadu.

On je podelio sudbinu mnogih Jevreja. Na početku Drugog svetskog rata Tomi Lapid je sa porodicom deportovan u budimpeštanski geto. Otac mu je ubijen, ali su on i majka uspeli da se spasu i 1948. godine, po osnivanju Izraela, doselili su se u ovu državu.

U narednim decenijama Tomi Lapid je bio novinar, dramaturg, političar koji je zagovarao liberalni sekularizam, zamenik presednika Vlade Izraela i ministar pravde.

Na Izraelce sa precima iz Novog Sada ukazano nam je i početkom oktobra. Ovog puta, nažalost, zbog tragičnih događaja.

Unuk Novosađanina koji se u Izrael odselio devedesetih nastradao je u masakru Hamasa na mlade koji su prisustvovali muzičkom festivalu u blizini Gaze. Nekoliko dana kasnije objavljeno je i da je tokom festivala otet Alon Ohel, mladić čija je porodica poreklom iz Novog Sada.

Poslednje vesti iz Izraela podsetnik su na nekada veliku jevrejsku zajednicu u Novom Sadu, ali i na to da je mnogo njih, koji su uspeli da prežive užase holokausta, budućnost nastavilo u svojoj obećanoj zemlji.

Kako su novosadski Jevreji dospeli u Izrael?

Na prostor današnjeg Novog Sada Jevreji su se počeli da se doseljavaju oko 1730. godine. Imali su svoje organizacije, škole, vrtiće, sportske i kulturne zajednice i ostalo. Tokom godina zajednica je rasla i razvijala se, novosadski Jevreji bili su ugledni lekari, advokati, trgovci, industrijalci. Učestvovali su u razvoju grada.

U 2024. godini će se, na primer, obeležiti vek od osnivanja stadiona "Karađorđe", a upravo u njegovom podizanju značajnu ulogu je imao fudbalski klub Juda Makabi, koji je bio popularan među novosadskom jevrejskom zajednicom.

Fašističkom okupacijom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, Jevrejima je bilo jasno da su drugi predodredili sudbinu za njih. Sudbina novosadskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata postala je velika tema pisca Aleksandra Tišme.

U januarskoj raciji 1942. godine ubijeno je više od 800 Jevreja. Tokom rata je nastradalo više od 3.000 novosadskih Jevreja. U godinama nakon rata, a po osnivanju Izraela, broj Jevreja u Novom Sadu je nastavio da se smanjuje. U pet grupnih alija, odnosno preseljenja u Izrael, od 1948. do 1951. godine, odselilo se više od 650 Jevreja. U Novom Sadu ih je ostalo oko 300.

Kako objašnjava predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Mirko Štark za 021.rs, osnovni razlog iseljenja jeste taj što su Jevreji tokom holokausta uglavnom bili potpuno nezaštićeni u Jugoslaviji.

"Oni su tokom rata u velikoj meri uništeni i ubijeni, a oni koji su preživeli osećali su da im je potrebna država kao zaštita i kao garancija sigurnosti. Osnivanje Izraela pratilo je veliki talas optimizma i vere u budućnost i u to da Jevreji više nikada neće doživeti holokaust", kaže on.

Osim ovog perioda, novosadski Jevreji nastavili su da se iseljavaju u Izrael pojedinačno ili u novim talasima tokom kriza devedesetih godina. Koliko je tada napustilo državu nije poznato.

Državljanstvo Izraela značilo je odricanje svega u rodnoj zemlji

Svi jugoslovenski građani koji su želeli da se odsele u Izrael morali su da se odreknu svog državljanstva, ali i sve svoje nepokretne imovine. Kako objašnjava Štark, oni su u pisanoj formi u odricanju morali da dodaju da nikada više neće potraživati tu imovinu.

"To je bio uslov da dobiju mogućnost da izađu iz države, koji je bio veliki udarac za njih. Međutim, oni su presekli i žrtvovali su sve da bi krenuli u neki novi život", objašnjava sagovornik 021.rs.

Dodaje i da je država nakon Drugog svetskog rata oduzela veliki deo imovine jevrejskoj zajednici u celoj Jugoslaviji, pa tako i u Novom Sadu.

"Odricanje od imovine svih onih koji su morali da odu je takođe uticalo na slabljenje jevrejske zajednice. Ona je posle Drugog svetskog rata bila izuzetno siromašna i bilo joj je teško preživeti", objašnjava Štark.

Jevrejska opština Novi Sad je ovaj težak period pregurala i uspela da sačuva Sinagogu u svom vlasništvu. Krajem 20. veka potpisan je ugovor sa gradom u kom se za korišćenje ove zgrade za koncerte klasične muzike, a grad se za uzvrat obavezao da će održavati ovu zgradu.

Uz to, država Srbija je donela i Zakon o restituciji imovine verskim zajednicama i Zakon o finansijskom obeštećenju jevrejskoj zajednici za porodice koje su stradale u holokaustu, a nemaju naslednika. Zbog svega ovoga, materijalno stanje jevrejske zajednice u Novom Sadu se popravilo.

Novosadski Jevreji danas

Iako je broj članova Jevrejske opštine Novi Sad u prošlosti varirao, sada ona obuhvata oko 650 članova.

"Uzrok za povećanje zajednice je što su neki novosadski jevreji odlučili da se učlane u zajednicu u trenucima kada im je bila potrebna pomoć, kada su se osećali da tu mogu da dobiju neku vrstu zaštite ili saveta, ali i željom da se isele u Izrael, za šta im je potrebno članstvo", objašnjava Štark.

Podseća i da broj Jevreja u Novom Sadu i broj članova Jevrejske opštine nije isti.

"Veliki broj njih se u odnosu na svoju životnu dob kasno učlanio, a postoje i neki koji nisu. Razlog za neučlanjenje je vrlo osnovan i razumljiv strah od ponovne diskriminacije i neke opasnosti da će se to možda desiti", objašnjava sagovornik portala 021.rs.

Kako kaže Štark, većina novosadskih Jevreja je nakon selidbe u Izrael bila učlanjena u jedno organizaciju (Hitahdut ole Jugoslavija) koja je objedinjavala sve koji su se preselili sa područja bivše Jugoslavije.

"Oni su tamo imali vrlo jako udruženje koje je bilo izuzetno aktivno dugi niz godina. Međutim, tokom godina su oni polako odlazili sa ovog sveta, a njihova deca su u manjem broju želela da nastave ovu tradiciju. To udruženje se na neki način ugasilo i više nije aktivno, ali i dalje postoje ljudi koji jako dobro pamte Novi Sad. Neki od njih se i dalje druže i mnogi nose u srcu svoje poreklo i zemlju odakle su došli", navodi on.

U kontekstu dešavanja u Izraelu, navodi da ovi događaji izuzetno utiču i na jevrejsku zajednicu u Novom Sadu.

"U tom kontekstu, postoji strah od povećanja antisemitizma. Srećom, za sada nismo imali nikakvih incidenata. U svakom slučaju, imamo dobru saradnju sa gradskim vlastima i novosadskom policijom i na svaki znak moguće opasnosti će se reagovati", zaključuje Štark za 021.rs.

(Telegraf.rs)