Od žapca Bajuma do najvećeg istraživanja veličanstvene prirode Hilandara: Srpski naučnici koračali s monasima

Dok je prepodobni Pajsije Svetogorac pojao psalme na Svetoj gori, zajedno s njim oglašavao se i jedan žabac. To je bio njegov verni pratilac Bajum.

Ova, za monaški život nesvakidašnja priča, pokazuje da, ma kako duboko bili zagledani u duhovni svet, monasi, ipak, saživljavaju i sa prirodnim. A on je predmet posmatranja istraživača, naučnika, a ne duhovnika.

Preporučujemo

Kako izgleda kada se svetovni i duhovni tragači nađu zajedno i kada naučnici koračaju uz monahe kroz staze, vrhove i tokove potoka hilandarskog metoha, ispričali su sinoć Beograđanima u Hramu Svetog Save predstavnici Hilandara i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

"Govorio sam im da to što oni rade i istražuju nas monahe uopšte ne interesuje", govorio je monah Teodosije u šali, ali, ipak, sa namerom da time prenese jednu važnu poruku, koja, možda i ne može da se shvati u jednom mahu.

"Mi smo vama omogućili to da biste vi došli u ovu svetinju, da biste vi osetili nešto čega nema tamo u svetu ili na planinama gde i odlazite i istražujete", govorio je monah.

Plod njihove sradnje su četiri knjige o bogatom biljnom i životinjskom svetu Hilandara, čiji metoh čini petinu prostranstva Svete Gore. Upravo taj doživljaj i osećaj o kome je monah Teodosije pričao daju poseban pečat ovim publikacijama.

"Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara", prva je knjiga iz edicije, objavljena 2018. godine, a sinoć su predstavljene još tri knjige: fotomonografija "Prirodna baština Hilandara i Svete Gore", "Hilandar: Lekovito bilje u Bogorodičinom vrtu" i "Ptice Svete Gore i Hilandara".

Kad zvona utihnu, pojanje prestane i nastupi trenutak potpunog mira i tišine, jedan monah ili posetilac Svete gore dušom može da se poveže s Tvorcem, ali svim čulima da oseti i draži prirode. A priroda je, za one koji su vernici, delo Tvorca: miris čempresa, pesmu ptica, kreket žaba, a na obali mora šum talasa i klepetanje krila galebova.

Ovde priroda živi netaknuta, oslobođena ljudske gramzivosti, obesti, pa čak i zaštitništva, delovanja koje činimo kako bismo popravili stvari.

Istraživači su mogli samo da se prepuste.

"Napravili smo herbarijum sa nekih 500 vrsta. Trebalo je odabrati one koje su lekovite i na neki način značajne i u monografiji smo izdvojili 150 biljaka, a među njima ima lekovitih, otrovnih, jestivih, začinskih i drugih vrsta", pričao je Slavoljub Tasić, farmaceut u Institutu za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić".

Kozlac je, na primer, biljka koju monasi vredno sakupljaju, blagosiljaju i daju bolesnima. Maslina je simbol hrane, kako telesne, tako i duhovne, dok je beli ljiljan simbol blagovesti, Bogorodice, Svete Gore, vere...

Lekovito bilje je izuzetno važno za život manastira, a hilandarski medicinski kodeks pokazuje kako je srednjevekovna srpska medicina, zapravo, bila moćna u svetskim okvirima.

Miloš Radaković, ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije pričao je o pticama.

Susret s galebovima je neka vrsta dobrodošlice još na putu ka Svetoj Gori, na trajektu, ali, ubrzo su ugledali i neke mnogo značajnije vrste. Atos, Sveta Gora, značajno su stanište morskog vranca i malog zovoja.

Neka istraživanja ptica sprovođenja su i noću.

Specifičnost ovog posla na Hilandaru Radaković je opisao parafrazirajući jednog od monaha.

"Gospod ovu prirodu čuva vekovima, a vi ste ovde, ustvari, zbog vas i spasenja vaših duša. Od njega ste pozvani i zato ste ovde".

I sam monah Teodosije, koji je bio velika podrška istraživačima, jer je i sam blizak prisnom odnosu s prirodom i autor je izvanrednih fotografija, potvrđuje takvo iskustvo. Istraživači su se rado vraćali Hilandaru.

"Jedan od njih, koji je obišao ceo svet, ne na onaj način da obilazi velike gradove, već je obilazio velike pustinje, velike prašume, rekao je: 'Ja sam ceo svet obišao, ali posle prve posete Hilandaru, kada sam se vratio kući nije prošao nijedan dan da se nisam setio manastira'. Taj istraživač nije bio kršten, ali se krstio u Hilandaru prilikom jedne od narednih poseta, što mi je posebno drago", pričao je monah.

Istakao je još jednu svoju šalu, koja vodi ka razumevanju zbilje monaškog života.

"Vaša nauka je za vas trojanski konj, ona samo treba da vas uvede u Hilandar, a Hilandar će da uradi ostalo za vas".

Knjige su objavljene u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Svete srpske carske lavre manastira Hilandar i Zadužbine manastira Hilandar, a napisane na osnovu prvih sveobuhvatnih istraživanja metoha manastira Hilandara, koji u svom najvećem delu čuva vekovnu izvornost i netaknutost prirode.

U saradnji sa bratstvom Svetog manastira Hilandara, Zavod za zaštitu prirode Srbije je realizovao istraživanja prirodnih vrednosti na imanju manastira Hilandar.

Na ovom velikom događaju promocije izdanja, govorila je i direktorka Zavoda Marina Šibalić.

(Telegraf.rs)