U prvoj polovini života ubijamo zdravlje, u drugoj činimo sve za njega: Od 4h pozivam nezadovoljne bolesnike

Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” obeležio je ovih dana 45 godina rada. U ovoj ustanovi godišnje se obavi više od 2.000 kardiohirurških operacija, 1.750 zahvata iz domena vaskularne hirurgije, oko 4.000 dijagnostičkih invazivnih kardiovaskularnih procedura, 2.000 dilatacija i više od 700 najsloženijih elektrofizioloških intervencija. Nakon postignutog evropskog rekorda u broju urađenih operacija na otvorenom srcu u jednom danu i osvajanja svetskog trona u izvođenju zamene aortnog zaliska na srčanom mišiću, hirurške ekipe ove zdravstvene ustanove pre nekoliko dana prve su u Evropi uradile 10 mini-invazivnih operacija u jednom danu.

U razgovoru za  Politiku profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje”, naglašava da imaju i lidersku poziciju u hirurgiji karotidne bolesti u Evropi, hirurškom lečenju srčanih zalistaka i najmanjoj smrtnosti u regionu, kao i tradicionalno vodeću poziciju u lečenju aorte i impresivnim rezultatima u zbrinjavanju srčane slabosti, a naročito ugradnji totalnog veštačkog srca, koja predstavlja zlatni most do transplantacije organa. Institut je u toj oblasti referentni svetski centar.

Preporučujemo

„Nekada smo imali nekoliko operacionih i dijagnostičkih sala, a danas imamo 11 operacionih i šest angio-sala. Nekada smo imali 60 zaposlenih, a danas gotovo hiljadu. Naš institut je poznat i po tome što je, osim zdravstvene delatnosti, nastavna baza za tri medicinska fakulteta, edukativni centar za lekare iz velikog broja zemalja EU, Afrike i Azije, a postali smo i najagilniji naučni institut sa više od 50 doktora medicinskih nauka i 70 naučnih istraživača i saradnika. Zato je budućnost ove ustanove osigurana. Mi smo 2019. godine uradili 2.647 operacija na otvorenom srcu, što je pojedinačno gledano najviše u Evropi. Sada smo već blizu dve hiljadite operacije”, ističe dr Bojić.

Odgovarajući na pitanje zbog čega je Srbija godinama u vrhu Evrope po broju obolelih i preminulih od kardiovaskularnih bolesti, navodi da najviše od ovih bolesti obolevaju u Rusiji, Ukrajini i Srbiji.

- Mi smo malo specifičan narod. Imamo čudan stil života i ne smanjujemo glavne faktore rizika za pojavu ovih bolesti. U prvoj polovini života ubijamo zdravlje, a u drugoj činimo sve da ga popravimo koliko je to moguće. Mi ne jedemo nego žderemo, pušimo cigarete čiji dim negativno utiče i na one koji ne puše, ne bavimo se dovoljno fizičkom aktivnošću… A da ne govorimo o naslednoj predispoziciji za ova oboljenja, što često ignorišemo. Samo u prošloj godini je u Srbiji oko 53.000 ljudi umrlo od bolesti srca i krvnih sudova, odnosno 140 do 150 ljudi dnevno. To je strašno. To je nepodnošljivo i za mnogo razvijenije sisteme od Srbije - kaže prof. Bojić.

Dodaje da sugerišu zdravstvenim vlastima kako treba da izgleda borba protiv bolesti srca i krvnih sudova.

- Imamo najveće iskustvo u lečenju tragičnih posledica koje sa sobom nose hipertenzija, povišene masnoće, nekretanje… Mi ćemo ovde na institutu građanima ponuditi zdravu hranu, oblike fizičkog kretanja, vežbe… Na tome će se nalaziti registarski znak Instituta „Dedinje” i samim tim će se znati da iza toga stoji nauka i struka. Uradićemo nešto posebno, što je značajno u ovoj pomami za kičem, bogaćenjem na tržištu. Svakoga dana vidimo ponudu raznih čajeva, brzih lekova, zajedno sa imenima doktora koji to reklamiraju, ali koji zapravo nemaju nikakve veze sa tim proizvodima. Ja sam zbog toga već dva puta podnosio tužbe. A ljudi kao ludi to kupuju misleći da je reč o spasonosnim preparatima.

 Podsetio je da, kada se 2017. godine vratio na čelo Instituta „Dedinje”, da su liste čekanja bile oko tri, tri i po godine.

- Pre pandemije kovida 19 uspeli smo da ih svedemo na četiri i po meseca. Danas je lista čekanja za kardiohirurške intervencije osam meseci. U ostalim oblastima je sve svedeno na četiri, pet meseci, što je podnošljivo. Za nas je pacijent svetinja, zbog kojeg i postoji naša profesija. Ja lično jednom nedeljno obiđem svakog pacijenta, i one koji idu u ambulante i one koji leže u bolesničkim sobama. Pitam ih da li su zadovoljni brigom, negom, odnosom zaposlenih prema njima. Ono što oni kažu je satisfakcija za ono što mi radimo, jer izražavaju veliki stepen zadovoljstva lečenjem kod nas. Imamo referisanje svakog jutra o nezadovoljnim pacijentima.

Profesor Bojić poznat je kao neko ko ustaje pre četiri časa ujutru i kreće u obilazak ustanove.

- Najavljeno i nenajavljeno se obilaze pacijenti. Kada mi se obrati nezadovoljni pacijent ili pošalje pismo u kojem je naveo razloge nezadovoljstva, ja već u četiri sata ujutru čitam to. Kao da sam u nekom rijalitiju, odmah tada reagujem i sekretaricu zamolim da pozove telefonom tog pacijenta. Dešava se da kada se jave na telefon kažu: „Odakle to da me Bojić sada zove, zeza li me to neko?” Onda pošaljem vozača po pacijenta, bilo da je on iz Niša, Knjaževca, ili nekog drugog mesta, koji ga dovede ovde i onda ispitamo ceo slučaj, pa pozovem one koji su odgovorni ako postoji propust. Na tome svi učimo. Ne skrivamo ništa ispod tepiha i ne želimo da dopustimo javašluk i haos.

Profesor navodi da se desetine pacijenata nalaze se na listi čekanja, i podseća da je dozvola za tarnsplantaciju značajna za njih.

- To je za njih nekada jedini spas za život. Do sada smo uradili 20 intervencija ugradnje totalnog veštačkog srca. Pacijent kome smo ugradili prvo takvo srce najduže živi na svetu. Sada željno očekujemo da on dobije pravo transplantirano srce i reši svoje životno pitanje. Pre neki dan se pojavio donor i išli smo u Novi Sad da preuzmemo srce za transplantaciju, ali ono nažalost nije bilo adekvatno.

- Mi smo u ovoj prvoj polovini meseca dežurni ako se pojavi donor, a u drugoj je UKCS. Treba napomenuti da naši pacijenti kojima smo uradili ranije transplantacije žive 28 godina. Naša ustanova nakon toga 23 godine nije radila transplantacije iz meni nepoznatih razloga. Zato su naši lekari išli u Univerzitetsku kliniku u Budimpešti, na obuku za transplantacije srca jer je u međuvremenu došlo do novih protokola lečenja, novih pristupa u ovoj složenoj grani medicine. Sa lekarima iz Mađarske smo zapravo napravili dvosmernu saradnju. Oni su nas učili transplantacijama srca, a mi njih ugradnji totalnog veštačkog srca.

(Telegraf.rs)