Srbi zbog turskih serija idu na časove jezika: Studentima se engleski smučio, evo kakvo je stanje u školama

Oko 232.000 učenika srednjih škola u Srbiji bira engleski jezik kao prvi strani jezik. Najzastupljeniji drugi strani jezik je nemački, a njega je izabralo 36.267 đaka, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Iako veliki broj škola u Srbiji u svojoj ponudi još uvek nema opciju kineskog, arapskog, japanskog i turskog, zainteresovanost za njih u poslednjih nekoliko godina raste na fakultetima, ali i u privatnim školama stranih jezika.

Ono što je, takođe, novina u poslednjih nekoliko godina jeste da većina đaka pored engleskog, nemačkog i francuskog bira da uči ruski, te se na taj korak opredelilo oko 12.000 đaka, što ovaj jezik stavlja na treće mesto po popularnosti u Srbiji.

Preporučujemo

Ipak, u mnogim školama danas praksa je da se bira između francuskog i nemačkog, dok ostalih jezika nema, osim u filološkim gimnazijama. Kako navode nastavnici osnovnih i srednjih škola, najčešće za drugi strani jezik postoje samo dva izbora, dok negde opcija za biranje drugog stranog jezika ne postoji.

- U našoj školi deca biraju između nemačkog i francuskog, dok je engleski obavezan od prvog razreda osnovne škole. Kasnije u 5. razredu se opredeljuju između nemačkog i francuskog, a po tome se dalje formiraju odeljenja - navodi za Telegraf.rs nastavnik jedne osnovne škole u Novom Sadu.

Sa druge strane, u pojedinim školama izbora nema, te se deci dodeljuje drugi strani jezik prema planu i programu.

- Kod nas je praksa da deca uče engleski i nemački, treće opcije nema - navodi nastavnica jedne beogradske osnovne škole.

Odrasli idu na privatne časove orijentalnih jezika

Iako u Srbiji većina srednjih i osnovnih škola ne nudi opciju za učenje orijentalnih jezika poput turskog, arapskog i japanskog, iz nekoliko privatnih škola stranih jezika za Telegraf.rs kažu da je njihova popularnost skočila u poslednjih nekoliko godina. Mnogi kreću na kurseve zbog posla, selidbe, ali i pripremanja za fakultet koji žele da upišu.

- U poslednjih nekoliko godina je poraslo interesovanje za orijentalne jezike. Tu su turski, kineski, japanski i arapski. Najviše za kineski jezik. Javljaju nam se budući studenti oko priprema za fakultet, ali i odrasli ljudi koji žele da se presele, ali i stvore bolju perspektivu za pronalazak posla. Mnoge firme za rad od kuće na kineskom i arapskom jeziku plaćaju veoma dobro, te se ljudi odlučuju na ovaj korak i u zrelijem dobu. Deca i dalje najčešće idu na privatne časove engleskog jezika kako bi dopunili znanje i ostvarili veći nivo istog. Uglavnom se javljaju zbog nekih propuštenih lekcija u školi ili roditelji žele da osiguraju da u budućnosti dobro savladaju čitanje, pisanje i gramatiku, jer bez engleskog perspektiva je mnogo manja. Danas se podrazumeva da ga znaju - kažu nam iz jedne beogradske privatne škole za jezike.

Ipak, ima i onih koji orijentalne jezike uče iz zadovoljstva.

- Što je ređa zastupljenost nekog jezika, to je njegovo poznavanje više plaćeno. Sa druge strane ima i onih koji žele da nauče turski iz sopstvenog zadovoljstva, na primer. Recimo, kada pričamo sa polaznicima, kažu da vole serije na tom jeziku, pa bi voleli više da nauče, a onda dodaju da možda mogu i da pronađu neki posao na tom jeziku - dodaju naši sagovornici.

Studenti ne žele na anglistiku jer ne znaju šta će posle

Kako navodi studentkinja M.J. (21) iz Novog Sada, sve do upisa na fakultet mislila je da će se opredeliti za engleski jezik, ipak, na kraju ga nije upisala jer kako kaže, studenata na tom smeru je previše i misli da pored toliko kolega nikada ne bi pronašla posao.

- Nekako mi je bilo nepotrebno da upisujem engleski. Znam ga, učim ga ceo život i baš zato sam mislila da ću da nastavim dalje. Ipak, shvatila sam da je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu uvek gužva na tom smeru, a posle ne znam ni gde bih radila. Iako je možda bio rizičan potez, na kraju sam se odlučila za švedski na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njega retko ko zna, te imam priliku da se zaposlim sa boljom platom, ali i da odem preko. Engleski znam svakako i koristi se skoro u svakoj zemlji - kaže nam ona.

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sve više studenata učlanjuje se u Centar za jezike. Iako ne postoji smer za orijentalne jezike, studenti mogu da uče turski putem ove organizacije, a kurs plaćaju 20 odsto manje ukoliko imaju status akademca. Sve češće, prijavljuju se za kurs poljskog i portugalskog, a jezik koji se posebno izdvaja je hrvatski.

(Telegraf.rs)