Ovo su potresne priče onih koji su pokušali samoubistvo: "Nisam želela da se ubijem, htela sam da bol nestane"

Svake godine u Srbiji oko 1.000 ljudi izvrši suicid, pokazuju poslednji podaci.

Razlozi su različiti, a sve se svodi na to da ljudi imaju osećaj da nemaju izlaz.

Preporučujemo

Psiholog Violeta Zoraja za Telegraf.rs navodi da joj se obraćaju i deca pre ulaska u adolescenciju. Ona pojašnjava da tinejdžeri uglavnom sami potraže pomoć, dok je kod mlađe dece uglavnom slučaj da roditelji primete promene u ponašanju. U svakom slučaju, tvrdi da je najvažnije rano prepoznavanje problema.

- Najmlađi dolaze i samostalno i sa roditeljima. Kada dolaze samostalno to je u nekom adolescentskom periodu i lakše im je da o svojim unutrašnjim konfliktima pričaju sa nekim ko nije član porodice. Stvari zbog kojih se najčešće javljaju su nesigurnosti u sucijalnim kontaktima, određene strepnje za budućnost, zbog strahova, odnosa sa vršnjacima u porodici, problema prihvatanja sebe u novom izgledu. Mlađi dolaze u pratnji roditelja kada oni primete da problem postoji. Veliki problem izaziva nedostatak dovoljne i kvalitetne povezanosti i među decom uopšte, kao i povezanost u porodici. Kada se dete nalazi u sigurnom okriženju svi problemi se lalše primete i blagovremeno se tretiraju.

Ipak, Violeta kaže da deca nisu jedina koja imaju probleme. Globalno govoreći, prema njenom mišljenju, deluje kao da je otuđenost sve veća među ljudima, te ni ne čudi broj onih koji se konstantno javljaju za pomoć.

- Nažalost povezanosti je sve manje, otuđenost je velika, samim tim ti problemi neki put ostaju neprepoznati, pa se iskomplikuju - pojašnjava naša sagovornica.

Digitalno nasilje

Mnogi od nas u sebi kriju teskobu. Neki žele da pričaju o tome, traže pomoć, konsultuju se. Drugi pak, probleme zadržavaju za sebe, a kada dođu do tačke pucanja, povratka više nema. Jedna Beograđanka opisala je svoje iskustvo, kako joj se život promenio u jednom danu jer je zbog digitalnog nasilja odlučila da se ubije.

-Koristili su moje fotografije, vređali me na mrežama i to je trajalo mesecima. Iako volim svok život, u jednom momentu sam i ja poklekla i poželela da prekinem mučenje. Srećom, nisam dovršila svoju nameru. Sada kada pogledam, strašno je, ali tada mi je sve izgledalo nerešivo. Pomogla mi je podrška ljudi oko mene, motivisala sam sebe da se izborim i okončam agoniju, a danas mogu za sebe da kažem da sam uspešna i ostvarena žena - ispričala je ova Beograđanka sigurna u sebe i puna volje za životom.

Poručuje svima koji su na "rubu" da rešenje postoji, a da je ključno tražiti pomoć i razgovarati.

- Kod svih nas se ponekad ispolji neko nezadovoljstvo, ali taj urođeni instikt i borba za život treba sve da nadjača. Ne znam šta bi se desilo da me nisu okupirali nečim drugim. Da sam završila svoju nameru, danas me se niko ne bi ni sećao, zato molim vas tražite pomoć - apeluje ona.

"Okrenuo sam novi list, život je vredan"

Priča ove Beograđanke svakako nije usamljena, a to potvrđuje i iskustvo drugih koji su prošli kroz najmračniji životni tunel. Ipak, ono što uliva nadu je činjenica da većina pronađe svetlo za kojim traga. Kako priča jedan njen sugrađanin, njegov put kroz mrak trajao je dugo, a tek kada je popio lekove shvatio je koliko je život vredan.

- Uzeo sam lekove, poželeo da me nema, a onda sam se posle nekoliko dana probudio na psihijatriji, svestan šta sam učinio - počinje mladić.

Razlog za to bila je želja da pobegne od svega. Tada, to mu je delovalo kao logično rešenje, a onda kada je dobio novu šansu za život, shvatio je da nije jedini i da svako može da se oporavi.

- Tek kada sam došao na kliniku shvatio sam da nisam jedini sa depresijom, već da se dosta ljudi bori s tim. Finansijska situacija bila je okidač da poželim sebi da oduzmem život, ali i potiskivanje nekih stvari. . Teško mi je bilo da nađem posao u struci, pa sam radio nešto drugo, bio sam nezadovoljan. Ukratko, sve mi se skupilo - ispričao je ovaj mladić.

Kako je pojasnio nikada ne treba odustajato, već tražiti pomoć, ali ne pokušavajte ovo. Nije sramota razgovarati sa stručnjakom i na vreme sprečiti ovakve stvari - poručuje on.

"Nisam htela da se ubijem, mislila sam da će bol nestati"

Glavna junakinja ove priče objašnjava da joj suicid nije bio cilj. Htela je samo da se oseća bolje, da nestane bol i patnja. Sve je počelo dana kada je njoj i njenoj porodici sve nestalo u pepelu. Požar je odneo dom, ušteđevinu, ali i njenu sreću.

- Suprug i ja smo mnogo radili i štedeli. Jednog dana desio se požar i izgubili smo sve što smo štedeli, a ostali su nam samo crni zidovi. Nisam želela da se ubijem, želela sam da pobegnem, da nestane taj bes i ta bol koju osećam. Popila sam nekoliko tableta, misleći da će tako nestati. Ipak, umalo sam oduzela sebi život - priča ova hrabra žena.

Ona iz prošlosti nikada sebe ne bi zamislila u ovoj situaciji. Naime, ceo život se bavila sportom, bila je borac. Ipak, doživela je trenutak slabosti, a sada ima važnu poruku za one koji možda dožive isto.

- Ništa nije vredno da vi svoj život prekinete, mislite na decu, porodicu, i tražite pomoć. Ne mogu da opišem koliko mi je žao - ispričala je ova Beograđanka.

(Telegraf.rs)