Direktorka Uprave za biomedicinu o tome kada će biti usvojen Zakon o transplantaciji: Broj na listama nerealan

Zakon o presađivanju ljudskih organa proglašen je neustavnim zbog člana 23. Donet je 2018. godine, a uprkos tome što je prošao javnu raspravu, u maju 2022. pokrenuto je pitanje ustavnosti, koje je gotovo obustavilo transplantaciju u Srbiji. Tokom spomenute 2022. u zemlji je urađeno dve transplantacije, a prema poslednjim podacima u tekućoj 2023. obavljeno je 30 transplantacija. U julu prošle godine Ministarstvo zdravlja propisalo je instrukciju kojom se ustavni problem premošćava, a od maja ove godine zakon se nalazi u skupštinskoj proceduri. Direktorka Uprave za biomedicinu Aleksandra Vlačić rekla je za Telegraf.rs da se nada da će to pitanje biti rešeno do kraja 2023.

"Zakon je usvojen na Vladi 4. maja, a 5. maja je ušao u skupštinsku proceduru. Mi očekujemo usvajanje do kraja godine. Prošli su svi odbori. Nema nikakve formalno-pravne prepreke koja bi mogla da to uspori", rekla nam je Vlačić.

Preporučujemo

Dodaje da se, uprkos tome što sa pravne strane problem i dalje postoji, ove godine beleže bolji rezultati nego prošle godine.

"Zahvaljujući dobročinstvu i dobrim ljudima, znači zahvaljujući solidarnosti 12 naših porodica, dobijeno je 30 organa za transplantaciju. Trideset naših građana je dobilo svoj novi život. Uporedo sa kadaveričnom transplantacijom u Republici Srbiji se uspešno obavlja i živa srodna transplantacija bubrega. Od početka ove godine je presađeno 22 bubrega. Na taj način mi se trudimo da pomognemo našim građanima koji su na listama čekanja za transplantaciju".

Vlačić kaže i da se liste za transplantaciju revidiraju.

dr Aleksandra Vlačić na obeležavanju Evropskog dana donora / Foto: Milena Đorđević

"Na transplantaciju bubrega čeka oko 800 naših građana. Pretpostavljam da su ti brojevi malo nerealni, do kraja godine ćemo imati tačan broj pacijenata koji se nalaze na dijalizi", rekla je na obeležavanju Evropskog dana donora 10. oktobra.

"Na listi čekanja za transplantaciju jetre je 57 naših pacijenata i oko 70 za srce; 1.000 pacijenata čeka na transplantaciju rožnjače. Nadam se samo da podizanjem svesti, razgovorom i zdravstveno-vaspitnim radom možemo razvijati donorski program. Bez obzira na zakonsko rešenje, godinama smo radili na uporednim analizama našeg zakonodavstva sa evropskim i svetskm. Trenutno imamo zakon pretpostavljene saglasnosti. Pre ovog je bio zakon informisane saglasnosti. Bez obzira šta piše na papiru, mora se razgovarati sa građanima, mora se podizati svest. Indikator za donorstvo nam je i davalaštvo krvi, po čemu otprilike znamo kakav je stav populacije vezan za davanje organa", ističe navodeći da očekuje i bolje rezultate.

S obzirom na to da se prilikom moždane smrti pacijenta dozvola za transplantaciju organa traži od njegove porodice, Vlačić najpre ističe da je broj moždanih smrti zapravo mali. Zatim predlaže da se o tome koliko je ko voljan da bude donor organa porazgovara sa članovima porodice u nekim neobaveznim prilikama.

"Verovatnoća da će neko biti moždano mrtav je vrlo mala, ali treba da razgovaramo sa svojim najmilijima za nekim nedeljnim ručkom, da kažemo svoj stav, jer smrt je sastavni deo života. Mi se jednostavno plašimo tih tema. Ljudi treba da znaju da je sreća veća ukoliko se deli", savetuje.

U vezi sa ranije najavljenim pokretanjem programa transplantacije pluća u Srbiji, Vlačić kaže da se primičemo cilju.

"Ja verujem da će to biti vrlo brzo. Trenutno radimo na slanju naših patologa u inostranstvo za specifične biopsije pluća nakon izvršene transplantacije. Ja se iskreno nadam da ćemo do kraja godine imati već jedan tim koji bi mogao da izvede eksplantaciju u slučaju da porodica da saglasnost za doniranje organa."

(Telegraf.rs)