Neurolog iz Surdulice upozorava: Posle kovida učestali šlogovi i kod mladih, a povećan broj ovih tumora

Kada sam birala svoju specijalizaciju, a to je bilo odavno, imala sam utisak da o neuroloških bolesti češće obolevaju stariji ljudi, međutim sada se to promenilo. Kalendar oboljevanja od ovih najčešće vidljivih za sredinu i okolini, kada su u pitanju izultisti (šlog), kalendarski su se promenili. Sada su se kod mladih ljudi pojavili posle ovog nesrećnog Kovida“, kaže za Jugmediu Aleksandra Popović, za sada jedini neurolog u Zdravstvenom centru Surdulica.

Ona nema tačnu statistiku, ali, prema procenama, tvrdi da je mnogo mladih ljudi, kao postkovid reakciju, imalo vaskularna dešavanja u mozgu i te inzulte.

Preporučujemo

„Jedna od kliničkih najednostavnijih manifestacija Kovida, koje nas je sve opterećivao u poslednje vreme, je gubitak čula mirisa i ukusa. Međutim, u opisu kliničkih slika smo se susretali sa gušenjem, nedostakom kiseonika, sve je možda samo benigno izgledalo. Inače, kada su u pitanju gubitak čula ukusa i misrisa, to su neurološke komplikacije“, navodi iz svog iskustva.

Mnogo je kliničkih manifestacija, dodaje, u postkovid periodu, kao što je polineuropatija i stalna prisutnost umora.

„Šarolika je slika neuroloških pacijenata i ne znam koju bi bolest izabrala kao najtežu i najdominantniju. Sve su bolesti teške, zahtevne za lečenje, ali, možda, najdrastačnija i sada sa većim brojem obolelih, novootkriveni tumori mozga i povećani broj kriza svesti, koju ne definišemo kao epilepsija, ali povećani broj obolelih od epilepsije“, dodaje.

Objašnjava da, inače, ne postoji jasna granica ko je najugroženiji.

„Sa saradnicima volim da, uzimajući u obzir da sam ovoliko godina sama, volim da im kažem – sada kad neko padne u nesvest, završnica je neurološki. Ima mnogo razloga zbog kojih ljudi gube svest. Međutim, nije svaki gubitak svesti epilepsija, ali nisu stonično-hronični napadi jedina slika epilepsije“.

Neurologija je, objašnjava, vrlo široka, vrlo egzaktna nauka. Povlačiti u neurologiji jasne granice je jako teško.

„Možda je neukusno, ali mogućnost da posle našeg razgovora doživi moždani udar imam jednako ja, Vi i kamermana. To su stavri koje se dešavaju iznenada, ponekad iz neobjašnjivih razloga, ponekad i kao posledica neuzimanja kardiolško internističke terapije, zanemarivanja svog zdravlja. Nema tu jasne granice i ne može da se kaže ko tu najčešće oboleva“.

Takođe po kalendaru, od vaskularnih bolesti i šloga bi trebalo da oboljevaju najčešće stariji ljudi i oni koji imaju neku dijagnozu koja za posledicu, ako se dobro ne leče i ne kontrolišu, može da ima i moždani udar.

„Taj sam šlog može da bude i ishemični i hemoralgični, znači, te hemoralogije najčešće nastaju na terenu urođenih proširenih krvnih sudova. Neurologija je zahtevna, teška i za učenje i za lečenje“.

Neurolog uvek hoda po ivici noža.

„Realno, nema toga što je lako u medicini. Posle ovoliko radnog staža, kada kažu da je hitno, imam doživljaj da sam hitnija čak i u odnosu na pacijenta, jer nema ničeg daragocenijeg od života, nema ništa skupljeg od zdravlja, a kada uđete u ambulantu hitne medicinske pomoći, vrlo retko u hodniku ne stoje ljudi koji su emotivno vezani za nekog ko se razboljeva“.

„Svaki lekar, nevezano od toga da li je neurolog, radiolog, dermatovenerolog, fizijatar, internista, u trenutku kada je jedan na jedan sa pacijentom, radi sve sve ono što najbolje zna, ume, po znanju i savesti. Svima nama je cilj da pacijent bude dobro.

I ono što sa sigurnošću mogu da kažem, posle svih ovih godina i društvenog života, sretala sam ogroman broj ljudi različitog zanimanja i različitog imovinskog stanja, a onda sam shavtila da čovek ne treba da se plaši ničega, da ne postoje autoriteti od kojih treba da zazire, auroriteti se poštuju ali ne treba imati strah od njih, a znam da je veliki strah od belog mantila.

Ja, u belom mantilu, sam shvatila da ništa dragocenije nema od zdravlja i da je bogat čovek – zdarv čovek“, konstatuje neurolog Aleksandra Popović u razgovoru za Jugmediu.

(Telegraf.rs)