Majka iz Leskovca napala vrtić, vaspitačica na bolovanju, roditelji nemi: "Nisam očekivala da ode tako daleko"

Reakcije roditelja u nameri da zaštite svoju decu, pa čak i od navodnih kritika vaspitača ili prosvetnih radnika, znaju da se omaknu svakoj kontroli i pretvore i u bizarne optužbe zbog kojih na kraju reaguje i policija, a na samo dete, kao i vaspitača koji je možda i pokušao da ukaže ili reši određeni problem, ostavlja dubokosežne posledice.

Jedan takav slučaj desio se prošlog četvrtka u jednom vrtiću u Leskovcu (ime poznato redakciji Rešetke) kada je majka mališana iznela ozbiljnu primedbu na rad vaspitačice njenog deteta, da su tim slučajem odlučili da se pozabave i istražni organi.

Preporučujemo

"Naše vaspitačice, tačnije one koja brine o mojoj deci u grupi, nema na poslu već nekoliko dana. Tačnije još od četvrtka kada je došlo navodno do tog incidenta i moram da priznam da sam jako zabrinut zbog toga. Ukoliko je sve to tačno, ja neću pustati svoju decu u vrtić", kazao je juče u telefonskom razgovoru novinaru Rešetke uzrujani otac dvoje mališana.

A priča koja je protutnjala gradom je da je navodno majka, koja je došla da pokupi dete iz vrtića, videla kako vaspitačica naslanja jastuk na glavu njenog deteta, te se od jutros prepričava u fabričkim pogonima i gradskim kafićima.

"Mi nismo imali prijavu ovog događaja, ali policija je reagovala odmah nakon naših saznanja o navodnom incidentu. Saslušane su sve strane i slučaj je prosleđen Osnovnom javnom tužilaštvu koje je ustanovilo da tu nema elemenata nikakvog krivičnog dela", rečno je Rešetki u Policijskoj upravi Leskovac.

Naš izvor iz tužilaštva kaže da je majka tokom saslušanja negirala sve primedbe koje je prethodno zvanično uputila Predškojskoj ustanovi "Vukica Mitrović".

"Majka je kazala da joj je žao, da je prenaglila i da nije očekivala da će, kako je kazala, sve to tako daleko da ode", navodi izvor iz tužilaštva.

A iz same vaspitne ustanove nema zvanične izjave.

Nezvanično je rečeno da su istog momenta po primedbi roditelja preduzete sve potrebne mere, da je ustanovljeno da je reč o lažnoj prijavi, ali da je vaspitačica zbog svega navedenog vidno uznemirena i da je trenutno na bolovanju.

Roditelji kao najslabija karika u vaspitavanju dece

U moru problema koji savremeni roditelji imaju u podizanju dece, jedan od vodećih se začeo pre više godina, kada su se roditeljima dala prevelika prava, a obrazovnom i vaspitnom sistemu oduzela, smatraju stručnjaci.

"Zvuči možda optužujuće, ali svi koji su sve to smislili ii pretočili u zakone, imali su dobre namere i polazili od činjenice da svako svoje dete poznaje. I to je tačno. Možda su, ipak, samo malo zanemarili činjenicu – 'Ja moje čedo i mog naslednika volim najviše na svetu, on je moj svet i moje sve. Pa samim tim je i najbolje na svetu. Svi što imaju da kažu protiv mog deteta ga verovatno mrze, ili imaju nešto protiv mene kao roditelja, ili su (gle čuda) ljubomorni na našu porodicu, moje dete jer... imamo novca, imamo položaj' ili šta god bilo… A u praksi to izgleda potpuno drugačije. Dok je pod okriljem roditelja i porodice i familije detetovo se ponašanje toleriše, razume, slatko je i lepo… Psuje, ali to je dete… Ne ume da se zaustavi kad i ako mu roditelj kaže uz osmeh 'ne, nije lepo'… ali često i ne kaže. Na većem uzrastu, do pred školu, deci su uglavnom strane i nepoznate reči: dobar dan, hvala, izvinite... Ali kad dete uđe u vaspitni sistem (a desi se već sa godinu i malo više), sreće se sa tetama koje nisu mame ili tate. To su obrazovane žene kojima je prvenstveno cilj da sačuvaju dete, nahrane i nauče osnovnom ponašanju, i svemu onome sto deca tog uzrasta treba da znaju", objašnjava leskovačka socijalna radnica i psihoterapeutkinja Marina Stefanović Momčilović.

Kako ističe, vaspitačice imaju empatiju, ali ne obožavaju ni jedno dete posebno, niti to od njih iko očekuje.

"Roditelji nemaju sluha, uglavnom zato i reaguju burno. Raspravljaju se, imaju različite zahteve i, naravno, njihovo dete je uvek u pravu. Negde se izgubilo to poštovanje autoriteta, a svi mi u sistemu jesmo, i to i tražimo, da bi mogli da decu usmerimo na pravi put. Naravno, uz pomoć roditelja", dodaje ona.

Ono što brine, upozorava psihoterapeutkinja koja u Dečjem dispanzeru godinama radi sa decom, je i što se sa drugima priča o vaspitačicama i učiteljima pred decom, a ona kao sunđeri upijaju sve to.

"A i dobijaju poruku na taj način: ti si u pravu. One tamo tete nisu dobre. Često se desi da i dete na vrlo malom uzrastu već ume da manipuliše sa roditeljima i priča im preuveličane priče, plače, žali se. Jer se njemu bezuslovno veruje uz konstataciju: Moje dete nikad ne laže. Tako se stvaraju konflikti i u vrtićima, i u školi".

Ono što roditelji mnogo kasnije shvate je da se sve to, upozorava, vraća kao bumerang i njima.

"Pa deca kasnije se isto tako ponašaju i prema njima, prema drugovima, ljudima u komšiluku. Tad je vrag već odneo šalu. Onda opet institucije treba da intervenišu, počev od stručnih saradnika u školi, preko Savetovališta u Dečjem dispanzeru, ređe, ali ima, i Centra za socijalni rad, pa i policije i suda. A samo treba spustiti gard na početku, sve aktere iz sistema konsultovati, saslušati, sa njima se dogovarati i biti na istoj strani. Da dete vidi da roditelji sarađuju sa njima, poštuju i uvazavaju, i da nema mesta manipulaciji i laganju", zaključuje ona.

Naglašava i to da nisu svi takvi.

"Da sada govorimo o ekstremima, ali da se uvećava taj broj, pa se zato i reaguje i priča o tome. Tema je složena. Aktera je puno. Ne kaze se uzaluda da za 'čuvanje i vaspitanje deteta je potrebno celo selo', što znači da u njegovom odrastanju su pojednako važni i ostali koji ga okružuju i kojima se povere na čuvanje, vaspitanje i obrazovanje, a ne samo porodica. Da, porodica je najvažnija, i tu treba da se oseća bezbedno i sigurno, ali i da nauči da poštuje i ostale iz njegove okoline i cele socijalne zajednice", ističe Stefanović Mončilović.

Kako konstatuje, najslabija karika u vaspitavanju dece jeste roditelj.

"Oni okreću prvi glavu od problema, najpre kada je škola u pitanju", zaključuje ona.

(Telegraf.rs)