Račanski pečat ove godine dobija čuvar srpske svetinje: Dani Rače kraj Drine održavaju se od 5. do 8. oktobra

Skoro tri decenije duga i veoma prestižna manifestacija "Dani Rače ukraj Drine" ove godine po 29. put održaće se od 5. do 8. oktobra u organizaciji fondacije „Račanska baština”, sa zadatkom da izučava kulturno-istorijski značaj manastira Rača i prepisivačku delatnost njenih monaha.

Duhovne svečanosti se organizuju u saradnji sa manastirom Rača i uz blagoslov Episkopa žičkog Gospodina Justina.

Preporučujemo

Ovogodišnji sadržajan program jedne od najznačajnijih kulturnih manifestacija u Srbiji obuhvata izložbe, predstave, promocije knjiga, koncerte, filmove i dodelu Račanskog pečata račanskom arhimandritu Ocu Savi Ristiću.

- Zvaničan početak svečanosti je 5. oktobra od 19 sati u galeriji Ustanove „Kultura“ gde će potom biti otvorena izložba sa likovne kolonije „Pljeskovo – Zelenika 2023“. Na otvaranju će tradicionalno biti dostupan novi broj prestižnog Račanskog zbornika koji sadrži i radove sa velikog naučnog skupa koji je u organizaciji Matice srpske bio deo programa ovogodišnje Ćirilične baštine. Na ovaj način se i formalno povezuju dve velike srpske i najveće bajinobaštanske kulturne manifestacije, prolećna „Ćirilična Baština“ i jesenji „Dani Rače“, kažu za RINU organizatori.

Isti dan je od 20 časova u sali bioskopa duodrama „Patrijarh Pavle – Biti čovek među ljudima i neljudima“.

Ova predstava rađena po tekstu Jovana Janjića u režiji Milana Rusa, u izvođenju Milana Malbaše i Aleksandra Dunića, ima za cilj da kroz umetnički izraz iskaže autentičnu reč blaženopočivšeg Patrijarha Pavla koji je veliki deo svog monaškog života proveo baš u manastiru Rača kod Bajine Bašte.

6. oktobra u programu manifestacije je predstavljanje zbornika Udruženja književnika Kiprijan Račanin “Kiprijanov kladenac IX“ pa projekcija filma „Sveti Jakov Tumanski“ koji osvetljava deo života ovog savremenog srpskog svetitelja - kako je doživeo preobražaj, o njegovom svojevoljnom dugom iskušeništvu, a onda i monaštvu, o stradanju i upokojenju, kao i o misiji pravoslavlja koju i danas kao Sveti čini.

U subotu je promocija knjige Dragiše Milosavljevića „Solotnik“ o srednjovekovnom zamku koji stražari na obroncima Tare u neposrednoj blizini Bajina Bašte. Od 20 časova u gradskom bioskopu je koncert orkestra Bojane i Nebojše Brdarić.

U nedelju posle Svete liturgije u manastiru Rača je centralni deo manifestacije i svečana dodela Račanskog pečata koji ove godine dobija jedan istinski Račanin i višedecenijski čuvar ove svetinje, nekadašnji iguman račanski, arhimandrit Sava Ristić. Miroslav Ristić, u monaštvu Sava, kao vredan i preduzimljiv omiljen je u narodu čitavog Račanskog kraja, a u ovaj manastir došao je još davne 1962. godine.

- Postao je iguman 1985. godine, a od 1997. godine je arhimandrit i starešina manastira Rače i tu dužnost je obavljao sve do 2016. godine. U manastiru Rača i na manastirskim imanjima na Kaluđerskim Barama preduzeo je gradnju i proširenje brojnih objekata, bio je domaćin NJegovoj svetosti patrijarhu Pavlu i brojnim uglednim zvanicama prilikom osveštavanja konaka, riznice i biblioteke u Rači, kao i naučnicima, književnicima i umetnicima od samog početka održavanja manifestacije „Dani Rače ukraj Drine“, dodaju organizatori.

U prvom planu promotivnih materijala kojim se najavljuje program manifestacije "29. Dani Rače ukraj Drine" je trenutno stanje rekonstrukcije zgrade za potrebe izgradnje Muzeja ćirilice kao centra buduće celine Dom ćirilice. Reč je o objektu nekadašnje škole u Rači, u neposrednoj blizini istoimene srednjovekovne svetinje, na kojoj uveliko traju građevinski radovi koje finansira Ministarstvo kulture kroz program "Gradovi u fokusu 2023".

Na ovaj način se još jednom ističe veza između izuzetne kulturne, duhovne i naučne delatnosti čuvenih kaluđera Račana, njihovog značaja za očuvanje srpskog jezika i pisma i izgradnje prvog Muzeja ćirilice na srpskom govornom području. Kao što nedavno za Račane reče NJegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije oni su imali ne samo osećaj za značaj razumljivog jezika u misiji Crkve nego i svest o potrebi prilagođavanja pisma novom jezičkom dinamizmu.

(Telegraf.rs)