Srbija će dobiti svoj veliki Atlas, a đaci nacionalnu čitanku: Šarčević o projektima "Službenog glasnika"

Veliki atlas Srbije, prvi još od perioda SFRJ, nacionalne čitanke za osnovce i srednjoškolce, nove knjižare sa jedinstvenom opremom, novi autori - samo su neki od brojnih, a velikih projekata "Službenog glasnika" koje u intervjuu za Telegraf.rs otkriva direktor Mladen Šarčević.

Službene glasnike imaju sve zemlje Evrope. Ono što možda javnosti nije toliko poznato je da "Službeni glasnik" vodi čitav pravno-informacioni sistem Srbije, ali i objavljuje nekomercijalna dela, koja niko drugi ne bi, a od velike su važnosti za našu istoriju i kulturu.

Preporučujemo

- Ono što je većini javnosti poznato to je da je "Službeni glasnik" pre svega neko ko objavljuje propise i to imaju sve zemlje regiona i Evrope. Postoje čitavi samiti regionalnih službenih izdavača, kao i evropski samiti, jedan će uskoro biti i u Berlinu. U okviru Službenog je i Prosvetni glasnik, a taj deo nije radio na nivou koji može. Sada se mnogo radi na tome da se poboljša usluga, kako prema privrednim licima, ministarstvima, tako i prema svima koji koriste pretplatu na Službeni glasnik. Radi se na novim kol centrima koji će svim našim korisnicima olakšati da dođu do odgovora i propisa, da sve to dobiju na pravnom nivou onako kako zahteva proces njihovog rada. Mi smo u tom segmentu pojačali saradnju sa svim pravnim fakultetima u Srbiji.

Foto: Nikola Anđić

• "Službeni glasnik" je poznat kao izdavač dobrih knjiga, koje na tržištu ne mogu uvek da pariraju "laganijem" štivu. Da li ćete zadržati taj pravac?

Činjenica je da je "Službeni glasnik" izdavač samo dobrih knjiga, koje stoje u gradskim bibliotekama i nemaju onu kategoriju "lagane su, za plažu"... Mada gledamo da nešto i od toga uradimo. U tom smislu se ovde uglavnom javljaju ozbiljni autori, ozbiljne teme, stručne teme. "Glasnik" objavljuje ono što neće niko da uradi. Recimo, to je nešto vezano za našu istoriju, za našu tradiciju, za našu geografiju, kulturu, i tu smo prepoznati. Mislim da ćemo tek na tom polju dati veći doprinos. Ono što je "Glasnik" radio samo u fragmentima je saradnja sa visokim obrazovanjem. Sada smo potpisali ugovore o tehničkoj saradnji sa svim fakultetima, rektoratima i napravili jedan model saizdavaštva. Radimo im one stvari koje drugi ne rade ili rade bezobrazno skupo.

Recimo, mi radimo indekse za 270 dinara, a prodavali su ih do skoro za 1.100 dinara u skriptarnici. Sada smo prvi put uradili indekse za sve fakultete koji ostvaruju nastavu na engleskom. Onda smo shvatili i da vežbanke za srpski i matematiku koštaju jako mnogo. Mi smo ih četiri puta jeftinije uradili u tiražima od nekoliko miliona, i distriburiali knjižarama i školskim upravama.

• Pojačali ste saradnju i sa mnogim ministarstvima?

Posebno smo dogovorili ogromne projekte sa Ministarstvom nauke, ali i pojedinačno sa naučnim institutima: “Pupin”, “Vinča”, “Bor”.... To su sada naši partneri. Ono što je takođe novina je veća saradnja sa Ministarstvom kulture i Narodnim muzejom i ostalim muzejima. Knjižare osim knjiga treba da sadrže i opremu koja je zanimljiva. Ali ne onu poput kineskih pernica, to smo sve povukli. Oplemenili smo maloprodajne centre sa grafikama i minijaturama koje rade studenti i profesori Fakulteta likovne umetnosti. Pokrenuli smo čitavu seriju artefakata figurina koje će vrlo brzo biti predstavljeni javnosti, koje govore o tradiciji i kulturi područja današnjih Srba. Sve će imato QR kod, preko kog će svako moći da pročita o čemu se radi, pa i stranci, na engleskom jeziku. Pripremamo ogromne projekte sa SANU.

Foto: Nikola Anđić

Jedan od lepih projekata je saradnja sa Fakultetom primenjenih umetnosti, koji će uraditi replike ženskog srednjevekovnog nakita, srednjevekovnih vladarki i princeza. To će biti u srebru i tako ćete mjoći da nosite replke narukvica kneginje Milice ili Jelene Anžujske.

• Koji su naslovi i autori koje biste istakli i preporučili našim čitaocima?

Našu internu nagradu dobila je Sanja Domazet kao naistaknutiji autor u poslednjoj godini za knjigu "Na kafi sa Šekspirom",pa Rastko Petrović i putopis "Moja Afrika", koji je hit bio ove godine... Puno ih je. Veliki broj knjiga izlazi iz regiona Srbije i to nam je misija. Mi smo uspostavili dobre veze sa izdavačima u Sarajevu, Tuzli, Podgorici, Skoplju, Zagrebu, sad pregovaramo sa Slovencima. Kultura spaja ljude. Završavamo projekte i sa sportskim savezima. Radimo knjigu "100 godina košrake", i to štivo neće biti samo u Srbiji, već imamo pozive iz regiona, jer je reč i o periodu bivše SFRJ.

Jedan od projekata je da krenemo radimo štamparske usluge za inostranstvo. Imamo kvalitetnu štampariju, dobre majstore i to bi bila velika zarada. Štamparsko grafičarstvo je ugroženo. TMF u Beogradu pet godina nije nikoga upisao na taj smer. Mi idemo na prodaju zastarelih mašina, iznajmili smo nove velike magacine koji mogu da prihvate velike količine papira. Idem uskoro i u Italiju da se nađem sa raznim izdavačima. Promovišemo jednu drugačiju knjigu - Danilo Kiš na italijanskom, sa Univerzitetom La Sapijensa radimo promociju.

Foto: Nikola Anđić

• Najavili ste i bolje uslove za zaposlene.

Povećali smo zarade, i par puta povećali koeficijente najslabije plaćenim radnicima. Čekamo da se forma rukovođenja promeni, donet je i zakon kojim ćemo mi, kao buduće akcionarsko društvo, imati mnogo veću slobodu da preuzmemo poslovni rizik i da se ponašamo kao sve firme na tržištu, što nije običaj u Srbiji sa javnim preduzećima.

Jako je važno i da "Službeni glasnik" bude prisutan u većini gradova Srbije. Ne može da bude 15 knjižara u Beogradu, a da cela Istočna Srbija, Zapadna, Srem, Bačka, nemaju nijednu. Otvorili smo 5 radnji, sređujemo ih. Među njima je i gradska knjižara u Subotici “Danilo Kiš”, Tutin, Kraljevo, Požarevac, Novi Pazar, a spremamo i Zrenjanin, Sremsku Mitrovicu, Vrbas, Zaječar, Šabac, Valjevo, i Zemun, Novi Beograd.

Imaćemo preko 40 centara, što je jako važno i zbog gradova i zbog pravnika, tužilaca i sudova. Unapredićemo i pretraživanje pravnih knjiga i akata, radimo softver sa grupom inženjera sa niškog fakulteta, pa će pretraživač pravnog sistema sa 150 miliona reči doći na 310 miliona reči.

• Da li su počele pripreme za Sajam knjiga?

Jesu uveliko. Imaćemo goste na štandu, jedan od njih je i Ministarstvo za evropske integracije. Mi smo ekskluzivni izdavač za evropsku komisiju, već smo izdali prvu knjigu pravnih propisa, vrlo korisnih za čitav proces pripreme za EU. Sa ministarkom Miščević ćemo raditi nekoliko projekata vezanih za studente, jedan će biti da nagradimo po 3 najbolja doktorata iz oblasti umetnosti, tehničkih nauka, društvenih i medicinskih, a zatim i 15 najjačih doktorata. Štampaćemo i njihove radove, pa ćemo ih publikovati besplatno u našim radnjama.

• Koliko je teško izdavačima da se bore u doba novih tehnologija? Kako knjiga parira mobilnom telefonu?

Mnogo je teško. Kao i svaki posao i reforma, i ta borba mora da se vodi studiozno. To mora da radi sinhornizovano više ustanova. Za početak, profesori u školama moraju privoleti decu da se druže sa knjigama. Pokrenuli smo niz akcija, uspeli smo da iz našeg otpisa u Beogradu poklonimo 27.500 knjiga. Počeli su i oni da uzimaju od nas knjige za svoje biblioteke i nagrađivanje za odličan uspeh. Mi se sada za sledeću godinu opredeljujemo da deo našeg izdavačkog plana bude posvećen deci. Moraju da shvate da je jako važno da čitaju, jer tablet i mobilni nemaju tu težinu, ne formiraju ličnost, navike, ne oplemenjuju, a jako su važne kategorije za mlade ljude. Razgovaramo sa FDU i Filološkim kako da ta knjiga u lakšoj digitalnoj formi dođe kroz igrice, pa da se koriste zajedno.Pomenuli ste i novi atlas naše zemlje.

Foto: Nikola Anđić

Iduće godine ćemo najverovatnije pokrenuti Veliki atlas Srbije, izdanje koje odavno nije rađeno, još dok je bila zajednička država, kada ga je radila Prosvjeta hrvatska. Radićemo ga sa akademicima i eminentnim stručnjacima.

Planiramo i nastavak davno stalog projekta, a to je digitalizacija svih izdanja Službenog glasnika još otkako su se zvali Novine Serbske. Uključićemo veliki tim ljudi, biće to veliki nacionalni događaj i moraće da se uključe ministarstva kulture, nauke, prosvete, matica srpska, razni fakulteti, biblioteke... Čim se sve to digitalizuje, dobijate nacionalno blago gde u stvari imate dnevnu nacionalnu istoriju Srbije. Ona je pisana na arhaično slaveno serbskom jeziku. Mi smo ga odbacili, a ceo 18. vek i prva polovina 19. veka pisani su njime i nose značajna dela mnogih autora koja su ostala nepoznata. Zato je u planu da se uradi i rečnik, lingvisti će se oduševiti, tako ćemo moći da približimo kompletno dela Dositeja Obradovića, Mušickog, Zlatimirovića, Dimitrija Davidovća.... Govorimo o opusu koji će biti nacionalno dostupan i to će biti projekat od nacionalne važnosti .

Kao i nacionalne čitanke. Zakon o udžbenicima je promenjen, pa očekujemo da se formiraju timovi koji će raditi na tome da se nacionalne čitanke uvedu, da se izdigne srpski jezik.

• Da li bi nacionalne čitanke bile uvedene kao obavezne u školama?

Da, od prvog osnovne do četvrtog srednje. Po zakonu bi posebna bila za prvi i drugi razred osnovne, treći i četvrti bi imao zajedničku, od petog do osmog bi bila jedna i od prvog do četvrtog srednje jedna.

(Telegraf.rs)