Lekovi nestaju a lečimo sve, i Albance i Srbe, koristimo zalihe od pre 3 godine: Preti humanitarna katastrofa

U Kliničko-bolničkom centru "Kosovska Mitrovica" u koji su jutros rano upali pripadnici ROSU, leče se i Albanci i Srbi, leče se podjednako svi bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost i boju kože. ROSU je, kao što smo objavili, upala u 6 sati a napustili su ovu zdravstvenu ustanovu u 7.15 i ostavili uplašene pacijente, zaposlene i decu koja su pristizala na praksu. Nisu našli ništa, kao što nikada nisu našli ni u sanitetskim vozilima koja su zaustavljali i maltretirali više od 170 puta samo u ovoj godini, kaže u intervjuu za Telegraf.rs. direktor ove jedine tercijarne zdravstvene ustanove na severu Kosova dr Zlatan Elek.

Sa dr Elekom smo razgovarali u KBC Kosovska Mitrovica samo par sati pre upada jedinica ROSU. Ova ustanova godinama unazad otežano funkcioniše, pre svega zbog snabdevanja lekovima. Koriste se zalihe od pre 3 godine, koje polako nestaju. Nedostaju antibiotici, najveći problem su fiziološki rastvori, a problem predstavlja i kiseonik, i dr Elek opet upozorava da preti humanitarna katastrofa.

Uprskos svim izazovima, ova ustanova radi. I gradi se. Zatekli smo radove na izgradnji novog Urgentnog centra. Zgrada Fizijatrije koju smo videli poslednji put pre 6, 7 godina je neprepoznatljiva. U novom je ruhu, skroz je rekonstruisana, čeka samo na nameštaj i opremu.

• S obzirom na situaciju, kako se borite?

Jedina smo tercijarna zdravstvena ustanova na teritoriji severa Kosova i Metohije. Južno od Ibra je to KBC u Gračanici, međutim, ovo je ustanova od krucijalnog značaja na teritoriji Autonomne pokrajine Kosova i Metohije, zato što ima svoje najveće kapacitete. Negde oko 550 ležajeva. Što se samog funkcionisanja tiče, nažalost, moram da konstatujem da je sa dolaskom na vlast Aljbina Kurtija nama otežano funckionisanje u smislu, pre svega, snabdevanja lekovima. To je samo jedan od krucijalnih problema jer od njegovog dolaska gotovo da nijedan lek nije ušao na teritoriju Kosova i Metohije za KBC Kosovska Mitrovica.

Zalihe nam, nažalost, ponestaju, i u više navrata smo apelovali i na međunarodnu zajednicu, i KFOR, i EULEKS objašnjavajući našu situaciju, da ćemo govotovo doći u bezizlaznu situaciju kao što je ova u kojoj se nalazimo sada. Lekovi nam polako nestaju. Pominjali smo u više navrata humanitarnu katastrofu koja nam preti. Bojim se da će nam se obistiniti sa ovakvim ponašanjem vlasti u Prištini.

• Ide zima, znamo da nam ona donosi i viruse koji najčešće pogađaju staro i stanovništvo sa hroničnim bolestima, koje bi lekove najpre trebalo nabavljati?

KBC Kosovska Mitrovica je jedna velika institucija. Konglomerat sastavljen i od domova zdravlja i u Lepostaviću i u Kosovskoj Mitrovici. Imamo elemente i primarne zdravstvene zaštite i sekundarne i tercijarne. Gotovo svi lekovi fale. Najviše antibiotici i fiziološki rastvori. A, ono što posebno brine jeste snabdevanje kiseonikom.

Vidite sada da imamo problem da je zatvoren ulaz odnosno nije dozvoljeno kretanje ni sanitetskim vozilima. Sanitetska vozila se pretresaju, vozači hapse, oduzimaju se lekovi koji su se nalazili u sanitetu, presreću sanitetska vozila bez obzira na to da li su im uključena rotaciona svetla, da li se voze hitni slučajevi ili ne. Ako bismo trebali nekoga da transportujemo iz Kosovske Mitrovice do Beograda, mi ne bismo mogli da uđemo na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak nego moramo da se vraćamo okolnim putem preko Merdara, što iziskuje ne samo troškove nego i iscrpljenost i vozača a i onog pacijenta za koga se borimo da mu bude bolje.

Nažalost, povezujemo se u kontekstu da se saniteti zloupotrebljavaju, naročito od stranih službi, za šverc oružja, za neke terorističke akte i zbog toga nam se zaustavljaju vozila. Samo u jednoj godini više od 170 puta su vozila zastavljana i nikada ništa nije nađeno izuzev pacijenata koji su bili unutra, i lekova koji su neophodni za njihov transport do kliničko-bolničkih centara u užoj Srbiji. Nikada nismo dobili izvinjenje iako ništa nije nađeno. Čuli smo od određenih parlamentaraca da smo povezani sa crkvom, a dokazuje se suprotno - da od toga nema ništa, i da je to čista laž, jer do sada bi sigurno neko od vozača odgovarao da je nešto nađeno. I čude me izjave pojedinih političara, naročito gospodina Kurtija, da smo mi etnička zajednica. Od naroda smo postali etnička zajednica koja je najzaštićenija. Ako je ovo zaštita, takva zaštita nama nije potrebna.

• Šta onda radite kada nema antibiotika, imate li zavoj?

Još nismo došli u situaciju da nam nestane zavoja. Trošimo zalihe od pre 3 godine. Nadam se i verujem Vladi Srbije, predsedniku Aleksandru Vučiću, resornom ministarstvu kao i Kancelariji za KiM, koji se u svakom segmentu bore za naš opstanak ovde na ovim prostorima. Mi smo tu da radimo i ono što je vrlo bitno, svi smo ovde nastanjeni, živimo i radimo sa našim narodom, i sigurno ne nameravamo da odemo sa ovih prostora. Ovo je institucija države Srbije koja funkcioniše u okviru Ministarstva zdravlja Republike Srbije, i iskreno se nadam da će tako i ostati.

• Šta rade acijenti kada nema lekova?

Za sada je najveći problem u fiziološkim rastvorima i kiseoniku, zato što idemo u oročene nabavke kiseonika. Izdaju se neke dozvole na 3 meseca. Nije mi jasan takav stav da mi moramo na svaka tri meseca da obnavljamo dozvole i da budemo zavisni od vlasti u Prištini. Osnovno pravo čoveka je pravo na lečenje, a nama je ono uskraćeno, iako nismo selektivni prilikom pružanja pomoći. Pre svega, ne lečimo ni po verskoj, ni po nacionalnoj pripadnosti, ni po boji kože. Lečimo one kojima je potrebna pomoć.

Navešću vam skoro primer. Albansko dete je imalo karcinom, iako nije imalo nijedan ispravan dokument, trebao je hitan transport za Beograd. Sa zadovoljstvom smo to uradili zato što smatramo da ljudski život nema cenu. Bojim se da sa druge strane nema takvog razumevanja, da nam se omogući redovno snabdevanje sa lekovima. Uvek tu ima odlaganja, dozvola, iako smo nekada imala ćerku firmu, koja je bila zadužena za snabdevanje lekovima mi smo imali probleme sa snebdavnjem. Ali smo zahvaljujući zalihama uspeli da se izborimo dve-tri godine za pružanje adekvatne zdravstvene zaštite, a vi treba da znate da mi pružamo kontinuiranu zdravstvenu zaštitu 24 časa dnevno.

• Šta sad to znači, do kada možete da imate sve te zalihe?

Ne bih da sada licitiram. Sve zavisi od broja pacijenta ali dolazi nam jesen, korona ponovo uzima maha. Dolazi sezona gripa, počinje fakultet da radi, siurno će i veći broj pacijenata biti upućen na KBC Kosovska Mitrovica. Ovde ima mnogo službi koje treba da funkcionišu 24 sata dnevno.

• Gde vidite izlaz iz ove situacije?

Izlaz iz situacije vidimo u dogovoru, razgovoru gde će se postići kompromisno rešenje koje je već postignuto 2013. godine Briselskim sporazumom. I, ne vidim u čemu je problem da se KBC Kosovka Mitrovica i ostale zdravstvene ustanove kontinuirano snabdevaju. Nama ne treba humanitarno snabdevanje. Nama treba kontinuirano snabdevanje koje će biti u skladu sa našim potrebama zato što postoje jasno raspisane centralne javne nabavke, odnosno tenderi, i mi nemamo nikakvih problema što se države Srbije tiče. Osnovni problem su nam takozvane vlasti u Prištini.

• Da li je suvisno da vas pitam da li imate inovativne lekove koji su za nateže bolesnike?

KBC Kosovka Mitrovica je uključen i u akciju Ministarstva zdravlja da se bebama radi skrining na SMA. I mi aktivno učestvujemo u svim dešavanjima kao i  ostale ustanove Srbije. A kako smo opstali? Prevashodno zahvaljujući angažovnosti ljudi iz resornog Ministarstva zdravlja, Kancelariji za KiM i nadljudskim naporima. Ja mislim da će to i ovog puta doneti adekvatan rezultat što se tiče snabdevanja i našeg opstanka i ostanka na ovim prostorima. Mi smo čvrsto uvereni da je nama mesto da ostanemo i opstanemo ovde gde smo rođeni, i gde su naši domovi, odnosno gde smo sahranili naše pretke.

• Da li i vaša statistika pokazuje da je nakon 1999. godine porastao broj obolelih od malignih bolesti?

Sa žaljenjem moram da konstatujem da su se brojevi promenili nagore po nas, računajući pre 1999. Mi smo imali sužbu onkologije odnosno onkološki dispanzer, sada je taj broj pacijenata mnogo veći, i broj mlađih pacijenata je mnogo veći. Više od 200 procenata, što je izuzetno zabrinjavajuće za nas.

(Telegraf.rs)