Neobičan hobi Časlava iz Gadžinog Hana: Ne biste verovali od čega pravi ikone i kandila

Foto: Telegraf

Sezona je pripreme zimnica pa su „smederevci“ sa paprikom na kojoj se peku paprike i priprema ajvar uobičajna slika u domaćinstvima na jugu Srbije. Časlav Đorđević iz Gadžinog Hana u svojoj kući, međutim, osim običnog šporeta ima i dve neobične peći. Neobične jer služe za topljenje stakla na 800 stepeni Celzijusovih.

Časlav svoje penzionereske dane ne provodi u dokolici i ispred televizora već u radionici i uz peći u kojima staklo topi i spaja. Staklu koje je skinuto sa prozora i polica jer je „odradilo“ svoj radni vek, Časlav uz pomoć svoje prijateljice Mirjane Anđelković, daje novi život jer pravi od njega ikone, kandila, činije, tanjire, satove, svećnjake, vaze, satove i još mnogo toga što zamisli.

Preporučujemo

"Mirjana i ja radili smo zajedno u Telekomu, a strah od privatizacije i gubitka posla motivisala nas je je da potražimo hobi kojim bi mogli da se bavimo ukoliko bi kojim slučajem ostali bez zaposlenja. Tragajući za nečim kreativnim pošto su nas kreativni zanati uvek zanimali otkrili smo najrazličitije tehnike obrade stakla poput fuzije, tifani tehnike i vitraža, ali prvenstveno fuzije", kazao je Časlav.

Prema njegovim rečima, o obradi stakla apsolutno ništa nisu znali ni Mirjana ni on, ali su malo po malo učili. Najviše uz pomoć interneta, ali i tokom rada, često i na svojim greškama, jer je staklo specifičan materijal i veoma malo je potrebno da se polomi i da celi trud padne u vodu.

"Za proteklih šest, sedam godina, savladao sam sve tehnike obrade stakla, osim one najsloženije, a to je duvanje stakla. Radim fuziju koja je prilično zanimljiva i vitraž uz korišćenje i olova i bakra. Što se fuzije tiče, uglavnom koristim u radu takozvanu „tak“ fuziju. Ta tehnika podrazumeva da se mali komadići stakla delimično utope u staklo koje predstavlja osnovu. Postoji i „ful“ fuzija gde se dva stakla potpuno stope", objasnio je Časlav.

Staklo koje koristi za izradu različitih predmeta Časlav nabavlja u našoj zemlji, a stakleni prah ili puder koji koristi za bojenje, nabavlja u inostranstvu, kao i četkice od dlake jazavca, jer kako kaže, od zemlje koja je u svakom većem mestu imala četkaru, mi smo došli do toga da četke i četkice, moramo da uvozimo.

"Stakleni prah nanosim četkicom, ukoliko je najfinije mleven, a ukoliko je krupniji štapićem. Nakon toga tu boju „zarobljavam“ drugim staklom i tretiram u peći. Kada se dva stakla spoje boja ostaje unutra, a krajevi se zaoble. Boja ostaje postojana. To je Mirjanin i moj izum, nisam video da tako nešto neko radi kod nas u Srbiji", naveo je Časlav.

Prema njegovim rečima rečima, u inostranstvu su različite tehnike umetničke obrade stakla veoma popularne i profitabilne, dok kod nas, izuzimajući Vojvodinu, ljudi nemaju naviku da kupuju unikatne staklene proizvode tako da nisu na ceni.

Osim sa staklom, Časlav je vrlo vešt i sa drvetom, tako da je uz Mirjaninu pomoć, dosta stvari u svojoj kući uradio restaurirajući stari nameštaj.

(Telegraf.rs)