Danas je jesenji Krstovdan: Veruje se da će zima biti ovakva ako bude oblačno

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici slave danas Vozviždenje (podizanje) časnog krsta, odnosno jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst na kojem je razapet Isus Hrist. U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom.

Na ovaj veliki praznik treba da se posti.

Preporučujemo

Po narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta. Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.

Na vest da je Časni krst pronađen okupilo se mnoštvo naroda, pa ga je patrijarh Makarije podigao na jedno uzvišenje.

Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.

Za Krstovdana se strogo posti, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Nije mali broj mesta u kojima se održavaju i vašari.

Jesenji Krstovdan pada uvek 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak, koji se koristi u svim hrišćanskim obredima tokom godine.

Zimski Krstovdan, slavi se uoči Bogojavljanja, 18. januara.

(Telegraf.rs)