Nastavnici dali iznenadni test i ostali u neverici: Evo gde su đaci kiksnuli, a koji predmet obožavaju

Testovi koje su nastavnici samoinicijativno sproveli u pojedinim školama pokazali su da je đacima matematika i dalje teška, ali i da im gramtika nije jača strana. 

Tako su neki petaci i šestaci i dalje u dilemi šta je upravni, a šta neupravni govor, muči ih služba i vrsta reči, a neki zaboravljaju i lik nastavnika. Kako pojašnjavaju u školi, takođe bilo je i primera da su što se tiče imenica i prideva prilikom pisanja odvajali ne-prijatelj, ne-ukusan.

Preporučujemo

Prema rečima profesora, ukoliko neko napravi propust u osnovnoj školi, to se može reflektovati dalje i nastaviti u srednjoj srednjoj školi. Što se samih predmeta tiče, učenici kažu da im najviše muke zadaje matematika jer zahteva kontinuirano vežbanje i pravopis, a engleski navode kao jedan od lakših predmeta.

- Poredeći prošlu i ovu godinu rekla bih da su sadržaji iz književnosti bolji kada su u pitanju dela, a da su gramatički i književno-teorijski sadržaji i čitalačka pismenost nešto slabiji - izjavila je Mirjana Gašić, profesorka srpskog jezika u Medicinskoj školi u Kruševcu.

Profesori iznose lična iskustva

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija za Telegraf.rs je objašnjava da je pak teško ustanoviti da li je to zaista tačno jer su profesori iznosili svoja lična iskustva koja su stekla u školama u kojima rade. Inicijalno testiranje ne radi se na nivou države i nadležno ministarstvo ne beleži podatke o postignutim rezultatima, niti se deci daju jedinstveni testovi koji bi bili sastavljani pri nadležnom delu ministarstva.

- Svaki nastavnik proizvoljno za sebe sastavlja testove, tako da se i sami rezultati razlikuju od škole do škole. S obzirom na to ne postoji nijedan kriterijum na osnovu kojeg bismo rekli da su oni uradili bolje ili lošije u odnosu na prošlu godinu. Ovo je za sada proizvljno tumačenje mojih kolega na osnovu svog individualnog iskustva, tako da je ne mogu da formiram mišljenje na osnovu iskustva nekoliko škola - rekao je Markov za Telegraf.rs.

Na osnovu svog iskustva Markov tvrdi da mu ova generacija deluje bolje od prethodne, ali smatra da je još rano govoriti o tome budući da je školska godina tek počela, a kada je u pitanju provera znanja koju je sproveo među svojim učenicima, rezultati inicijalnih testova pokazali su se prosečno ili za nijansu bolje od prethodnih.

- Meni ova generacija deluje bolje u odnosu na prethodnu, a da li dolaze nespremni? - Pa činjenica je da kvalitet obrazovanja već godinama unazad nije visok i da oni naprosto dolaze sve boljeg uspeha i sve skromnijeg znanja, ali to je trend koji se ponavlja, nije novina - kaže on.

Kako dodaje, jedini indikator provere znanja učenika koji je sprovodi na nivou države jeste mala matura. To je jedini test koji učenici polažu a da je eksternog tipa i da je jedinstven za čitavu državu, a Markov smatra da je to i jedini parametar koji nam može odgovoriti na pitanje da li je kvalitet obrazovanja porastao ili opao.

Ono je sigurno je da je kod školaraca primetan manjak pažnje i da se teže fokusiraju na nastavu i prate tok.

- Sad, da li je to posledica korone ili su u pitanju novije generacije koje tako funkcionišu, to mi je teško da kažem bez neke dublje analize, ali je činjenica da se suočavamo sa manjkom pažnje, odnosno problemom kada je potrebno da sednu i da se fokusiraju na obradu novog gradiva, na učenje, a verovatno tome doprinose pomalo i mobilni telefoni i sve ovo čime su oni okruženi - zaključio je Markov.

Novom reformom koja je sprovedena u gimnazijama umesto da budu rasterećeni, učenici su dodatno opterećeni izbornim programima, a i činjenica je da je gradivo obimnije.

- Učenici su preopterećeni velikim brojem predmeta, a u gimnazijama u okviru svakog predmeta postoje delovi kojim oni nužno ne bi ni morali da vladaju jer nisu od tako ključnog značaja. Na kvalitet obrazovanja utiče i nemogućnost da se izbore sa svim tim gradivom koje dobijaju i koje je potrebno da savladaju - kaže Markov.

Krivci za rupe u znanju nisu samo nastavnici, tvrde pak iz Unije prosvetnih sindikata. Opominju da pored obimnog gradiva, problem pravi i slaba motivisanost učenika za koju su, kažu, odgovorni i roditelji.

- Roditelji negiraju nizak prag znanja svojoj deci. Celokupno pitanje u vezi sa inicijalnim testovima nije na nastavnicima, nego onima koji prave programe. Da se uradi neka ozbiljnija analiza prethodnih godina da priznamo gde smo i krenemo ispočetka - zaključije Snežana Romandić iz Unije prosvetnih sindikata Srbije.

Da se ne bi učilo za ocenu već za znanje, nastavnici tvrde da je ključ u motivisanju učenika. Kažu, to nije samo zadatak za roditelje, već i za sve koji su uključeni u obrazovanje dece.

Đaci u nekim segmetima bili slabiji 

Prof. dr Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u razgovoru za Telegraf.rs objasnio je da su i sami rezultati male mature pokazali da su đaci u nekim segmentima bili nešto slabiji, ali da to nije alarmantno.

- Određene oscilacije u znanju i u rezultatima koje su bile vidljive još na testovima male mature pokazivale su se i kod ranijih generacija.To su uvek samo pokazatelji trenutnog znanja naših đaka - kaže Ranđelović.

Rupe u znanju

Kako piše RTS, Krivci za rupe u znanju nisu samo nastavnici, tvrde iz Unije prosvetnih sindikata. Opominju da pored obimnog gradiva, problem pravi i slaba motivisanost učenika za koju su, kažu, odgovorni i roditelji.

- Roditelji negiraju nizak prag znanja svojoj deci. Celokupno pitanje u vezi sa inicijalnim testovima nije na nastavnicima, nego onima koji prave programe. Da se uradi neka ozbiljnija analiza prethodnih godina da priznamo gde smo i krenemo ispočetka - naglašava Snežana Romandić iz Unije prosvetnih sindikata Srbije.

Načelnik Školske uprave Ministarstva prosvete Dragan Filipović naglašava da nema potrebe da imaju uvida u inicijalno testiranje.

- Rezultate inicijalnog testiranja rade stručna veća pojedinih predmeta. Ukoliko se desi da ima više negativnih bodova, onda direktor škole može da uputi ka nama zahtev za obavljanje stručno pedagoškog nadzora nad radom nastavnika - dodaje Filipović.

(Telegraf.rs)