Kinez koji živi kao Srbin: Bo Pan najviše voli pihtije i rado odlazi na slave svojih kolega iz Srbije

Od kada su državljani Kine zbog posla u rudnicima u Boru i Majdanpeku došli, zna se da većinu vremena provode radeći, međutim, mnoge zanima kako u Srbiji provode slobodno vreme. Kako se druže, da li su prihvatili način života u Srbiji, našu hranu.

Bo Pan (39) rodom iz Pekinga u Istočnu Srbiju je došao pre tri godine. Završio je Fakultet političkih nauka i postdiplomeske studije u Hrvatskoj, gde je jedno vreme radio i kao turistički vodič. Trenutno je zaposlen u Sektoru za odnose sa javnošću kineske kompanije Zi Đin Cooper u Boru.

Preporučujemo

Zavoleo je Srbiju i kako kaže, ovde se oseća kao svoj na svome. Upravo kako bi malo bliže upoznali ovog momka, posetili smo grad rudara.

• Pan, ti si jedinac, kako je majka podnela tvoje odvajaje od kuće?

Kad sam se rodio tada je u Kini porodica mogla da ima samo jedno dete. Sada je već drugačije. Moji su dugo godina radili u inostranstvu kada sam bio mali, tako da smo više vremena provodili odvojeno nego svi skupa, pa je moje odvajanje majka prihvatila bez problema.

• Ti si mlad, obrazovan mladić, zanima te istorija i istorijske znamenitosti. U Srbiji si obišao gotovo sva turistička mesta, kažeš da je Srbija u tvom srcu?

Mi se ovde družimo i sa lokalnim stanovništvom ne samo sa Kinezima. Najviše vikendom kada ne radimo tada odlazimo i obilazimo sva turistička mesta u okruženju. Ja to posebno volim jer sam kao turistički vodič u Hrvatskoj obilazio mnoge zemlje, ali Srbija je za mene nešto posebno. Ovde sam obišao čitavu Dunavsku regiju, od Donjeg Milanovca, Kladova, Golupca, Golubačku tvrđavu, Velikog Gradišta i Srebrno jezero. Išli smo na Stol na Rtanj a obišao sam i Zapadnu i Centralnu Srbiju. Volim jako da obilazim manastire. Nisam ja baš primer tipičnog Kineza. Ovde sam se navikao. Srodio sam se sa ovim narodom, prihvatio drugu kultruru, hranu, sve što ovde ima, meni se jako sviđa.

• Dopada ti se život u Srbiji? Da li si pobornik svoje kineske kuhinje ili ti se dopada i naša. Šta najrađe jedeš?

Ne, moja kineska kuhinja je uvek na meniju ali ja sam se skroz prilagodio. Volim da jedem i meso. Ćevape i pljeskavice obožavam. Srpsku sarmu, musaku ali i pihtije. Jedem pastrmku rado. Dok sam radio u Majdanpeku uh, najviše volim vlaške plašinte od testa. Pa smo tako organizovali da srpske domaćice nas nauče kako se to sprema a mi njih naše tradicionalno jelo pirinčane knedle i našu sarmu koja se pravi od lista bambusa u koji se stavlja nadev od mlevenog pasulja. One se specifično uvijaju i vezuju kanapom. Jako volim srpske običaje kojih kod nas nema jer smo druga civilizacija, druga vera. Odlazio sam u skoro sva sela majdanpečke opštine kod kolega na slave i krštenja i to mi se jako sviđa. Srbi su jako dobri domaćini. Bio sam na Svetog Nikolu u Leskovcu, jako sam se dobro proveo. I prosto sam ljubomoran što Srbi dobijaju slobodan dan za proslavu slave. U Kini toga nema, tamo se samo radi.

• Ovde si upoznao svoju ljubav?

Da. Moja devojka se zove Iskra. Kineskinja je i ovde radi. Upoznali smo se pre dve godine na poslu. Sviđa joj se i ona kao i ja voli Srbiju. Kad nas pritisne nostalgija, mi odemo do Kine ali se opet vratimo ovde. Ovde nam je jako lepo i ne nameravam još da se vratim. Ne razmišljam o tome za sada.

Ispričali smo se sa Bo Panom, mladićem iz Pekinga i proveli divno popodne družeći se i šetajući Borom. Shvatili smo na kraju da je čast upoznati ovako jednog vaspitanog i obrazovanog mladića, nekoga ko toliko voli Srbiju, prihvata našu kulturu, običaje, i kaže da mu je Srbija pored Kine u srcu.

(M. R.)