Matematika im najteža, a neprijatelj pišu odvojeno: Nastavnici razočarani (ne)znanjem koje su đaci stekli

Na početku školske godine proverava se znanje učenika koje su poneli iz prethodne. Učinak je, kažu nastavnici, polovičan. Iznenađuje ih slaba motivisanost, elementarne greške i ne kriju da su očekivali više. Testovi se ne ocenjuju, ali svaki učenik zna koliko je bodova osvojio i koju ocenu zaslužuje, piše RTS.

Petaci i šestaci su u dilemi šta je upravni, a šta neupravni govor, muči ih služba i vrsta reči, a neki zaboravljaju i lik nastavnika.

Preporučujemo

"Uglavnom su uz glagole znali da odvoje rečcu ne, ali što se tiče imenica i prideva tu su odvajali ne-prijatelj, ne-ukusan. U šestom sam malo bila začuđena, s obzirom na to da sam ja u ta dva odeljenja predavala, u jednom momentu sam ih pitala ko vam je predavao prošle godine oni su me samo gledali, pa se smejulje", navodi Žanka Stanić, profesorka srpskog jezika u OŠ "Gornja Varoš" u Zemunu.

Nije im bilo do smeha kada su na red došli zadaci – zapelo je, kažu nastavnici, kod osnovnih matematičkih operacija.

"Bilo je učenika koji su na inicijalnom testu pokazali onoliko koliko su zaslužili za ocenu prošle godine, neki su pokazali i više, ali ono što je mene zabrinulo jeste da u pet odeljenja, u kojima ja predajem, je samo jedan učenik uspeo da uradi inicijalni test maksimalno", ističe Branislav Milošević, profesor matematike u OŠ "Gornja Varoš" u Zemunu.

Srednjoškolcima najteža matematika

Srednjoškolcima od ruke ne ide gramatika, ali prepoznaju delo, autora i epohu o kojoj su učili.

"Poredeći prošlu i ovu godinu rekla bih da su sadržaji iz književnosti bolji kada su u pitanju dela, a da su gramatički i književno-teorijski sadržaji i čitalačka pismenost nešto slabiji", kaže Mirjana Gašić, profesorka srpskog jezika u Medicinskoj školi u Kruševcu.

Učenici sumiraju utiske.

"Najteža je bila matematika, a engleski je po meni bio najlakši", kaže Nikola Popović, učenik Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku.

Vasilije Knežević saglasan je da je najteža bila matematika, jer zahteva kontinuirano vežbanje.

"Iz matematike deset zadataka – šest je sa osnovnog nivoa, tri sa srednjeg, jedno sa naprednog i uglavnom učenici urade osnovni nivo i to je procenat dostignuća", objašnjava Mirko Lazović, direktor Mašinsko-saobraćajne škole u Čačku.

Ko su krivci za rupe u znanju

Krivci za rupe u znanju nisu samo nastavnici, tvrde iz Unije prosvetnih sindikata. Opominju da pored obimnog gradiva, problem pravi i slaba motivisanost učenika za koju su, kažu, odgovorni i roditelji.

"Roditelji negiraju nizak prag znanja svojoj deci. Celokupno pitanje u vezi sa inicijalnim testovima nije na nastavnicima, nego onima koji prave programe. Da se uradi neka ozbiljnija analiza prethodnih godina da priznamo gde smo i krenemo ispočetka", naglašava Snežana Romandić iz Unije prosvetnih sindikata Srbije.

Načelnik Školske uprave Ministarstva prosvete Dragan Filipović naglašava da nema potrebe da imaju uvida u inicijalno testiranje.

"Rezultate inicijalnog testiranja rade stručna veća pojedinih predmeta. Ukoliko se desi da ima više negativnih bodova, onda direktor škole može da uputi ka nama zahtev za obavljanje stručno pedagoškog nadzora nad radom nastavnika", dodaje Filipović.

Da se ne bi učilo za ocenu već za znanje, nastavnici tvrde da je ključ u motivisanju učenika. Kažu, to nije samo zadatak za roditelje, već i za sve koji su uključeni u obrazovanje dece.

(Telegraf.rs)