ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O DUVANU – Pitanje ekologije ostaje otvoreno

Javna rasprava o novinama u ovom zakonu pokrenula je i pitanja zaštite životne sredine i bezbednog odlaganja, pre svih, vejpova kao opasnog otpada pošto ekolozi upozoravaju da se mesečno u Srbiji proda čak million takvih elektronskih uređaja.

Vejpovi i pafovi su sve popularniji među tinejdžerima pa čak i mlađom decom zbog čega je država morala da reaguje kako bi ograničila pristup ovim proizvodima koji su štetni po zdravlje iako ne sadrže duvan. Zato je Ministarstvo finansija izradilo novi Nacrt o izmenama i dopunama Zakona o duvanu kojim se, između ostalog, trgovcima zabranjuje da prodaju maloletnicima sve proizvode koji spadaju u ovaj zakon.

- S obzirom na to da se tržište duvana i duvanskih proizvoda kontinuirano menja, idući u smeru razvoja novih i alternativnih proizvoda koji u svom sastavu ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin ili arome bez nikotina, a namenjeni su pušenju ili oralnoj upotrebi, Ministarstvo finansija uvidelo je potrebu da se ovi proizvodi precizno definišu, kao i da se reguliše poslovanje privrednih subjekata koji obavljaju delatnost u vezi sa novim i alternativnim proizvodima na tržištu Srbije – stoji u saopštenju Ministarstva finansija.

Zakon definiše i proizvode koji ne sadrže duvan

Nacrt izmena i dopuna Zakona o duvanu predviđa novu kategoriju "srodnih proizvoda koji ne sadrže duvan", a to su: tečnost za punjenje elektronskih cigareta, biljni proizvodi za pušenje odnosno zagrevanje i proizvodi za vodenu lulu odnosno arome za nargilu.

Takođe, zakon definiše elektronske cigarete kao uređaje za zagrevanje duvanskog odnosno biljnog proizvoda koji se koristi za inhaliranje pare, a tu spadaju elektronska nargila, olovka za vejping ili vejp, elektronska lula i bilo koji elektronski sistem za inhaliranje pare. Kako propisuje zakon, elektronska cigareta može biti za jednu upotrebu ili punjiva.

Pored toga, prema nacrtu zakona postoje i "ostali duvanski proizvodi" i to: duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje ili burmut i snus.

Ministarstvo finansija je 8. septembra otvorilo javnu raspravu o ovom nacrtu zakona, a svi predlozi, sugestije i primedbe mogu se dostaviti do 28. septembra. Prethodnih dana bilo ih je puno.

Ekolozi: Zašto Ministrastvo za zaštitu životne sredine nije uključeno u definisanje regulativa koji se odnose na reciklažu i zaštitu životne sredine?

Jedno od upozorenja stiže od ekologa koji ukazuju na sve opasnosti odlaganja elektronskih cigareta po životnu sredinu.

-Dolazi nova generacija proizvoda koja sadrži zdravstveno manje štetnih sastojaka, ali je kompleksnija u ekološkom smislu zbog svojih komponenti, pre svega, litijumske baterije. Zbog toga je neophodno ispraviti nedostatak zakonske regulative koja uređuje oblast zaštite životne sredine. Recimo, vejpovi podležu akcizama i veoma je bitno da se iz tih akciza dovoljno sredstava izdvaja za pravilan tretman opasnog otpada kakav jesu elektronske cigarete – navode ekolozi.

Kako kažu, u ekološkom smislu može biti sporan i član 74a nacrta zakona koji predviđa ograničenje zapremine elektronskih uređaja na dva mililitra.

-Prodajna statistika pokazuje da se mesečno u Srbiji proda čak milion uređaja za jednokratnu upotrebu od čega je okvirno 40 odsto jednokratnih uređaja sa većom militražom od dva mililitra. Ograničenjem militraže elektronskim cigaretama višestruko bi se povećao broj upotrebnih baterija pošto bi se, primera radi, umesto jednog vejpa veće zapremine koristilo četiri-pet manjih uređaja. Procena je čak da bi se ograničenjem zapremine na dva mililitra automatski povećala mesečna prodaja elektronskih cigreta sa milion na čak tri miliona uređaja - upozoravaju ekolozi i pitaju se zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine nije učestvovalo u donošenju ovog zakona.

Uprava za duvan: Važno da održimo trend prikupljanja prihoda od akciza

Na javnoj raspravi prošlog petka Slobodan Erdeljan, direktor Uprave za duvan, rekao je da se "ovim zakonskim rešenjima vrši usklađivanje sa direktivom o duvanskim proizvodima u EU".

-Kao Ministarstvu finansija, važno nam je da održimo i realizaciju planiranog trenda prikupljanja prihoda od akciza u republički budžet kroz formiranje pravnog okvira koji će doprineti stopiranju nelegalne proizvodnje i prometa duvana, duvanskih i srodnih proizvoda – poručio je Erdeljan.

Privrednici: U EU TBD direktiva se uvodila dve godine, a u Srbiji osam dana?!

S druge strane, proizvođači, uvoznici i distributeri svih proizvoda koji potpadaju pod novi nacrt zakona izneli su svoje primedbe oslanjajući se, kako kažu, na evropsku praksu.

- Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Imajući u vidu da je argument Ministarstva finansija da je uzeta praksa iz EU, u EU je ovaj proces trajao dve godine. Ministarstvo je dalo rok od osam dana za fazu koja u privrednom procesu traje dva do dva i po meseca jer pokriva period ugovoranja proizvodnje i poručivanja količina, plaćanje avansa, samu proizvodnju, transport i uvoz – tvrde privrednici koji se bave proizvodnjom i prometom duvana, duvanskih i srodnih proizvoda.

Zato će se, kako kažu, veliki broj privrednih subjekata naći u problemu zbog "već ugovorenih i plaćenih porudžbina, kao i ugovora o plasmanu".

-Prilikom uvođenja direktive o duvanskim proizvodima (tobacco product directive) u EU ova faza kojoj ministarstvo daje osam dana je trajala od 19.5.2014. do 19.5.2015. kada je počela zabrana uvoza, ali i dalje je bila omogućena prodaja proizvoda koja ne odgovaraju novoj regulativi. Dakle, za fazu kojoj je EU dala svojim privrednim subjektima 12 meseci, zakonodavac nacrtom regulative daje osam dana – žale se privrednici.

Oni tvrde da novi nacrt zakona nije ni dovoljno precizan.

-Arome nisu jasno definisane zakonom. Na primer, šta konkretno znači dezert i time su proizvođači i distributeri ostavljeni na milost carinicima i inspektorima. Član 46. mora biti jasnije definisan kako bi smo u potpunosti dostigli jasno tumačenje ove regulative u praksi, ali i prvenstveno ruzumeli da li komponente same arome ne smeju biti dezertnog porekla, ili se radi samo o nazivima proizvoda i njegovom vizuelnom prikazu - zaključuju privrednici.

Da li su pulmolozi imali dovoljno vremena da iznesu mišljenje o alternativnim proizvodima bez duvana?

Na javnoj raspravi prošlog petka učestvovali su i pojedini pulmolozi koji su imali primedbe na sam način diskusije jer je ovoj temi, kako kažu, posvećeno samo po sat vremena u dva različita termina.

-Ne postoji kontrola prodaje, što je problem društveni, ali to se ne rešava tako što se udara na neku drugu stranu kaznenom politikom. Ja nemam ništa protiv promene zakona, samo bi bilo lepo da su pošteni i fer uslovi – poručio je jedan od pulmologa.

Sledeća javna rasprava o novom nacrtu zakona zakazana je u četvrtak, 21. septembra.

(Telegraf.rs/PR)